Почетком године једној пензионерки из Новог Сада због дуга за комуналије од 26 динара с пензијског чека по основу закључка приватног извршитеља скинуто је 19.000 динара. – Изгледа да Марко Мишковић, син бизнисмена Мирослава Мишковића, због дуга од 910 милиона динара не мари много како ће дати паре, јер порезницима чак није ни предложио начин исплате, иако су му потраживања од 2013. године већа за око 130 милиона динара
Приватни извршитељи, које су ангажовали „Електропривреда Србије” и „Инфостан”, како би у што краћем року наплатили утрошену струју и стамбене услуге, показали су се у свом послу много ефикаснијим и ажурнијим од својих колега – порезника. Разлог за то може бити у томе што приватни извршитељи живе од оног што наплате, док порезницима „радили не радили, свира радио”.
Ако то није тако, како онда објаснити чињеницу, да се најновији спискови највећих пореских дужника у Србији, које су порезници објавили пре три дана, ни по чему не разликују од оних од пре две или три године. Имена дужника и фирми су иста, само су им дугови за неплаћени порез већи. Они и даље раде, шире бизнис, богате се, а ни за једног од њих, бар јавност о томе није обавештена, нико није чуо да му је заплењена имовина. Од блокаде рачуна ионако никакве вајде нема, јер раде преко других.
Али, зато су сви чули за случај седамдесетпетогодишњег пензионера коме је јуче, како пишу новине, због дуга од 67 пара за струју стигла опомена пред плењење имовине – за осам дана ако не измири дуг мањи од једног динара! При том је реч о редовном платиши струје.
Јавност, такође, памти случај трочлане сиромашне породице Панајотов из Ниша која је остала без куће од 90 квадрата због дуга за струју од 700.000 динара. Кућа им је продата на лицитацији за 7.000 евра, упркос чињеници да су имали потписан уговор о репрограму, који нису успевали на време да плате, па су приватни извршитељи дошли по своје.
Почетком године једној пензионерки из Новог Сада због дуга за комуналије од 26 динара с пензијског чека по основу закључка приватног извршитеља скинуто је 19.000 динара, а да она није имала појма због чега. Сазнала је шта ју је снашло тек када је отишла у тамошњу филијалу пензијског фонда. Основни дуг јој је због камате нарастао на 19.000 динара.
С друге стране један од највећих пореских дужника, бизнисмен Предраг Ранковић Пецони, који у власништву има, између осталог, крушевачки „Рубин”, предузеће „Милан Благојевић” – Смедерево, фабрику детерџента „Албус”, производњу дувана „Монус” има дуг за порез од око 2,1 милијарде динара. За две милијарде динара већи него у 2014. години. Ако је за утеху – договорио је репрограм с порезницима. Све је то у реду, али тај дуг није од јуче. Шта су порезници до сада чекали? Нису хтели, или нису смели да крену у пленидбу имовине због мање-више познате флоскуле – да ће блокадом рачуна или одласком у стечај његових фирми највише изгубити радници. Може да се разуме и логика порезника – лако је затворити фабрику и остати без пореза, јер с одлагањем наплате и дужим роковима може да се дође до пара. Питање је – која је то граница до које се исплати чекати.
Драган Ђурић, функционер у фудбалском клубу Партизан, али и власник „Зекстра групе” унапред је припремио план реорганизације фирме за отплату дуга од 319 милиона динара. Купио је време. Шта ако не буде могао да га плати?
Изгледа да Марко Мишковић, син бизнисмена Мирослава Мишковића, због дуга од 910 милиона динара не мари много како ће дати паре, јер порезницима чак није ни предложио начин исплате, иако су му потраживања од 2013. године већа за око 130 милиона динара. Мало ли је?
Откуд ови двоструки аршини? Дуг је дуг, па макар био и 67 пара. Мора да се плати. Зашто је онда лакше наплатити од пензионера, а тешко од оних који имају и могу да плате? И зашто порезници чекају да им дугови оволико нарасту?
Грађанима који дугују за комуналије, телефонске рачуне… или по неком другом основу, извршитељи имају право да од плате узму две трећине примања, а с остатком новца дужника нико не пита како ће да преживи. Такође, ови извршитељи имају право да прво себе намире, а затим предузеће које потражује дуг.
Шта је решење да би се новац од великих пореских дужника коначно слио у буџет? Можда да се тарифе за наплату дугова уведу и порезницима. Нема плата док се порез не наплати. Можда ће то порезнике натерати да изађу иза својих шалтера, бусија и крену да раде посао, или ћемо опет за шест месеци читати иста имена на списку највећих пореских дужника?
Изгледа, у свему овоме, да је и влади лакше да уводи нове порезе него да натера пореске дужнике да плате вишегодишње дугове, па уводи акцизе на струју, како је то било прошле недеље, упркос томе што тај намет немају ни многе најразвијеније европске земље. Али, га има Србија у којој су порезници као Мајка Тереза.
