БЕОГРАД – Од фебруара гас за домаћинства биће скупљи за 10 одсто, најављује се и поскупљење струје, цигарета и алкохолних пића, Путеви Србије траже повећање цене путарина, у појединим градовима разматрају се и нове цене грејања.
За сада се поскупљење хране не очекује, али организације за заштиту потрошача верују да ће се више цене енергената одразити и на крајњу цену прехрамбених производа.
Цена гаса за индустријске потрошаче већ је повећана за 10 одсто, а од 1. фебруара за исти проценат ће бити скупљи и гас за дистрибутере и домаћинства.
Због најављеног поскупљења гаса, Београдске електране у сарадњи са Скупштином града као оснивачем разматрају могућност да повећају цену грејања за пет одсто за грађане, а за пословне кориснике за три одсто.
Од фебруара се, према речима министарке енегетике Зоране Михајловић, може очекивати поскупљење електричне енергије вероватно за 10 до 12 одсто.
„Никада не лицитирам са процентима. Тренутно се раде анализе процена заједно са Агенцијом за енергетику, која и јесте тело које одређује колико ће бити повећана цена електричне енергије. Верујем да ће поскупети од 10 до 12 одсто”, рекла је у Михајловић за РТС.
И цигарете би могле да поскупе за 10 динара по паклици до краја јануара због усклађивања акциза, док се, по том основу, очекују и више цене алкохолних пића.
У Министарству спољне и унтрашње трговине не очекују поскупљење хране.
Државна секретарка Татјана Матић је указала да тренд није такав и подсетила да статистички подаци показују да је цена хране и безалкохолног пића у децембру бележила пад од 0,4 одсто, као и да се очекује да ће се тај тренд наставити и у јануару.
„Очекујемо да ће се тај тренд наставити и у јануару имајући у виду чињеницу да, без обзира на престанак важења Уредбе о посебном промету одређених врста робе где је између осталог било уље, шећер, брашно…,цене тим производима у великим трговинским ланцима нису повећане”, истакла је Матић за РТС.
Да ће цене хране у Србији у наредном периоду бити стабилне и да не треба очекивати поремећаје на домаћем тржишту, сматра и експерт у Привредној комори Србије (ПКС) Војислав Станковић.
„Реално је очекивати, да се цене хране задрже на садашњем нивоу”, истакао је за Танјуг Станковић.
Према његовим речима, најављено поскупљење енергената ће сигурно оптеретити пољопривредну производњу што ће утицати на трошкове и цене хране, али већа понуда свакако може да амортизује евенутална поскупљења. Стручњак ПКС је нагласио да трговци морају да воде рачуна и о куповној моћи становниства, јер само издаци за храну оптерећује личну потрошњу домацинства са 43,2 процената.
Према Станковићу, крајњи потрошач са својом ниском куповном моћи, такође, је регулатор цена и већа брана од евентуалних заштита и царина.
У Центру потрошача Србије (ЦЕПС) убеђени су, међутим, да ће најављена поскупљења струје и гаса утицати на повећање цена и осталих производа.
Највећи део издатака просечног домаћинства у Србији одлази на храну, више од 40 посто, а најављена поскупљења, струје, гаса, обданишта, путарине, паркирања, комуналија, само допринети још нижем стандарду у Србији, мишљења су у ЦЕПС-у.
„Како је већина потрошача у Србији редовне платише када је у питању измирење обавеза према држави, може се само замислити колико це им остајати за храну”, запитали су се у ЦЕПС-у.
У главном граду поскупео је и паркинг, а јавно предузеће Путеви Србије најавило је да ће затражити од владе поскупљење путарине у просеку за 20 одсто.
Како је за Танјуг навео вршилац дужности генералног директора Путева Србије Зоран Дробњак, путарина је последњи пут поскупела у фебруару 2008. године.
