Порфирије као приватни патријарх СНС бога и издајника Александра Вучића

Ниједан функционер СНС-а није одан Александру Вучићу као поглавар СПЦ-а. Патријарх Порфирије аминује све поступке световног господара Србије. Не критикује га због издаје Косова и Метохије, ни због криминала и корупције, гажења Устава и закона, гушења медија и демократских процеса. Истовремно, патријарх подржава све диктаторове политичке авантуре, од легализације брака хомосексуалаца и избора лезбејке Ане Брнабић на место председника Владе, до осуде Русије због агресије на Украјину и притисака на лидере опозиционих странака. Порфирије је забранио владикама и свештенству да у јавност износе политичке ставове, а сам хвали власт и статира у Вучићевим предизборним спотовима.
Већина црквених великодостојника увек је била уз власт, али Српска православна црква никад није била против свог народа. Црква је увек, у добру и злу, делила судбину народа. Тако је било под Турцима, Немцима и комунистима. Тако је било и под Слободаном Милошевићем, кад су патријарх Павле и митрополит Амфилохије пробијали полицијске кордоне и предводили демонстранте против власти. Тако је било увек, све док Александар Вучић није уценама, митом и кадровском комбинаториком свео Српску православну цркву на ниво месног одбора Српске напредне странке.

Пише: Предраг Поповић

Вучић је знао како да освоји СПЦ. Кад је био радикал, заједно са Војиславом Шешељем је певао „Док је Цркве и владика, биће Срба и четника“. Касније, кад се трансформисао у напредњака, свом биографу, загребачком новинару Дарку Худелисту је признао да презире православне владике и свештенике. „Вучић је јако лоше говорио о СПЦ-у, користио је врло ружне, вулгарне речи“, каже Худелист. Огрезао у криминалу и корупцији, Вучић је оптуживао СПЦ за криминал и корупцију. Изгледа да је био у праву, лако и брзо је успоставио сарадњу с неколико најутицајнијих људи у врху Цркве.

Патријарх Иринеј Гавриловић верно је служио напредњачком самопроглашеном богу Сунца. За разлику од митрополита Амфилохија Радовића и владике Атанасија Јефтића, који су, због издаје Косова, служили опело за душу Вучића и Ивице Дачића, патријарх Иринеј је тврдио да се Вучић „бори као лав за Косово и Метохију“. На 800-ту годишњишњицу аутокефалности СПЦ-а патријарх Иринеј је Вучићу дао орден Светог Саве. Иринеј се брукао до последњег даха. Где је он стао, наставио је Порфирије Перић.

Патријарх Порфирије је у одлучујућој мери утицао да СПЦ први пут у историји стане уз власт, а против свог народа. Порфирије је на сто срамних начина доказао спремност да подржи Вучићеве политикантске потезе, ма колико били штетни по Србију и српски народ. Конкретним одлукама патријарх се директно, као никад нико пре њега, умешао у предизборну кампању.

Синод СПЦ-а је 1. фебруара забранио владикама „уплитање у световне послове“, односно изношење политичких ставова.

– Посебно ставити на знање да је недопустиво било какво учешће у страначким надметањима, давање јавних изјава у корист или на штету појединих странака или кандидата у изборним процесима и ван њих – наводи се у писму Синода, које је написао владика Иринеј Буловић, а аминовао патријарх Порфирије.

Одлуком да забрани „учешће у страначким надметањима“ Порфирије је подржао кампању Вучића и његовог картела. Злоупотребом моћи, коју му даје место на трону Светог Саве, Порфирије је забранио владикама да критикују Вучићеву политику, која је учврстила независност албанске лажне државе на територији Косова и Метохије. Владикама је забрањено да се супротстављају уништавању Србије, из које је власт СНС-а протерала 700.000 младих и образованих људи. Вучић и његови кумови и пословни партнери опљачкали су јавне ресурсе. Распродали су оранице, шуме, реке, руднике и све остало. Задужили су неколико следећих генерација, окупирали државне институције, уништили привредни и образовни систем. Владикама је забрањено да критикују власт због спреге с мафијом, с клановима Вељка Беливука и Звонка Веселиновића.

Порфирије је наредио владикама и свештенству да ћуте о злочинима напредњачког режима, а сам се често и гласно мешао у политику. Увек је то радио на крајње лицемеран и сраман начин. Српским епископима је забранио да се изјашњавају о политичким приликама у Србији, а за себе је узео слободу да се бави односима на хрватској политичкој сцени. Српски патријарх је прошле године честитао победу Томислава Томашевића на изборима за градоначелника Загреба.

– Упућујем Вам најсрдачније честитке поводом избора на дужност градоначелника Загреба, с искреном молитвеном жељом да Ваш мандат буде испуњен просперитетом и благостањем за све Загрепчане, без изузетка. Својевремено је велики загребачки песник Бранимир Џони Штулић певао „Када Загреб израња из сна“, што ме је потакло да изразим наду, која је, уосталом, и нада свих житеља овог лепога града, да је пред нама ново јутро које ће променити све. Нека би Вама и свим Вашим сарадницима Господ Исус Христос подарио мудрост, снагу и стрпљење да правдено и истинољубиво предводите Загреб и служите Загребу на задовољство свих његових грађана – навео је патријарх Порфирије у честитки новом загребачком градоначелнику.

Одушевљен „новим јутром које ће променити све“ у Загребу, Порфирије подржава продужетак кошмара у Београду и другим српским градовима у којима још не свиће. Док брине за просперитет и благостање Загрепчана, Порфирије игнорише напредњачко растурање Београда, кинеске тровачнице у Бору и Смедереву, најављено литијумско уништавање Подриња, робовласништво у већини фабрика тзв. страних инвеститора и мафијашку диктатуру на северу Космета.

Као што у начелу подржава власт, Порфирије то доказује и у појединостима. Примера је много, а међу њима се издвајају два, повезана политичким лицемерјем. Порфирије је, пре пет година, као митрополит загребачко-љубљански, говорио на једном верско-научном скупу „Теологија у јавној сфери“ у Требињу, на коме је учествовао и Вук Јеремић, председник Народне странке. Јеремић је заједничку фотографију објавио на друштвеним мрежама и у споту у кампањи за председничке изборе 2017. године. Порфирије је одмах реаговао.

– Имам обавезу да обавестим јавност да нисам ни претпоставио да би моје учешће на том верском скупу, на који сам позван као гост, могло бити (зло)употребљено у сврху политичке промоције, у било чијој председничкој или било каквој другој кампањи. Од мене није тражена сагласност за такав поступак, а и да је тражена не би била добијена. У најмању руку, некоректно је што је моје присуство на верском скупу искоришћено на овај начин. Улога свештеног лица јесте да спаја, а не да раздваја. Нисам се ни раније јавно опредељивао за политичке личности или странке, а немам намеру да то чиним ни у будуће. Чиним све да моја дела, како у Србији, тако и у Хрватској и у Словенији, буду заснована на јеванђелским начелима и усмерена искључиво ка општем добру сваког човека, без обзира на политичко или идеолошко опредељење. Стога молим Јеремића и његове сараднике да фотографије и секвенце у којима се појављујем одмах и неизоставно уклоне из својих предизборних промотивних материјала – навео је Порфирије у званичном саопштењу Митрополије загребачко-љубљанске.

Изборни штаб Вука Јеремића одмах је испунио Порфиријеву молбу. Пре месец дана, Порфиријев лик се опет нашао у промотивном споту једног председничког кандидата. У споту под називом „Србија, земља мира и достојанства“, српски патријарх је позирао поред Александра Вучића, председника Српске напредне странке. У истом снимку статирао је и епископ Пахомије, одмах поред Џонија Депа.

Кад се нашао у Вучићевом споту, Порфирије је заборавио на јеванђелска начела, па није затражио од председничког кандидата картела с власти да „одмах и неизоставно“ уклони фотографије и секвенце у којима се појављује. Пристанком на учешће у Вучићевој кампањи патријарх се сврстао уз Кристијана Голубовића, Тијану Ајфон, Симу Спасића, Лава Пајкића, Луку Кебару и остале опскурне ликове. Патријарх је пристанком на злоупотребу у маркетиншке сврхе погазио и наредбу Синода СПЦ-а, којом је „недопустиво било какво учешће у страначким надметањима“.

Поступајући по патријарховим упутствима, владике су на разне начине учествовале у предизборној кампањи, која је завршена пре неколико дана. На чијој страни, најбоље се видело односом према Здравку Поношу, председничком кандидату коалиције Уједињена Србија.

Понош је кампању почео на Косову, посетом Призрену и Приштини, где је, пре 35 година, почео војничку каријеру. Уз посредовање владике Григорија Дурића, владика рашко-призренски Теодосије Шибалић пристао је да дочека и угости Поноша. Пристао, па одустао. Кад је Понош дошао на Косово, Теодосије је одбио да се сретне с њим. Није стао на томе, него је локалним свештеницима наредио да не допусте Поношу да се фотографише у храмовима. Генерал је могао да се слика пред црквом, али не у њој, испред олтара и икона, а камоли у присуству неког попа или монаха.

Патријарх Порфирије је дао пун допринос Вучићевој изборној превари, која му је омогућила нови председнички мандат. У јеку кампање, Порфирије је припремио терен и за следећу Вучићеву превару, која ће имати погубне последице по Србију. За потребе Вучићеве функционерске кампање, две недеље пре избора патријарх је организовао њихов сусрет у Патријаршији. Тобоже, због заједничке подршке избеглицама из Украјине.

Порфирије је том приликом осудио Русију као агресора и истакао да „Срби разумеју Украјинце јер су и сами преживели сличан рат“. Два дана пре обележавања НАТО агресије на Србију, којом је отето Косово, српски патријарх поистовећује НАТО и Русију. На такву оцену није реаговао руски амбасадор Александар Боцан Харченко, али јесте Иван Пријма, председник Друштва руско-српског пријатељства из Санкт Петербурга.

– Ваша светости, на моју велику жалост, у овом тренутку постајете, можда и нехотице, не само жртва, него и фактор западне антиправославне кампање коју режирају непријатељи словенства, који су доскора Србе називали геноцидним народом, а сад тако зову Русе. Достојно је сажељевања да сличне сусрете, као са украјинским избеглицама, не правите са косовским, крајишким, босанским и другим српским избеглицама, којих у Србији има на хиљаде, и нисте њима изразили Ваше саосећање, или бар дали неку алузију на кривце и ратне злочинце због којих су трпели. Чуди и то како током осам последњих година нисте нашли речи саосећања за браћу православце, Украјинце, избеглице из Донбаса, којих у Русији има на стотине хиљада, а бежали су, и још беже, збго немилосрдних бомбардовања украјинске војске. Нисам чуо такве Ваше изјаве и позиве за хуманитарну помоћ. Да ли су оно погрешне, а ово праве избеглице? Осим избеглица, у Донбасу је до сада погинуло око 14.000 цивила, јер украјинска војска, за разлику од руске, намерно гађа цивилне објекте. Целу украјинску, пре свега верску, колизију свели сте на мултикултурну добродошлицу православцима, католицима и атеистима са једне „правилне“, тј. антируске стране. Ваше оцене се потпуно поклапају с тим што је изнео римски папа. Данашња трагедија украјинског народа је у томе што је подлегао католичкој пропаганди и што је био спреман да промени своју историјску суштину, а с њом и веру и смисао свог постојања. Русија данас у Украјини брани Украјинце и цео свет од неонацизма. Тамо се, како је лепо написао професор Милош Ковић, данас бране и српско Косово и српска Крајина. Нажалост, Ви сте постали први српски лидер који се фактички изјаснио непријатељски према братској Русији – наводи се у писму председника Друштва руско-српског пријатељства.

Осудом Русије као агресора, Порфирије је створио политички простор, који ће Вучић искористити за антируску кампању. С том намером, Вучић већ припрема јавност за увођење санкција Русији. Непосредно пред изборе изјавио је да Србија никада неће забранити Достојевског и Чајковског. Њих неће, али забраниће рад руских компанија, банака и свега осталог што се већ налази под санкцијама какве примењују чланице Европске уније.

Тандем Вучић-Порфирије на исти начин се надопуњује и по питању Косова и Метохије. Кад Вучић каже да се „Србија мора одрећи митова, јер Косово није наше, али није само ни албанско“, Порфирије то препакује у форму која је прихватљивија већини православних верника, али увек уз наглашену подршку вођи напредњачког режима.

– Референдум на Косову је извршен 1389. године, на Видовдан, и Косово за нас није само колевка нашег народа, то је кивот препун моштију светих. Шест векова је Косово молтвена тема за нас Србе, и после шест векова ми смо остали на Косову и Косово је устало унутар Србије. Према томе, разговарати о заједничком животу – да, али све мимо тога и изван тога, што се тиче Цркве, било би одрицање од нашег бића – тврди Порфирије.

Упоредо с тим тврдим ставовима, какви се и очекују од поглавара СПЦ-а, Порфирије истиче подршку Вучићевој преговарачкој стратегији. Иако је очигледно да је Вучић допринео државности албанског Косова више него Тачи, Харадинај, Клинтон и Блер заједно, Порфирије се претвара да то не види. Вучић је угасио српске институције на Косову, албанским властима је предао државну имовину, телекомуникацијски и електропривредни систем, правосуђе, просвету, здравство и све остало што је Србија задржала на северу Космета и после бомбардовања 1999. године.

– Ја сам потпуно сигуран да, без обзира на реал-политичке околности које нису ни најмање наклоњене нашем народу, и наша држава чини све дипломатским и стратешким методама како би се, пре свега, сачувао мир на тој територији и како би се учинило што више за добро нашег народа – каже Порфирије.

Патријарх подржава и остале реал-политичке околности које ни најмање нису наклоњене нашем народу. Отворено подржава напредњачку власт. „Ево и уживо да Вам кажем, имате моју и пуну подршку Цркве да будете премијер, о Вама мислимо све најбоље. Нико се томе не противи, заиста. Молим Вас, немојте да верујете свакојаким гласинама“, рекао је Порфирије премијерки Ани Брнабић приликом сусрета на једном коктелу, о чему је известио режимски дневни лист Ало.

За Порфирија није спорна ни политика коју је спроводила Влада Ане Брнабић, као ни њено сексуално опредељење. Захваљујући подршци Вучићевом политичко-мафијашком картелу, Порфирије је постављен на место патријарха, а услугу враћа прикривеним или отвореним заступањем ставова који су неспојиви с православљем, као што је подршка педерима. И у Цркви има хомосексуалаца, али никад ниједан патријарх пре Порфирија није ни помислио да јавно призна спремност да прихвати озакоњење истополних заједница.

– Имам разумевања за закон о истополним партнерствима, који је у припреми. Могу да разумем људе који имају ту врсту сексуалне оријентације да имају безброј административних проблема, изазова, притисака и да имају потребу да регулишу сопствени статус. Није реч о ставу Цркве, већ о вери Цркве, где је брак дефинисан још у Старом Завету као заједница мушкарца и жене. У том смислу, када је реч о евентуалном закону, наравно да ми не можемо бити за то да се истополне заједнице назову истим именом као заједнице мушкарца и жене, у најмању руку – рекао је Порфирије, заложивши се да се ипак на правни начин реше проблеми ЛГБТ особа.

С обзиром на те ставове, и о премијерки и истополним браковима, никога није изненадила вест о томе да је Порфирије лично обавио црквено венчање Ане Брнабић и њене партнерке Милице Ђурђић. Поједини портали су објавили информацију да је Порфирије, уз саслужење владике Стефана Шарића, тај свечани чин обавио у порти храма Светог Саве. Позивајући се на изворе из Патријаршије, портали су пренели да није било у питању некакво хришћанско просветљење Ане Брнабић, него „обичан хир размажене београдске богаташице, која је тиме хтела да покаже своју моћ и да успут своју партнерку обрадује неочекиваном и необичном журком“. Порфирије и његов медијски штаб нису демантовали ту вест, која описије само један у низу његових егзибиционистичких излета.

Порфирије се није истакао само учешћем у необичним венчањима, него и на ексклузивним сахранама. Иако се Иван Тасовац, бивши министар културе и информисања у Брнабићкиној првој влади, годинама представљао као атеиста, на онај свет га је испратио патријарх Порфирије, који је лично служио опело. Патријарх је још већу пажњу јавности привукао крајем јануара опелом за покој душе Ксеније Вучић, прве супруге председника Српске напредне странке.

– Док смо били заједно у Кардиоваскуларној хируршкој болници, пре десетак година, сваки дан сам разговарао са Ксенијом. Ништа није случајно, па ни ти разговори, током којих сам приметио да је њена душа била боготражитељска и богобојажљива. Разговарали смо о смислу постојања. Сигуран сам да су одговори на та питања сада јаснија њој, него мени. Њено срце, њена дужа је испуњена радошћу, а, ако постоји туга, то је због људи који остају овде, а који њу воле и које је она волела. Бог има свој ред, сви одлазе у време које је најбоље по њих. Нека је Господ својом љубављу прими у царство Божије и нека јој опрости сваки грех – рекао је патријарх после опела на Новом гробљу у Београду.

На сахрани, Порфирије није помињао разговоре које је са Ксенијом водио још пре двадесетак година, кад су заједно одговарали Александра Вучића од намере да напусти политику. Непосредно после НАТО бомбардовања, после свађе са Војиславом Шешељем, Вучић је напустио Српску радикалну странку. Притиснут депресијом, за помоћ се обратио Порфирију, тадашњем игуману манастира Светих архангела Михаила и Гаврила у Ковиљу. После неколико дана тиховања, на наговор Порфирија и Ксеније, Александар Вучић је подвио реп и вратио се под сукњу војводе Шешеља. Штета и за њега, али и за Србију.

Пре 25 година Порфирије је био Вучићев духовник, а данас учествује у изградњи његовог идолопоклоничког култа.

За потребе тог подухвата, Порфирије је, док је био митрополит загребачко-љубљански, организовао Вучићев сусрет с хрватским надбискупом Јосипом Бозанићем у Загребу. Док су седели под сликом Алојзија Степинца, Вучић је властити екуменизам доказивао спремношћу да позове римског папу да први пут посети Србију. Вучић је од Бозанића затражио подршку за ту идеју, чије ауторство је приписао Порфирију. Као израз добре воље, Католичка црква у Хрватској посредовала је приликом Вучићеве посете Ватикану, у чему је учествовао и Порфирије.

Хрватски медији су отворено подржавали Порфирија. Како и не би, кад је он једини православни великодостојник који је, како су истицали, „схватио снагу повезаности Алојзија Степнца и Хрвата“, коју је поредио са односом какав Срби имају према Светом Сави. „С Порфиријем као патријархом и његовим ставовима о Косову и Вучићу било би лакше донети одлуку о којој практички зависи и европски пут Србије. Када је Косово у питању, глас Цркве посебно је важан председнику Вучићу, и он, очито, очекује да Порфирије умири гласове у СПЦ-у који још говоре да је Косово у саставу Србије“, наведено је у тексту загребачког Вечерњег листа.

Трећу годишњицу свог боравка на месту митрополита загребачко-љубљанског Порфирије је обележио објављивањем књиге „Загреб и ја се волимо“. У тој књизи су сабрани његови интервјуи и ауторски текстови у којима је износио дирљиве емоције према Загребу, Хрватској и Хрватима. Ако настави с таквом издавачком праксом, могло би се очекивати да догодине објави књигу „Вучић и ја се волимо“.

Хвалоспева напредњачком богу Сунца има у огромним количинама. Тај материјал послужиће и као сведочанство најсрамнијег посрнућа Српске православне цркве, која се, за љубав владара Вучића, први пут супротставила интересима српског народа.