Светска банка оценила је данас да ће поплаве без сумње негативно утицати на овогодишњи раст привреда Србије и Босне и Херцеговине (БиХ) и читавог региона Југоисточне Европе, али се још не може проценити колико.

У саопштењу Светске банке се каже да је “Редовни економски
извештај за Југоисточу Европу” показао да је привреда шест земаља региона 2012. године започела опоравак од рецесије и 2013. остварила просечан раст од 2,2 одсто.

По извештају, представљеном у Сарајеву, очекивани раст у региону биће 1,9 одсто у 2014. години и 2,6 одсто у 2015. години, и то захваљујући растућој спољној тражњи, премда постоје значајни ризици који умањују изгледе за раст, укључујући утицај поплава.

Процене без урачунатог утицаја поплава, показују да би Србија ове године требало да има раст од један одсто бруто домаћег производа (БДП), а у 2015. раст од 1,5 одсто БДП, што је најнижи раст у региону.

Светска банка очекује у 2014. раст од два одсто БДП у БиХ, од три одсто у Македонији, 3,2 одсто у Црној Гори, на Косову 3,5 одсто БДП и у Албанији раст од 2,1 одсто. У 2015. години Светска банка очекује раст од 3,5 одсто БДП у БиХ,
Македонији, Црној Гори и на Косову, а у Албанији раст БДП од 3,3 одсто.

У 2013. години, свих шест земаља југоисточне Европе имало је позитивну стопу раста, при чему су Косово, Македонија и Црна Гора имали раст од око или више од три одсто, а Србија од 2,5 одсто.

“Привредни раст омогућила је повећана тражња за извозом из региона у земаљма са високим приходима, посебно у ЕУ “, изјавила је директорка Светске банка за југоисточну Европу Елен Голдстин.

Како је истакла Светска банка, поплаве које су средином маја погодиле посебно Босну и Херцеговину и Србију изазвале су хуманитарну кризу, уз милионе расељених и људи који су остали без воде и струје.

“Куће, усеви и стока су изгубљени и прекинуте су главне саобраћајне везе. Процене штете и потреба у погледу реконструкције су започете док су иницијалне акције помоћи у току”, наводи се.

Голдстин је оценила да ће поплаве неколико година утицати на економски опоравак, а размере тог утицаја тек треба проценити. По извештају, 2013. године је повећан извоза за готово 17 одсто, и то нарочито захваљујући извозу машина и транспортних средстава, углавном из Србије и Македоније. Истовремено, Албанија и Црна Гора имале су знатан извоз минералних горива, док су око једну четвртину извоза са Косова у 2013. години чинили базни метали.

Насупрот томе, домаћа тражња у региону у 2013. години је опала за 1,4 одсто. Голдстин је истакла да Светска банка позива земље Западног Балкана да се, с модела раста који се заснива на домаћој тражњи, преоријентишу на раст заснован на извозу што ће омогућити и бољу интеграцију у европско и светско тржиште.

“Имајући у виду да је опоравак у току, сада је време да се фокус стави на стварање инвестиционе климе која ће бити повољна за раст заснован на извозу и за унапредјење повезаности”, рекла је она.

Домаћа тражња додатно је опала услед смањења дознака из иностранства у региону у 2013. години, што је одраз и успореног економског опоравка и преовладјујуће високе незапослености у земљама ЕУ.
Светска банка је навела да имајући у виду мали број новоотворених радних места, смањење дознака и ограничене могућности кредита за привреду, приходи домаћинстава и добит предузећа нису били довољни да се повећају домаћа потрошња и инвестиције.

“Целовито гледавши, иако је опоравак допринео привредном расту, земље у региону имале су ограничен успех у погледу претварања економског опоравка у нова радна места”, рекла је водећи економиста Светске банке и један од аутора извештаја Галина Винселет.

Стопа незапослености у региону и даље је веома висока и 2013. године је у просеку премашивала 24 одсто, рекла је Винселет. У извештају се наводи да су и даље проблем високо ниво ненаплативи кредити што захтева акцију у финансијском и фискалном сектору. Приоритети који треба да омогуће раст и отварање нових радних места су макроекономска и фискална стабилност, јачање домаћих макроекономских основа и повећање конкурентности и унапређење веза.

Блиц