Потрошачке цене у 2019. повећане су у односу на 2018. годину у просеку за 1,7 одсто, објавио је Републички завод за статистику. То би могло да доведе до повећања акциза на бензин, дизел и ауто-гас, будући да се, у складу са Законом о акцизама, динарски износи ових државних намета сваке године усклађују са годишњим индексом потрошачких цена у претходној календарској години. Самим тим, ускоро се може очекивати и повећање акциза управо за тих 1,7 процената.
Уколико до тога дође, возачи могу да рачунају да ће точити гориво за толико скупље, уз нешто веће издвајање и за ПДВ, пошто акциза улази у основицу обрачуна овог пореза.
Међутим, да ли ће до тога заиста доћи, зависи од више фактора.
Може се десити, какав је случај био и прошле године, да, иако влада повећа акцизе, нафтне компаније не промене ценовнике на својим пумпама. На то је пресудно утицала промена неких других параметара који утичу на цену горива, тако да су укупни трошкови компанија остали на приближно истом нивоу, па су цене горива биле као да се акцизе нису ни мењале.
Да ли ће ово повећање од 1,7 одсто утицати на поскупљење горива, зависиће и од тога да ли компаније имају на залихама деривате које су куповале или производиле по нижим ценама, па се овај трошак неће прелити на крајње купце.
Нове акцизе објављује влада, а датум индексације није утврђен законом и не зна се када ће то бити. Примера ради, 2019. године нове акцизе су објављене крајем јануара, а почеле су да се примењују од 1. фебруара.
Пре две године, 2018, нови, увећани државни намети на гориво објављени су почетком марта, а почели су да се примењују од средине тог месеца. Познаваоци домаће политичке сцене би рекли – тек пошто су прошли локални избори.
Рачуница показује да ће, уколико влада донесе одлуку о повећању акциза, а нафтне компаније одлуче да то прелију на крајње купце, бензин бити скупљи за 0,95 динара, односно то би, с ПДВ-ом, било повећање од 1,14 одсто.
За гасна уља, у која спада и евродизел, корекција би била за 1,18 одсто и акциза би, са садашњих 57,63, износила 58,61 динар, односно дизел би био скупљи за 0,98 динара. Истовремено би се акциза на килограм течног нафтног гаса, са садашњих 43,76 динара по килограму, повећала на 44,5, што је скок од 0,89 динара.
Новом корекцијом акциза које су готово највише у окружењу, поготово кад је реч о дизел-гориву, Србија опет стаје у ред земаља са скоро највишом ценом горива. Иако бензин и дизел нису у последње време поскупљивали, цена евродизела је готово у самом врху табеле у односу на остале земље региона, одмах после Албаније и Грчке.
Ситуација је нешто повољнија кад је реч о бензину, али држава и даље по свакој литри овог деривата узима 83,71 динар. За евродизел још више – 87,67, а за ауто-гас 38,94 динара. С повећањем акциза логично је да ће се ова државна захватања у литри горива још више повећати и одлазити у буџет.
Тензије између САД и Ирана нису утицале на знатније поскупљење горива у Србији. Дизел се точи скупље за један динар, ауто-гас за три, и то због стандардних тржишних осцилација цена, које зависе од односа понуде и тражње.
Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, каже да није искључено да ће после овог поскупљења цена ићи наниже и се вратити за тај један динар. Упитан да ли постоји неки заштитни механизам уколико би дошло до ескалације сукоба која би изазвала драстичнији скок цене овог енергента, каже да у Србији постоји механизам за заштиту цена од великих осцилација на светском тржишту. Закон о акцизама предвиђа да влада без измене закона може да смањи номиналне износе акциза за чак 20 одсто, уколико дође до знатнијег скока цена импута, како би ублажила ефекте на домаће тржиште, каже Мићовић.
Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс
