Пљачка у складу са законом – Вучићев картел легализује бесправно стечену имовину вредну око 120 милијарди евра! Власт Српске напредне странке припрема нови закон о легализацији бесправно подигнутих стамбених и пословних објеката.
Пише: Предраг Поповић
У скупштинску процедуру ускоро улази предлог новог Закона о озакоњењу објеката. Власт Александра Вучића на тај начин намерава да легализује око 40 милиона квадрата стамбеног простора у зградама које су бесправно подигли тајкуни из напредњачког картела.
План о масовној легализацији направљен је како би криминалци из Вучићевог окружења избегли одговорност за незакониту изградњу стамбених и пословних објеката, чија тржишна вредност је процењена на око сто милијарди евра.
Новопечени неимари, блиски врху картела, у последњих 12 година градили су комплетна насеља у Београду, Новом Саду, Панчеву, Крагујевцу, Крушевцу и другим градовима, а све без грађевинских и употребних дозвола. Стамбени блокови су подигнути мимо урбанистичког плана, на локацијама без саобраћајне и канализационе инфраструктуре. У централним београдским општинама незаконито су рушене старе зграде, често и оне под заштитом државе, које су означене као споменици културе, како би било ослобођено место за нове вишеспратнице. У општинама Звездара, Врачар, Савски венац и Палилула – нарочито на Карабурми и у Вишњици – стамбени комплекси су изграђени на клизиштима.
Највеће дивље градилиште у Европи направио је Александар Вучић.
– Иза „Београда на води“ стојим ја! Да није мене, не би ни било овог пројекта. „Београд на води“ нешто најлепше и најзначајније што сам у животу направио – похвалио се Вучић својим доприносом том пројекту, који је постао мега-праоница новца стеченог криминалом.
Вучић је присвојио 480 хектара грађевинског земљишта уз савску обалу, као и све објекте који су постојали на том простору, од Железничке и Аутобуске станице, пословне зграде компанија Симпо и Еуросалон, па до старе Поште и Сајма, а наставиће са отимањем земљишта и зграда на Макишу. Отимачина градске имовине почела је у Народној скупштини Републике Србије, а наставила се злочином у Савамали.
Почетком априла 2015. године, 176 посланика владајуће већине гласало је за тзв. Лекс специјалис, којим је „Београд на води“ издвојен из правног система Србије. Приватни пословни пројекат је означен као пројекат од јавног интереса како би могао да се спроведе поступак експропријације и омогући почетак градње и пре добијања неопходних грађевинских и осталих дозвола. Вучићева гласачка машинерија је дисквалификовала домаћу законску регулативу и лекс специјалисом поклонила тзв. Инвеститору из Уједињених Арапских Емирата 177 хектара најскупљег грађевинског земљишта у Београду.
Следеће године су Вучићеви мафијаши, укључујући и Вељка Беливука, у садејству са полицијом срушили целу Херцеговачку улицу, притом киднапујући случајне пролазнике и чуваре пословних објеката, од којих је један и преминуо после тортуре. Никад нико није одговарао за тај злочин, као ни за отимање јавних ресурса.
Без обзира на 18 солитера који су до сада подигнути, а још толико је планирано да се изгради у актуелној верзији „Београда на води“, безбројни су докази криминалне и коруптивне позадине тог пројекта. Нису потребне чак ни логичне претпоставке о прању новца, који је ту инвестиран, довољно је анализирати приходе и расходе компаније која наводно води тај посао. Према доступним подацима, до сада је изграђено осам милиона квадрата, а до 2026. биће још два милиона квадрата стамбеног и пословног простора у оквиру „Београда на води“. Ако се продаја станова и локала настави досадашњим темпом, за повраћај уложеног новца биће потребно око 650 година.
Вучић је искористио „Београд на води“ као мултифункционални криминални пројекат. Кроз њега је опрао неколико милијарди евра, које су он и његови ортаци стекли разним незаконитим пословима. Узео је и огромне провизије од грађевинских фирми, којима је омогућио да изводе послове у том насељу, и то по надуваним ценама. На крају, профитираће и продајом станова и пословног простора. Ту преварну комбинацију почео је лекс специјалисом, а завршиће је законом о озакоњењу. Ускоро, кад тај закон буде усвојен у Скупштини, легализоваће се све зграде, без обзира што немају потребну документацију.
Закон о озакоњењу објеката озакониће и остале бесправно подигнуте зграде у Србији. Поред „Београда на води“, као највећег дивљег градилишта у Европи, у Београду је током напредњачке владавине изграђено још око 20 милиона квадрата стамбеног и пословног простора. Иако цена квадрата одређених станова на луксузним локацијама иде и до 12.000 евра, кад би се вредност новоизграђених објеката рачунала по најнижој цени квадрата, од 2.000 евра, овим законом биће обухваћене некретнине чија укупна тржишна цена иде преко 60 милијарди евра.
Процењује се да вредност зграда, које су изграђене у осталим градовима Србије, као и на Копаонику и, нарочито, Златибору, није много мања од ове у Београду. То значи да ће нови закон озаконити имовину вредну 120 милијарди евра.
Никада нигде на свету није легализован криминал толиког обима. Такође, никада нигде нико није аболиран од одговорности за дивљу градњу толиког обима. И, што је најважније, ниједна власт није нанела толику штету својој држави и народу, као што ће овим законом урадити Вучићев картел.
На овом спорном закону профитираће многи криминогени инвеститори из Вучићевог окружења, предвођени вођом косовског клана Звонком Веселиновићем. Сваки од Веселиновићевих грађевинских послова може да послужи за реконструкцију напредњачког злочина над градском и републичком имовином.
Такав посао је реализован и крајем прошле године, кад је фирма Рамид д.о.о. на лицитацији, 3. новембра 2023, за 4,1 милион евра купила хотел Дом на Врачару. Зграда, подигнута 1929, била је у власништву Града Београда и под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Хотел Дом је био у власништву предузећа Рамид само две недеље, до 20. новембра 2023, кад га је преузела фирма Домоинвест. Месец дана касније, 25. децембра 2023, Завод за заштиту споменика културе у Београду скинуо је заштићени статус са хотела, па су створени услови да се на том месту подигне стамбени комплекс назван „Централ Плаза“.
Иза тог посла стоји Звонко Веселиновић. Власница Рамида је Веселиновићева супруга Љиљана Божовић, а власник Домоинвеста Фарук Џинџановић његов је стари пословни партнер.
Овај пример разоткрива спрегу извршне власти, њених градских и републичких институција, крупног капитала и криминала. Не чуди то на такав начин послује Веселиновић, он се у бизнис упустио трговином хероина, али дубину провалије у којој се нашло српско друштво илуструју спортисти који су пристали да, у сарадњи са напредњачким режимом, поштено стечени новац инвестирају у ову врсту грађевинског криминала.
Дејан Станковић је десетине милиона евра зарадио на фудбалском терену, у дресовима Црвене звезде, Лација и Интера, а потом и као тренер. Пре четири године, кад се, као тренер, вратио у Звезду, одлучио је да се упусти у бизнис са луксузним некретнинама. Станковић је у јуну 2020. купио 50 одсто власништва у фирми Маисон Роyал од оснивача Драгана Руварца. (Руварац је недавно привукао пажњу јавности, кад је полиција на српско-хрватској граници задржала певачицу Северину, која је требало да наступи на приватној забави, коју је он организовао.) Станковићева и Руварчева фирма изводи луксузне пројекте Роyал Ресиденце и Роyал Арт Ресиденце спа код Каленића, у Баба Вишњиној и Курсулиној улици, као и на Косанчићевом венцу.
Магазин Таблоид је неколико пута писао о начину на који је Станковић дошао до локације на Врачару за изградњу велелепног објекта у коме је недавно један стан добио Горан Весић, актуелни министар за грађевинарство. Станковићева фирма гради и комплекс Кинг’с Цирцле Ресиденце на Славији, где ће квадрат стамбеног простора коштати до 12.000 евра. Власници Маисон Роyал-а нису могли да се задовоље количином квадрата, за које су добили грађевинске дозволе, већ су бесправно изградили још неколико хиљада квадратних метара. Уместо да их судски гони, Град Београд је Станковићу и Руварцу озаконио и те, нелегално изграђене, квадрате.
Осим Станковића, успешно послује и његов бивши колега из репрезентације Александар Коларов. Фирма Уннак Инвест, која се води на Николу Коларова, основана је 2022. године. До сада је већ зарадила 512 милиона динара, а приходи ће бити још већи кад заврши изградњу комплекса у Мишарској улици, где грађани протестују због рушења зграда под заштитом државе.
У грађевинарство инвестирају и други бивши фудбалери, попут Ненада Милијаша и Немање Тубића, који су 2018. године основали фирму Филпиетро. Какви су били фудбалери, такви су и бизнисмени. Три пословне године су завршавали са губицима од око милион динара, а прошлу су завршили у плусу, са укупним добитком од 957 евра. Тубић је имао и 20 одсто власништва у фирми Санидеи д.о.о. Обреновац, које је пре пет година продао данас једином власнику Ранку Никетићу. Иако се још од 1994. године бави грађевинарством, Сенидеи је пажњу јавности привукао кад је откривено да у једној његовој згради, бесправно подигнутој на Сењаку, као подстанар живи министар финансија Синиша Мали. У тој згради су месечне кирије ишле до 5.000 евра.
Са Санидеијем је повезан и бивши кошаркаш Звезде и Партизана Лука Богдановић, који има и своју грађевинску фирму Хувентуд, у којој му је партнер Миленко Тепић, такође бивши кошаркаш Партизана. Богдановић је прошле године остварио солидну добит, од 29,4 милиона динара. Данас Хувентуд и Санидеи заједно праве стамбени комплекс у Катанићевој улици, као и зграде у Бирчаниновој, Ресавској, Крунској улици, па и на Дедињу.
Немања Недовић, кошаркаш Црвене звезде, са бившим колегама Тадијом Драгићевићем и Мирославом Радуљицом основао је грађевинску фирму Цанестро. С обзиром да је прошле године приходовао 0 (нула) динара, а имао расходе од 3,2 милиона динара, ови бивши кошаркаши се нису прославили у бизнису, изгледа да се не сналазе у напредњачком рекету.
Кад је рекет у питању, шампионска титула припада, наравно, Александру Вучићу. Њему уз раме, као и у политиканству, налази се министар Синиша Мали. Медији су објављивали информације о томе да иза компаније „Александар Градња„, чији званични власник је био новосадски бизнисмен Александар Гајић, стоји Синиша Мали. Наводно, Мали је повезан за кипарском фирмом Каyлара ЛТД, која је преузела 50 одсто власништва у „Александар Градњи“. Та фирма је инвестирала у неколико крупних пројеката у Новом Саду, али и на ексклузивним локацијама у Београду, чак и на Калемегдану, где се налази њен комплекс тзв. К-дистрикт. Магазин Таблоид је писао и том руглу, које је уништило изглед Београдске тврђаве. У тај скандалозни пројекат су, осим Малог, укључени његов адвокат Игор Исаиловић и бивши главни београдски урбаниста Милутин Фолић.
Легализацију објеката који су изграђени, дограђени или реконструисани без потребних дозвола, власт представља као јавни интерес. С намером да у правни систем укључи два милиона бесправно изграђених објеката, напредњачка власт је 2018. године донела последње измене и допуне Закона о озакоњењу објеката. И тада је медијска кампања имала за циљ превару јавности. Тобоже, либералније одредбе измењеног закона, које убрзавају процес легализације, омогућиће људима да лакше послују на тржишту некретнина.
И ценовник, који је предложила тадашња министарка грађевинарства Зорана Михајловић, био је прилагођен широким народним масама. Таксе за легализацију одређене су у зависности од врсте и површине објеката. За куће и станове до сто квадрата плаћа се такса од само 5.000 динара. За куће и станове преко 300 квадрата такса износи 50.000 динара. Легализација пословног простора до 500 квадрата коштала је 250.000, до 1.000 квадрата 500.000, а преко 1.500 квадрата чак три милиона динара.
Закон Зоране Михајловић, који је још на снази, обавезао је власнике да легализују објекте који су у потпуности завршени, као и оне на којима су извршени само основни грађевински радови, постављен темељ и подигнути стубови са арматуром. С намером да се смањи број нелегалних објеката, Закон о озакоњењу је одредио и врсте зграда које се не могу легализовати. У тој групи се налазе зграде подигнуте на клизиштима, у зони заштите културних добара или у зони санитарне заштите изворишта водоснабдевања, националним парковима, војном земљишту…
Као и сви остали, тако и овај Закон не примењује се на повлашћеним припадницима напредњачког картела. Појединци из Вучићевог окружења некажњено су градили на клизиштима, у коритима река, на Савском насипу су подигли цело насеље, а срушили су стотине зграда које су биле означене као споменици културе, на Копаонику, Ртњу, Голији и Златибору применили су дизајн карактеристичан за Борчу и Мали Мокри Луг. Све што су бесправно изградили од 2018. до данас, моћи ће некажњено да легализују чим почне примена новог закона.
Испред Владе Републике Србије и ресорног Министарства грађевинарства, предлог измене и допуне Закона о озакоњењу објеката у скупштинску процедуру ће пустити министар Горан Весић. По обичају, у креирању закона Влади „помаже“ Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), који је експозитура УСАИД-а, америчке агенције под контролом Сорошеве фондације. Предлози измена постојећег Закона, које је изнео НАЛЕД односе се на додатне олакшице грађанима, као што је плаћање такси на рате.
Осим тога, НАЛЕД предлаже да се укине обавеза плаћања доприноса за уређење грађевинског земљишта, на који се урачунава камата за период од почетка радова до покретања поступка озакоњења. У пракси, то значи да ће инвеститорима бити опроштено и то што нису хтели да плате и те доприносе. Инвеститори ће задржати сав профит од продаје објеката, а њихове финансијске обавезе биће подмирене из републичког и буџета локалних самоуправа.
Последице овог Закона о озакоњењу бесправно подигнутих објеката биће исте као и оне које је изазвао Закон о конверзији земљишта, којим је тајкунима, који су приватизовали државна и друштвена предузећа, поклоњено грађевинско земљиште чија вредност се процењује на око 30 милијарди евра. Та цифра ће се десетоструко увећати кад се земљиште испарцелише и прода инвеститорима.
Вучић је цео државни апарат и правни систем прилагодио интересима богаташа. Са ова два закона оштетио је Србију за више од 200 милијарди евра. И сви остали закони служе напредњачкој касти новобогаташа да шире своје империја, а државним службеницима да узимају масне провизије. За то се најчешће користи Закон о јавним набавкама.
Државна ревизорска институција је утврдила да јавна предузећа и установе сваке године на незаконит начин спроведу јавне набавке вредне око три милијарде евра. Према извештају ДРИ за прошлу годину, чак 97 одсто неправилности, у вредности од 1,07 милијарди евра, односи се на јавне набавке које су спровела три јавна предузећа: Електропривреда Србије, Путеви Србије и Инфраструктуре Железнице. Само на услуге дезинфекције, дезинсекције и дератизације, та три предузећа су трошила више од 200 милиона евра годишње. Да су размере превара и пљачки кроз тендере много веће показује податак да се на 72 одсто конкурса пријављује само један понуђач. Тендерски услови се припремају управо за једног, унапред одређеног понуђача, док се остали потенцијални конкуренти обесхрабрују на разне начине, па чак и директним претњама. Постоје и други начини за избегавање обавеза прописаних Законом, а како се они примењују у пракси често је презентовао Александар Вулин.
Одмах по доласку напредњачког картела на власт, кад је постављен на функцију директора Канцеларије за Косово и Метохију, Вулин се упустио у сумњиве, али профитабилне послове. Да би избегао контролу тендерске набавке безбедносних камера за српска насеља на северу Космета, Вулин је акцију спровео по хитном поступку, а онда тај посао прогласио државном тајном. Без тендера, почетком децембра 2012. године, за набавку камера ангажовао је фирму ДБС Консел Сецуритy Сервис, чији власник је Урош Чубриловић, Вулинов пријатељ. Аванс од скоро милион евра плаћен је преко општине Звечан, која је изабрана наводно „због географског положаја, који омогућава бржу и ефикаснију обраду података са свих камера“. Камерама је покривена Косовска Митровица, а пријављено је да су инсталиране и у Грачаници, иако их тамо нико никада није видео.
После директорске функције у Канцеларији за КиМ, Вулин је пребачен у фотељу министра за рад и социјалне службе. И тамо се истакао спорном доделом 1,88 милиона евра намењених удружењима грађана, која се баве темама из тог ресора. Вулин је, за потребе Министарства рада, построшио 1,4 милион евра за набавку канцеларијског намештаја и компјутерске опреме за установе социјалне заштите. Иако га је Закон обавезивао да набавке истоврсних добара, услуга или радова, чија укупна процењена вредност на годишњем нивоу прелази цифру од 400.000 динара мора да спроведе кроз тендер, Вулин је избегао да то уради. Набавке је поделио на по 400.000 динара, како не би морао да расписује тендер, већ да сам по својој вољи изабере „најповољнијег понуђача“.
Тужилаштво није спровело истрагу ни те, као ни осталих Вулинових спорних пословних одлука. Напротив, тужилаштва и судови представљају значајан део у мрежи криминала. То се види и из податка да Више јавно тужилаштво у Београду сваке године покрене само 30 истрага, од којих две заврше правоснажном пресудом, обе са условном казном, од којих једна има и новчану.
У таквим поступцима треба тражити објашњење откуд Вулину 200.000 евра за куповину стана у београдској општини Звездара. Мало који идиот из СНС-а, а тамо их има у огромним количинама, поверовао да је Вулин добио тај новац од тетке из Канаде своје супруге Наташе. Агенција за борбу против корупције је 2017. године, кад је избила афера с Вулиновом тетком, поднела кривичну пријаву против Вулина, али тужилаштво је експресно обуставило поступак. А управо у том стану, у Гајевој улици, налази се седиште агенције Адвертисинг Солутионс, чија власница је Наташа Вулин.
Адвертисинг Солутионс је основан средином децембра 2020. године. За три пословне године, АС је остварила добит од 45 милиона динара, односно 384.000 евра. Агенција Наташе Вулин је радила за МТС, Пхилип Моррис, БИО4 кампус, Ауто-мото савез Србије,Биотецх и неколико градова и општина, а пажњу јавности привукла тек недавно, маркетиншким послом везаним за „Српску кућу“ у Паризу, и то не због нарочито успешног пројекта, већ због чињенице да јој је омогућено да то ради у Француској, иако се Александар Вулин налази на црним листама Сједињених Америчких Држава и Европске уније због веза са криминалом. Адвертисинг Солутионс је организовао све догађаје у и око „Српске куће“ у време Олимпијских игара у Паризу, али и по повратку српских спортиста у Србију.
Политичке и пословне породичне мануфактуре Вучића и Вулина повезане су и акцијама ове агенције. Као што је Александар Вучић пресекао црвену врпцу на „Српској кући“, тако је његова званична супруга Тамара Ђукановић Вучић чест учесник на конференцијама и у едукативним радионицама, које организује Наташа Вулин.
Адвертисинг Солутион је у мају ове године, у Палати Србија, одржао конференцију „Заједно за ментално здравље“, чији покровитељ је била Тамара Ђукановић Вучић, која је одржала предавање на ту тему. Иако би могло да се закључи да та бивша хостеса с Пинка није стручна, треба признати да она има богато и бурно искуство живота са особом чије ментално здравље није у добром стању. Исто вреди и за Наташу Вулин.
Александар Вучић је створио касту напредњачких милијардера и мултимилионера. Њихове империје су настале, најчешће, на незаконите начине, злоупотребом монопола, па и бруталном пљачком јавних ресурса и приватне имовине. Пљачкашке походи на Србију, Вучић је прикривао и оправдавао законским решењима, каква нуди и нови Закон о озакоњењу објеката.
