Влада намерава да подигне пореску стопу на приход од камата са 10 на 15 одсто. Па остаје да се види како ће банке то уградити у своју пословну политику.
Почетак наредног месеца обележиће два врло занимљива догађаја за штедише. Почетком месеца треба да почне примена новог пакета мера Владе а крајем октобра ту је седмица штедње. Ова два догађаја ће, по свој прилици, ове године бити повезана. Влада намерава да подигне пореску стопу на приход од камата са 10 на 15 одсто. Па остаје да се види како ће банке то уградити у своју пословну политику. За сада нема већих коментара јер у финансијским кућама чекају да се пропис усвоји и појави у „Службеном гласнику” црно на бело, па да онда то прокоментаришу.
О томе колико је овакав потез оправдан финансијски стручњак Зоран Јеремић каже:
– Јасно је да су држави неопходни приходи и да је то изнудило овакав потез. Ма колико се то не свиђа штедишама извесно је да је то горка пилула коју ће морати да прогутају. Повлачење новца из банка није популано јер штедише тада остају без икакве камате. Поред тога, они који имају и да штеде могу да поднесу већи намет. Штедни улози не спадају у социјалну категорију. Да не помињем да је улог у банкама много сигурнији од сламарице.
Што се тиче банака, извесно је да свих тридесетак колико их послује на нашем тржишту неће поступити једнако.
– Банке које су понудиле ниже стопе ће вероватно ићи на корекцију на више, док ће оне које већ имају високе камате оставити све по старом -објашњава члан Извршног одбора Развојне банке Војводине Горан Костић.
У Комерцијалној банци неће бити промена јер сматрају да су камате већ довољно високе.
– Не треба заборавити да та средства треба после и пласирати како би се обезбедиле камате за депозите, а то данас на српском тржишту није баш једноставно – каже Горан Милићевић, руководилац у овој кући. Ниво штедње код нас је задовољавајући.
Шта ће добити држава овим потезом?
-У Србији на штедњи има преко осам милијарди евра. Камате на орочене улоге крећу се од 2,7 до 5,5 одсто на годишњем нивоу. Има шта да се опорезује и приходује у државну касу. У европским оквирима то је прилично високо, међутим српске штедише памте и боље године. Током 2008. и 2009. камате су код нас биле осам па и девет одсто на годишњем нивоу. У Удружењу банака кажу да висина стопе није пресудна код избора банке већ поверење које штедише имају у одређену финансијску кући. Хоће ли се тај критеријум после повећања преза опет окренути у корист висине стопе тек остаје да се види.
Д. В.
На висини
Тек, камате на штедњу су у Србији још увек високе.У Немачкој се на депозите добија 1,5 одсто годишње односно три пута мање него овде. Како се будемо развијали тако ће и код нас падати. То говоре и подаци: у 2011. стопе на депозите су пале за 0,4 одсто, а у првих шест месеци ове године за 0,1 одсто. Хоће ли порез овај тренд зауставити остаје да се види.
Дневник
