Србија данас коментар: Пре него кренете да читате овај текст са Н1 прочитајте кометар читаоца Курсула који је на НСПМ.рс оставио свој коментар:
Не знам зашто Н1 погрешно наводи број и врсту рудника:
– број рудника никла и кобалта је 5 а не 4. Н1 не броји 1 рудник никла на КиМ, што је и очекивано.
– никла и кобалта, а не бакра и кобалта, што се лепо види из легенде на мапи. Није јасно зашто је Н1 написала бакар уместо никла? Рудници никла су много гори него бакра.
Колико видим на мапи је и рудник никла на Мокрој гори, чије је отварање већ једном спречено. Кустурица нек се припреми. Јово нанови.
У ЕУ документу “Будућност европске конкурентности” главни проблем јесте доминација Кине, пре свега у сектору енергетике, рударства, дигитализације и заостајање за САД. Према мапи, у оквиру борбе за енергетску независност од Кине у Србији су мапирана четири рудника бакра/кобалта и један лиитијума. Реч литијум се помиње 46 пута.
Европа пред собом има неколико проблема или како се популарно каже „изазова“ са којима мора да се суочи ако жели да задржи конкурентност на глобалном тржишту.
Проблем број један јесте доминација Кине, пре свега у сектору енергетике, рударства, дигитализације. Осим Кине, као конкурент се помињу и Сједињене Америчке Државе (САД). На мапи где се виде рудна налазишта ван Европске уније, на територији Србије су уписана четири рудника кобалта/бакра и један литијума. У Македонији су наведена три рудника бакра/кобалта.
У Немачкој се налазе два, а највећа „гужва“ је у на граници Шпаније и севера Португала, као и на подручију Аустрије.
У анализи коју је написао некадашњи премијер Италије Марио Драги најављен је раст продуктивности, даља стагнација социјалне државе, велике инвестиције од 800 милијарди евра, заједничке ЕУ набавке у домену одбране и даља интеграција тржишта капитала и трговине.
У извештају се наводи да долази до промене глобалне парадигме и да се чини да ера убрзане светске трговине пролази. Компаније из Европске уније суочавају се са већом конкуренцијом из иностранства и са мањим приступом иностраним тржиштима.
Налазе извештаја председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен уврстиће у приоритете рада Европске комисије у наредних пет година, преноси овај лист.
„Геополитичка стабилност опада, а наше зависности су се претвориле у наше рањивости“, стоји у извештају, а преноси Фајненшал тајмс (ФТ).
„Нећемо моћи да финансирамо наш социјални модел“
Према различитим сценаријима попут Међународне агенције за енергију, потражња за чистим енергетским технологијама ц́е се увећати између два и три пута до 2030. године.
До 2040. године предвиђа се да ће сваке године радна снага у Европској унији да се смањује за два милиона људи, те је потребно ослонити се на продуктивност како би се убрзао раст.
„Уколико Европа не постане продуктивнија, биће принуђена да бира. Нећемо моћи истовремено да постанемо лидери у новим технологијама, узор климатске одговорности и независтан играч на светској сцени. Нећемо моћи да финансирамо наш социјални модел. Мораћемо да смањимо неке, ако не и све наше амбиције“, пише Марио Драги у уводу извештаја.
Извештај је идентификовао три области у којима треба да се предузму акције за одрживи раст.
Прва је сустизање Кине и САД у области иновација, пре свега у напредним технологијама.
Сарадња са Кином је најбоље решење, али…
Друга област је заједнички план за декарбонизацију и конкурентност. Како се наводи у извештају, најјефтинији начин на који ЕУ може да стигне до овог циља јесте да се ослони на увоз ових технологија из Кине. Међутим, наводи се даље, конкуренција из Кине, која има државну подршку, представља претњу европској чистој технологији и аутомобилским индустријама.
Трећа област у којој треба предузети кораке, према извештају, јесте повећање сигурности и смањивање зависности, на пример у области критичних сировина и дигиталне технологије.
Кина има доминантну позицију у глобално вађење ретких руда са 68% глобалног тржишта. Поред тога, Кина задржава доминантну улогу у производњи графита са 70% глобалне производње.
„Кина је, на пример, највећи појединачни обрађивач никла, бакра, литијума и кобалта… и показала је вољу да употреби своју тржишну моћ“, стоји у извештају.
Ограничен напредак ЕУ је постигнут у диверзификацији глобалних извора снабдевања последњих година. У поређењу са ситуација пре три године, удео прва три произвођача у 2022. или остаје непромењен или се повец́ао даље, посебно за никл и кобалт.
Кина држи пола постројења за прераду литијума
Што се тиче рафинирања, тржиште је временом постало још више концентрисано, где Кина држи половину свих планираних литијумских хемијских постројења, Индонезија скоро 90% планираних постројења за прераду никла, а кинеске компаније поседују 15 од 19 рудника бакра и кобалта у Демократској Републици Конго где се налази 70 одсто светске производње.
Концентрација тржишта и ограничена диверзификација посебно су критични у контексту извозних ограничења.
Земље са највец́им бројем извозних ограничења укључују Кину, Индију, Русију, Аргентину и Демократску Републику Конго. Кина је знатно повец́ала број ограничења, који је порастао за девет пута између 2009. и 2020. године, етаблирајуц́и се као земља са најширим спектром ограничења извоза критичних сировина.
Као резултат тога, свет улази у нестабилнију еру у погледу цена ових материјала, са ризицима задржале више цене и волатилност.
Према различитим сценаријима, одабрани метали могу достиц́и историјске врхове цена и високу волатилност за невиђени, дуготрајни период који потенцијално може избацити из колосека и зелену и дигиталну транзицију.
Литијум се у документу помиње 46 пута.
У делу извештаја о смањивању зависности када је реч о критичним сировинама, наводи се да је њихова понуда сконцентрисана у рукама неколицине произвођача, што ствара два ризика за Европу. Прва је промена цена, што спутава одлуке о инвестирању, а друга да се критичне сировине могу искористити као геополитичко оружје.
„На пример, иако је ово екстреман случај, цена литијума се повећала 12 пута протекле две године, да би онда поново изгубила 80% своје вредности, што је спречило отварање конкуретног рудника у Европи“, стоји у извештају.
Рекордна употреба чисте енергије технологије попут батерија и соларних панела подстиче раст потражње без преседана.
Од 2017. до 2022. на глобалном тржишту потражња за литијумом се утростручила, потражња за кобалтом је порасла за 70%, а за никлом за 40%. Према пројекцији потражња за одабраним критичним и стратешким минералима према употреби наведено да ће тражња за литијумом у 2050. године бити осам пута већа, никлом четири, а кобалтом три пута.
Очекује се раст укупне потражње за одређеним критичним минералим од 25% до преко 300%.
Друга врста ризика по Европску унију јесте да се критичне сировине могу искористити као геополитичко оружје, јер је велики део екстракције и обраде сконцентрисано у државама са којима ЕУ није стратешки усклађена.
„Кина је, на пример, највећи појединачни обрађивач никла, бакра, литијума и кобалта… и показала је вољу да употреби своју тржишну моћ“, стоји у извештају.
Како би смањила ове зависности, ЕУ мора да развије праву “спољну економску политику” засновану на обезбеђивању критичних сировина, а такође мора да искористи потенцијал својих домаћих сировина кроз рударење, рециклирање и иновацију.
Литијум од 50 до 100 одсто
Извештај поново, у овом контексту, наводи пример литијума.
„Иако тренутно нема активних операција рударења литијума у ЕУ, неколико литијумских пројеката су у развоју или напредној фази истраживања, а пет до 10 рудника је планирано да се отвори до 2030. године. Иако се очекује да ће тражња за литијумом да порасте због пораста тржишта е-мобилности, домаћа понуда литијума би могла да покрије 50 до 100 одсто тражње до 2030“, пише у извештају.
Такође се додаје да треба повећати истраживање и развој како би се нашли замене за критичне сировине.
„На пример, америчке технолошке компаније су недавно… Путем вештачке интелигенције развиле нови материјал који би могао да замени 70 одсто садржаја литијума у батеријама“.
У питању је открића фдо кога су дошли дошли „Мајкрософт“ и „Пацифик нортвест нешнал лабораторија“ (ПННЛ), која је део америчког Министарства енергетике. Процес је од почетка до развоја прототипа радне батерије трајао мање од девет месеци. Током рада открили су укупно 18 потенцијалних материјала који би могли да замене литијум.
Снабдевање није сигурно
Иако се инвестиције повећавају адекватно снабдевање је далеко од осигураног. Да бисте се носили са потражњом, инвестирање у критични развој минерала се повец́ава широм света, углавном ван ЕУ. Глобалне инвестиције су порасле за 30% у 2022, након повец́ања од 20% у 2021. години.
„Док мноштво новонајављених пројеката указује на то да се снабдевање хвата у складу са амбицијама земаља у вези са чистом енергијом, адекватно будуц́е глобално снабдевање је далеко од осигураног“.
Чак и са комбинацијом равнотежа понуде и потражње, квалитет производа није загарантован у односу шта нуди конкуренција. Конкурентност повећава ново рударење који због високих трошкова производње повећава трошкове и цене.
ЕУ има неискоришц́ен потенцијал у погледу домац́их ресурса и изврсности у домац́ем рударству и рециклажа. Убрзавање отварања домац́их рудника могло би омогуц́ити ЕУ да задовољи све своје потребе за некима критичних минерала, уз смањење зависности у комбинацији са повец́аном рециклажом.
Налазишта минерала у ЕУ могла би да изазову пораст домац́е понуде како би се задовољио значајан удео у ЕУ критичне потребе за сировинама до 2030. године. Тренутно се у ЕУ не копају ретке руде, а кинески увоз задовољава више од 90% потражње ЕУ.
Тренутна укупна европска база ресурса литијума од око 20 Мт садржаног литијум два оксида Ли2О је око 60 пута вец́е од предвиђене укупне годишње потражње литијума у 2050. години. Чак и уз очекивање пораста потражње за литијумом због раст тржишта е-мобилности, домац́а понуда литијума могла би задовољити између 50% и 100% потражње до 2030. године.
ЕУ остаје зависна од никла и кобалта
У случају никла и кобалта, ЕУ би могла остати зависна од увоза због ограничене домац́е доступност. Процене показују да чак и за ове материјале, између 15% (кобалт) и 25% (никл) може бити копано у ЕУ, ако пројекти буду успешно покренути. У питању су изузетно токсичне руде и рудници представљају велики избор загађивања.
Нова зависност од критичних сировина концентрисаних у неколицини добављача се појављује са потенцијал да успори напредак зелене и дигиталне транзиције ЕУ или да их учини скупљима.
Снабдевање ланаца вредности минерала је генерално веома концентрисан, посебно за прераду и рафинацију (нпр. у Кини). Ланац снабдевања критичним сировинама има различите фазе од истраживања и рударства до прераде и рафинације, завршавајуц́и рециклажом.
Рециклажа за смањење потражње
Рециклажа критичних минерала могла би даље да се развијати у ЕУ. Док ц́е копање критичних минерала и даље бити неопходно како би се обезбедило снабдевање потребно за „чисте“ технологије и снабдевање „чистом“ енергијом, предвиђа се да ц́е рециклажа играти све важнију улогу у задовољавању будуц́е потражње за минералима.
Међународна агенција за енергетику (ИЕА) је проценила да би до 2040. рециклирани бакар, литијум, никл и кобалт из истрошених батерија могли би смањити комбиновано примарно снабдевање потребе за овим минералима за најмање 10%. Поред тога, максимизирањем рециклирања, више од половине глобалне потражње за одабране критичне минерале могли би се испунити 2050. године.
Проблем са рециклирањем је што је степен искоришћења мали, а степен загађења велики. Такав је пример рециклаже литијум-јонских батерија, чија рециклажа далеко више загађује од прављења нове.
ЕУ гради залихе ретких минерала које би могле да се рециклирају. За разлику од фосилних горива, значајан потенцијал лежи у кружној економији да би се обезбедило снабдевање критичним сировинама. ЕУ повец́ала употребу дела секундарних сировина, ипак, потребно је учинити више да би се обезбедило снабдевање критичним минералима. ИЕА је, на пример, проценила да ако би се све батерије рециклирале до 2040. године, то би покрио само 12% пројектоване потражње.
