Минималне зараде у Србији оптерећене су са скоро 60 посто пореза и доприноса, тако да запосленом који месечно заради бруто 50.000 динара остане свега 32.000 у рукама, а држава узме 18.000 динара.
У уређеним економијама минималне зараде се не оптерећују уопште или врло мало, а затим се примењује прогресиван порески систем.
Удружење „Заштитник предузетника и привредника Србије“ се залаже за праведан, прогресиван и транспарентан порески систем.
На примеру Kанаде и других развијених економија, сазнајемо да се порез повећава у складу са висином зараде, а да власници фирми који ништа нису зарадили, неће платити никакав порез. У Србији без обзира да ли је остварио икакву зараду, предузетник мора да плати порез, каже Kатарина Пиљановић из Удружења „Заштитник предузетника и привредника“. Она истиче да је у развијеним економијама одговорност за плаћање пореза на раднику, код нас је на послодавцу, тако да радник и не зна колики се проценат његове плате уплаћује држави.
Минималац је у Kанади опорезован са седам одсто, у Немачкој са 11%, толико иде држави, а код нас држави иде 56% минималца, а 61% средње плате, каже. У тим развијеним државама порез на средње плате је од 15 до 20%.
На питање како прећи на такав порески систем, а да буџет не остане без потребних прихода, Пиљановић каже да је промена могућа.
Kако наглашава, порески систем код нас није мењан 50 година, а те рупе у буџету настале променом пореске стопе на рад, биле би попуњене бољом наплатом ПДВ-а, пореза на потрошњу, као и већим пореским обухватом код предузетника и привредника, јер би многи прешли из црне зоне у белу, дакле они који раде на црно, јер не могу да плате високе порезе, плаћали би их регуларно, ако би они били знатно мањи, посебно за мање зараде.
Такође наводи да се у прелазном периоду , у којем се догађа прелазак на други порески систем, подршка буџету могла бити помоћ Европске уније за реконструкцију. Овакав порески систем делује дестимулишуће на развој бизниса и привредни раст, каже Пиљановић
Н1
