Нови Бечеј – Археолошка ископавања на локалитету Борђош у близини Новог Бечеја настављена су и ове године уз подршку Министарства културе и локалне самоуправе. Анализе су показале да су кашику од печене глине, пронађену лане, тадашњи житељи користили још пре 7.000 година, а археолози су дошли и до нових, значајних открића.
Током августа и септембра обављено је ископавање једне од каснонеолитских кућа. У фокусу истраживања, такође, била је и једна од седам капија, колико их укупно има на овом великом неолитском насељу.
– То се зна на основу геомагнетног снимка и његове интерпретације – каже Тијана Пештерац, шеф одсека за археологију Музеја Војводине у Новом Саду. Она истиче да је уочено да постоји читав систем ровова који су окруживали насеље, и да на последњем кругу, степену, постоји тих седам капија.
Колико је познато, до сада је само једном вршено археолошко истраживање неолитске капије, и то у Ујвару у Румунији, па се може рећи да се поред Тисе ради пионирски посао. Археолошка ископавања на Борђошу обављају се у сарадњи са стручњацима Универзитета у Килу (Немачка), а према речима Тијане Пештерац без немачких археолога, приче о истраживању овог локалитета не би ни било.
Она наглашава да су археолошки налази и ове године изузетни. У обиљу керамике која потиче из времена касног неолита, а припада двема каснонеолитским културама, винчанској и потиској, пронађене су и 22 целе посуде, што је изузетна реткост за овај локалитет, који се налази на обрадивој површини и у великој мери је већ уништен.
– На површини и првим слојевима земље најчешће се сусрећемо само са фрагментима керамике. Овог пута имамо посуде и тек проучавањем њиховог садржаја у лабораторијским условима добићемо озбиљније податке о томе да ли се евентуално радило о урнама, јер је поред њих нађено доста спаљених остатака – каже Тијана Пештерац.
На локалитету је нађено, такође, и мноштво животињских костију, што говори да су се становници овог насеља бавили сточарством. А велики број различитих камених алатки указује да су тадашњи мештани били вешти у њиховој производњи.
Наша саговорница подвлачи да су истраживања од почетка била мултидисциплинарна. Коришћењем метода природних наука добијени су резултати чијим тумачењем је омогућена реконструкција живота у прошлости.
– Археологија више није оно што је била некада. Сада много више „прилази” егзактним наукама него што је то раније био случај, јер смо некада само на основу наших процена изводили закључке. Данас смо на много већем степену вероватноће, јер користимо методе геофизике које нам омогућавају да скенирамо терен и видимо шта се налази испод земље. Из тих разлога смо и овог пута у великој предности, јер знамо тачно шта ископавамо, и у милиметар погодимо положај куће или, у овом случају, капије – закључују истраживачи на локалитету Борђош.
Аутор: Ђуро Ђукић, Политика.рс
Фото Ђ. Ђукић
