ОПШТИНЕ и градови у Србији протекле године разрезали су више од 38 милијарди динара пореза на имовину. Уз еколошку и комуналне таксе очекивали су 46,6 милијарди динара прихода. Скоро две трећине наплаћеног пореза на имовину долази од грађана. Њихова имовина, према подацима Јединственог информационог система локалне пореске администрације, на тржишту вреди више од 11.000 милијарди динара, што је око 93 милијарде евра.
Ипак, вредност кућа и станова није сигуран показатељ колики ће износ писати на пореском решењу. Поједине општине користе сваку прилику да наплате прописани максимум пореза, док су неке попустљивије према својим суграђанима. Ово се види из прегледа података које је Канцеларија за ИТ и еУправу недавно отворила за јавност, а односи се на пореске обвезнике овог намета на имовину.
Према подацима Геодетског завода, просечна цена квадрата у Ужицу и Нишу је приближна, и варира до двадесет евра и у новоградњи и у староградњи. Када се, међутим, подели укупна сума разрезаног пореза са бројем издатих решења, сваки Нишлија је годишње просечно оптерећен са 7.947 динара пореза, док Ужичанин плаћа 3.911 динара.
Нишлијском обрачуну много је ближа Јагодина. Овде је износ на решењу, у просеку, 7.799 динара, иако прошлогодишњи промет некретнина показује да је нови квадрат у овом граду јефтинији за више од 150 евра, а онај у староградњи за 200 евра у односу на Ниш.
– Недостајала је централна база података и целу деценију није било увида у збирне податке о порезу на имовину – каже, за “Новости”, Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета. – Оваква база је постојала до 2006, али је потом “растурена” по локалним самоуправама. Штета је што су се расипала велика донаторска средства на појединачне пројекте, који нису дали системско решење. Ово је почетак. Тек сада када су збирни подаци доступни моћи ћемо да их анализирамо.
УРУЧИЛИ УПОЛА МАЊЕ
ОТВОРЕНИ подаци дају увид и у ефикасност локалних порезника. У већини локалних самоуправа број утврђених и уручених пореских решења је скоро идентичан. Одскаче општина Лебане, која је лане исписала 6.188 решења, а уручила свега – 3.594.
Отворени подаци откривају да вероватно највећи порез у земљи плаћају житељи београдске општине Савски венац. Просечно годишње решење износи 36.385 динара. То је и очекивано, јер ту спадају Сењак, Дедиње, па и Београд на води, а цена квадрата староградње је око 1.600, а новоградње 2.750 евра.
Најмањи порез на имовину плаћају становници Житорађе – у просеку годишње 1.030 динара. Нешто више издвајају власници квадрата у Сурдулици – 1.711 динара годишње.
Знатне порезе на имовину плаћају и власници кућа, апартмана и станова на Златибору. Просечно пореско решење које је потписала општина Чајетина тешко је 10.134 динара. Сличан износ плаћају и грађани Новог Сада, у просеку 10.434динара годишње.
ПОДАЦИ НИСУ КОМПЛЕТНИ
ЈЕДИНСТВЕНИ информациони систем локалне пореске администрације садржи податке из 114 општина и градова. Подаци преостале 31 локалне пореске администрације биће доступне током ове године, што ће, онда, бити видљиво и на порталу отворених, јавно доступних података www.data.gov.rs.
Новости.рс
Код нас “лидера на Балкану” је тако.
У неваљалој Хрватској се не плаћа порез на кућу или стан.
Док сам правио кућу, од уста сам одвајао, сви смо трпили, а плаћао сам
-порез на пројекат,
-порез на одобрење,
-порез на куповину плаца,
-порез на мајстора зидара,
-порез на малтерисање,
-порез на циглу,
-порез на превоз,
-порез на гвожђе,
-порез на његов превоз,
-порез на песак и превоз,
-порез на грађу и превоз,
-порез на цемент и превоз,
-порез на креч и превоз,
-порез на водоводни материјал,
-порез и тог мајстора,
-порез на плочице и керамичаров порез,
-порез малтерџије,
-порез на столарију и превоз,
-порез на патос и превоз
-порез мајстора који ми то постави,
-порез за стаклоресца,….
И док платих све те порезе, и држави сам направио једну кућу.
И кад све то заврших, ударише порез на све то ђутуре, што имам, тако да њима правим јон неку кућу, или им увеличавам банковне рачуне у Швајцарској, Турској, Саудијској Арабији, Америци, Малдивима, Панами, Енглеској, Немачкој, итд, итд.
Па шта да вам кажем?
Кад бих рекао да вам је+ем триста мајки, што ми и душу узимате, рекли би:”Деда полудео”.
Можда и јесам, јер трпим шкорпије и пијавице које немилосрдно сишу крв.
Niste poludeli, nego se namnozilo toliko gamadi, olosa, fekalija izgmizalih iz svih septickih jama dubokih na svetlo dana i zderu, locu, orgijaju i divljaju, otimaju, osmislili su i nemoguce nacine da sto vise opljackaju, strpaju sebi u dzep, nemaju nikakvu ni svest, ni savest, ni moral, ni meru, nemaju nista, suplje nistarije bez dana radnoga staza, nesposobne, bezvredne, zadrigle lenstine i bitange haraju Srbijom, roditeljima decu otimaju, zinula im ala za sto vise.
Nadam se da su zaista, ali zaista obojica truli iznutra i smrtno bolesni i da ce dugo truleti i smrdeti sebi, dzaba im pare, a nece bolje proci ni njihovi prilepci nistarije jednake, neki vec imaju sidu, neki sifilis, neke drolje su se vec toliko ofucale od upotrebe da ni malanje i farbanje ne pomaze.
Nadam se da ce doziveti i decu svoju da gledaju u istim mukama, da im nema pomoci, kao sto drugu, tudju decu bezobzirno unistavaju u svojoj ludackoj mahnitosti i ludilu.