Порезима и законском регулативом држава уништава ИТ тржиште у које није уложила динара плус плаћамо најскупљи Интернет у Европи!

Србија у технолошком развоју тавори још од 1993. иако имамо пуно младих и паметних људи који се пробијају свуда. Код куће, али и по свету. То су запослени у новобеоградској фирми „Нордеус”, аутори супериорних рачунарских игрица за свет, новосадски РТРК, изумитељи сетобокса, уређаја за дигитализацију телевизије за Европу или београдска фирма „Џитекс”, највећи светски провајдер играма на срећу, каже за наш лист Милован Матијевић аналитичар за ИТ сектор.

Пре 25 или 30 година ондашња држава имала је важну позицију у овој области, али хиљаде научника као и низ научно-истраживачких институција (као што су били институти „Интел”, Институт за примењену математику и Војно-технички институт у Жаркову, који су, као и већина стручњака, у међувремену нестали). Сада у Србији једва да има неколико стотина научника, а улагања у ИТ свела су се на 60 евра по глави становника, док средње технолошки развијене земље из окружења издвајају и до 200 евра годишње. Ти подаци говоре шта (не)треба урадити да бисмо се опет сврстали у ред технолошки конкурентних земаља, наводи Матијевић.

Како Вам звучи обећање државе да Србија мора да развија пет индустријских грана, међу којима је једна од пет ИТ?

Звучи ми да је ИТ на петом месту и да у нашим приоритетима никада неће доћи на ред. Држава је сад у интензивном процесу планирања, доношења законске регулативе, усклађивања са ЕУ и доношењу стратегија. У последњих пет година донето је мноштво разних стратегија, тако да није чудо да ће се у некој од њих наћи понека о ИТ.Сигуран сам да ће се тај сектор као и до сада развијати спонтано и то искључиво приватном иницијативом, одговорио је Матијевић.

Шта мислите о најновијим инвестиционим уговорима државе с великим светским компанијама као што је „Мубадала” из УАР или индијски „Ембаси Техзонс”?

То је само извод из великог света активности који постоји и који је медијима значајан, јер се лепо пласира. По својој великој димензији звучи атрактивно да се о њима прича. Иначе ниједна од те две приче није у основи саме информационе технологије. То јесу важне инфраструктурне ствари, можда ће и да се десе, али и с њима и без њих, сам информационо-комуникациони сектор ће се развијати даље на један другачији начин. Сама чињеница да сектор информатике има годишње приходе од милијарде до милијарде и по евра, показује који су то односи.

Где се налазимо и које су нам шансе?

Ми смо једно од најслабијих информационих тржишта у Европи, па и у региону. За свима каскамо. За Мађарима поприлично, а већ се уочава заостатак за Румунима и за Бугарима. Мало је другачије кад се поредимо с нашим мањим комшијама. Да би Србија ухватила какав-такав корак са земљама из региона у погледу информационе технологије неопходан је раст улагања у ИТ од најмање 15 процената годишње. Само тако ће Србија за пет година са 60 евра по становнику улагања у ИТ достићи 120 евра. Ако се то настави, за мање од 10 година Србија ће бити далеко испред Хрватске и Мађарске које у ИТ улажу око 200 евра по становнику данас. У овом тренутку нема незапосленог информатичара.

Шта има Србија данас, а да представља квалитет у ИТ сектору?

Имамо данас најмање пет лидерских фирми у овој бранши које могу да доведу до глобалног успеха. „Нордеус” с Новог Београда је фантастична фирма. Млада кућа. Нема ни три године. Основали су је дечаци који још немају 30 година. Ови дечаци су направили врхунско решење за рачунарске игрице, направљене на супериорној технологији.

Друга фирма је „Шнајдер електрик”, за коју се развој ради у Новом Саду. Ова фирма само у Новом Саду сада има најмање хиљаду запослених програмера. Они имају светско решење у управљању електродистрибутивним системима, које је светска аналитичка кућа Агартнер оценила најбољим светским решењем.

Ту је затим РТРК из Новог Сада. За разлику од прве две фирме које имају своје производе, они праве компоненте и делове као кооперанти. Осмислили су сетобокс за дигитализацију телевизије. Како је код нас процес дигитализације у застоју, они раде за Енглеску и Турску, тако да су направили одличне референце за читаву Европу.

На четвртом месту је „Џитех”, београдско одељење највећег провајдера на свету играма на срећу. Постигли су огроман успех, а сада држе стотину националних лутријских система широм света. Пети је Пи-ес-текс који своје програмере уступа инопартнерима, дакле ради услужно програмирање за странце. 

Најбоље се зарађује на производима, чији тираж није један комад, једна инсталација. Стога је битно да сами развијамо своје високотехнолошке производе. На крају, не можемо сада сви да одемо у информатичаре. Свега око пет одсто Срба требало би да се бави високим технологијама.