ЧЕКОВИ у Србији не излазе из моде, а по свему судећи то се неће догодити скоро, барем док наш стандард не стане на ноге. И у време овогодишњих празника сваки пети грађанин је исписао чек купујући храну или поклоне, указују трговци. Уз помоћ овог средства плаћања, на одложено и до 300 дана, може у највећем броју трговина да се пазари храна, а на дуже и техничка роба. Тако је у оптицају готово више од девет милиона чекова. То је за многе најсигурнији начин да поправе свој кућни буџет, односно да преживе.
Картице које банке свесрдно нуде и са којима такође може да се плаћа и до 12 месеци, без камате, нису популарне. Нарочито међу сиромашнијим слојем становништва. Тако већ неколико година уназад грађани користе 1,1 милион кредитних картица са лимитом од око 40 милијарди динара, иако им је одобрено дупло више. Последњих месеци забележен је чак пад кредитних картица, односно грађани их све мање користе.
С друге стране, број издатих чекова се повећава, и многе банке које до сада нису издавале ове бланкете почеле су да их нуде како не би остале без клијената. Највише чекова одобравају домаће банке, пре свега Комерцијална и Поштанска штедионица. Док страни банкари шкртаре када одобравају чекове, код наших банака може да се добије, уколико је клијент уредан, односно нема недозвољени минус по текућем рачуну, и дупло више ових бланкета. Тако, на пример, уколико неко има на рачуну 25.000 динара, у свакој страној банци добиће само пет чекова, али у домаћој може да узме и дупло више.
САМО РАСТУ
У току 2009. године издато је нешто мање од 7,9 милиона чекова. После тога је дошло до раста, па је тако, на пример, у 2011. години издато за милион више. Тај тренд се наставио и наредних година, па је тако у 2014. исписано девет милиона чекова, укупне вредности 38 милијарди динара. Толико су грађани задужени и по текућем рачуну, односно користе дозвољени минус.
– Чекови чувају стандард грађана – истиче Млађан Ковачевић, економиста.
– Иако је практично плаћање чековима на одложено незаконит чин, трговци су спремни да кредитирају грађане како би продали што више робе. Потрошња је у паду, па због тога готово све трговине, на све начине, а поготово уз помоћ чекова, покушавају да продају што више својих производа. Грађани, с друге стране, плаћајући на више месеци, чак и две године, долазе до жељених производа, а највише до хране.
Коришћење чекова се не наплаћује, и корисник углавном банци плаћа симболичну надокнаду за издавање ове бланкете, обично пет динара. Код кредитних картица, међутим, плаћа се квартална или годишња чланарина, мада има неких банака које у првој години коришћења ослобађају своје клијенте ове накнаде ради конкурентности. Али то се често одрази кроз висину каматне стопе која покрива трошкове банке према грађанима.
КАРТИЦЕ И ДАЉЕ СКУПЕ
БАНКЕ које издају кредитне картице и даље зарачунавају веома високе камате. Тако је у просеку камата за коришћење кредитних картица 26 одсто, мада има банака које зарачунавају и 30 одсто на годишњем нивоу. То је један од разлога због чега становништво у Србији не користи масовније кредитне картице. Али многи и не могу да добију кредитну картицу, јер су им примања изузетно мала. Тако, ако неко има плату од 15.000 или 20.000 динара, готово да ни у једној страној банци не може да добије кредитну картицу.
С. МОРАВЧЕВИЋ, Новости
Илустрација Горана Дивца
