Поред Сава центра и Београђанке, Град продаје и апотекарске установе

Београд — Град Београд планира да прода све објекте из своје надлежности који нису у систему градске комуналне инфраструктуре.

Тако ће ускоро “Сава центар“ поново бити на тендеру, Секретаријат за јавни приход радиће процену вредности Београђанке, а у плану је да се припреми продаја и апотекарских установа у главном граду.

Пре самог поступка продаје, закон налаже да се утврди вредност, не само објекта, већ и бренда који би требало да буде продат, а за то постоји неколико методологија.

Kада је реч о Београђанки, заменик градоначелника Београда Горан Весић каже да процену вредности зграда у главном граду увек ради Секретаријат за јавни приход, као што за Републику ради Пореска управа.

Партнер за Београђанку

“Покушаћемо да нађемо партнера који ће обновити Београђанку. Такође ћемо ставити услов да мора да се уложи одређен новац у обнову зграде, да она не сме да промени намену и на тај начин ће Београђанка почети сасвим нов живот јер, нема смисла и потребе да грађани Београда улажу новац у обнову Београђанке”, рекао је Весић.

Београђанка прави губитак Београду, објашњава Весић и подсећа да је у питању прва паметна зграда на Балкану, међутим, њено одржавање је значајно скупље него што је наплата кирије од закупаца.

И друга имовина Града која није у функцији комуналног система биће такође продата, каже заменик градоначелника.

“Продаћемо у будућности апотекарске установе јер Град Београд, као и сви модерни градови, треба да се бави оним што пружа грађанима а то је комунални систем и нема потребе да се бави пословима који нису комунална делатност”, објашњава Весић.

Утврђивање вредности објекта као што је Београђанка, која је један од градских симбола, важно је како се продаја не би више пута понављала и тако снижавала почетна цена, каже проценитељ и агент за некретнине Милић Ђоковић.

Продати као бренд

Ђоковић сматра да ако се већ иде у продају, потребно је да се Београђанка прода као готов производ и уради међународни конкурс за процену њене вредности.

“У холу су биле слике, потписи астроанута из Апола. Јосип Броз Тито је имао његов потпис у холу, видиковац је на врху, све то је бренд”, објашњава Ђоковић.

Ако се на тржиште стави само зграда, тада ће и цена бити знатно нижа него што би могла да буде ако се продаје као “пакет прича – објекат плус бренд”.

Градови у свету, иначе, имају мало објеката овог типа које могу да понуде потенцијалним купцима, па је према оцени агената за некретнине, сајам некретнина у Kану или Минхену место где би Београђанка могла да се понуди “великим играчима”.

С друге стране, кажу, овакви објекти уз менаџерско управљање могу да дају приход од око 15 до 16 евра по квадрату, што би у случају квадратуре Београђанке било од 1 до 1,5 милиона евра од пореза.

Закупци у овој згради су Агенција за реституцију, Агенција за јонизујућа зрачења, “Путеви Београд”, Студио Б и други.

Сава центар заштићен

Kада је реч о продаји Центра “Сава”, за који се очекује расписивање тендера, Весић каже да Београду треба конгресни центар, међутим, сам Град не треба, додаје, да се бави конгресним туризмом у смислу да одржава и финансира инфраструктуру, а на рачун становника главног града.

“Инсистирамо да Сава центар остане заштићен и у том смислу ће наши услови када будемо расписали тендер бити да у наредних пет година мора да се уложи најмање 50 милиона евра у реконструкцију и да је забрањена промена намене Сава центра”, каже Весић.

Додаје да је Завод за заштиту споменика покренуо процедуру уписа Центра “Сава” у регистар културних добара.

Реконструкција овог конгресног центра, каже, отвориће могућност да се у Београду отвори још најмање десетак нових хотела од чега, наводи, три-четири хотела могу бити високе категорије.

Танјуг