Порибљавање Дунава: Још три тоне млађи шарана

НОВИ САД – Рибочувари Националног парка “Фрушка гора” у среду су, на шест места, на делу Дунава, за чије су чување задужени, пустили по 500 килограма двогодишње млађи шарана. Порибљавање је, како објашњава Александар Матић, руководилац Радне јединице “Рибарство” у Националном парку, део програма газдовања, за ову годину.

Млади шарани су, објаснио је Матић, док су рибочувари пуштали шаране у воду, готово у самом центру Новог Сада, поред једног од царинских пристана, уз ово место, пуштени још и Петроварадину, Сремској Каменици, Футогу, Беочину и Баноштору.

– Млађ је пуштена у време када је лов на шарана забрањен – објаснио је Матић. – Високе воде, као што их сада имамо, изостале су прошлих неколико година, а самим тим, изостало је и плављење зона, које су јако добра мрестилишта шарана. Управо зато хоћемо да помогнемо природи. Наравно, ако добијемо свој “део” Дунава, да њиме газдујемо и следеће године, опет ћемо порибљавати.

Матић такође напомиње како је млађ шарана пореклом из рибњака у Мошорину, и како би требало доста брзо да се прилагоди животу на отвореној води.

– Има различитих мишљења стручњака о томе да ли се реке могу порибљавати рибљом млађи из рибњака – додаје Матић.

РИБОЧУВАРИ НАЦИОНАЛНИ парк “Фрушка гора”, са укупно 14 рибочувара, контролише 64 километра Дунава, од моста код Бачке Паланке, па до моста код Бешке, односно, од 1.233 до 1.297 километра, као и језера Сот, Брује и Мохарач. Рибочувари на располагању имају чамаце опремљене снажним моторима и најсавременију опрему, као и средства везе.
– Наш став је да се то може урадити и да ће се риба добро прилагодити новом станишту, тим пре што је Дунав висок, и што је на снази забрана лова на шарана. Наравно, ту су и наши рибочувари, који стално воде рачуна о томе да на води не буде недозвољених радњи…

Добривоје Мијајловић, покрајински инспектор за рибарство, пратио је порибљавање, како се у овом важном послу не би поткрала грешка.

– Прописи су јасни – истиче Мијајловић. – Порибљавање је предвиђено програмом за ову годину, а порибљавање је дозвољено само аутохтоним врстама. У овом случају, наравно, све је поштовано. Овакве акције порибљавања су изузетно важне, јер се њима додатно обогаћује рибљи фонд, који је изложен великом притиску, а важно је и то што се порибљава, за наше услове, племенитом рибом, којој је потребан кратак рок прилагођавања на нову средину и која се лако адаптира.

Новости