На гробљу у Лукарима код Новог Пазара родбина и пријатељи Мирослава Веселиновића, анестетичара у новопазарском Здравственом центру обележили су поменом шест месеци од његове трагичне погибије у хеликоптеру Војске Србије којим су 13. марта ове године транспортовали тек рођену бебу на лечење у Београд.
У трагедији изнад Београда, заједно са Веселиновићем и посадом летелице погинуо је и његов колега, лекар анестезиолог Џевад Љајић. И његова породица обележила је шест месеци од трагедије која их је задесила.
Породице мучи што још ништа не знају о узроцима несреће и о томе како су погинули њихови најмилији. Они кажу да чекају да надлежни заврше истрагу која је по њиховим сазнањима још на почетку.
– Чекамо да нам тачно саопште шта се догодило те кобне ноћи изнад Београда, да ли је хеликоптер морао да падне, да ли је предузето све што је требало и да ли је било нечијих пропуста? Због наше деце и целе породице, много нам је битно да од државе добијемо званични документ и праву истину о погибији нашег Џевада. Деца ме стално питају како је и зашто погинуо њихов тата? Не знам шта да им одговорим, увек им кажем да је тата био храбар и да је херој – каже Џевадова супруга Шефка која је после његове погибије принуђена да сама брине о двојици малолетних синова.
Последња нада
– И наша деца чекају резултате истраге. Надамо се да ће нам држава, пре или касније, веродостојно и званично и никога не штитећи, саопштити како је и због чега дошло до трагедије у којој је живот изгубио и наш Мићо – каже Виолета Веселиновић, Мирослављева супруга.
Породице Љајић и Веселиновић последњих месеци ретко ко контактира и посећује. Кажу да им је жао што их није посетио нико из надлежних министарстава и што још не знају да ли ће њихова деца добити стипендије. Према последњим информацијама које су чули са медија, у току је процедура (стварање законског основа) да и њихови малишани, попут деце погинулих пилота, добију стипендију што би им пуно значило у даљем школовању.
Једино их, како наглашава Шефка Љајић, позову, а некад и посете колеге са Хируршког одељења Опште болнице где су Џевад и Мирослав радили и питају да ли им је потребна нека помоћ, али су и ти сусрети у последње време све ређи.
Д. Н. П. – Вести
