Поруке Евроазијске економске уније Европској унији

 Када се ради о алтернативним облицима интеграције или стратешком избору који, по мишљењу појединаца, треба да направе земље постсовјетског простора, ту има много погрешних интерпретација. Ова евроазијска интеграција (а реч је о економској интеграцији, то хоћу посебно да нагласим) и она интеграција чије језгро чини Европска унија, у суштини су два паралелна процеса. Штавише, они се међусобно допуњавају. И што је најважније, међународно-правна база на којој су засновани ти процеси утемељена је на нормама и правилима Светске трговинске организације, и у оба процеса је слична и упоредива. Ништа од онога што се ради у оквиру евроазијске интеграције не противречи нормама Светске трговинске организације и, генерално гледано, није у колизији са интеграционим параметрима који важе у западном делу Европе.

 Ако се [од стране Европе] државама постсовјетског простора намеће некаква дилема „или сте са нама, или сте против нас“, сматрам да то није коректно, а није ни поштено према тим државама.

Нарочито бих подвукао да учесници евроазијске интеграције користе добар део искуства Европске уније, посебно када је реч о регулационим механизмима и техничким стандардима. Такође подсећам да је то питање прилично активно и енергично разматрано у мају 2005. године, када су усвојене „мапе пута“ за стварање четири заједничке сфере на релацији Русија – Европска унија (економија, слобода, безбедност и правосуђе, спољна безбедност, а такође наука, образовање и култура). Тада је у „мапу пута“ сарадње на заједничком простору у сфери спољне безбедности био укључен и став да интеграциони процеси у разним деловима Европе узајамно допуњују једни друге. Према томе, ако се државама постсовјетског простора намеће некаква дилема „или сте са нама, или сте против нас“, сматрам да то није коректно, а није ни поштено према тим државама.

Када разговараш са стручњаком, на пример, о конкретним параметрима Царинске уније, онда је дијалог са нашим партнерима из Брисела сасвим коректан и прагматичан. Јер, на крају крајева, Европска унија је сама по себи такође царинска унија. Али кад поједини политиколози, посланици Европског парламента и политичари покушавају да вештачки исполитизују оваква питања, онда је ситуација сасвим друкчија. Чињеница је да чланство у Европској унији до сада није понуђено ниједној од тих земаља, мислим на садашње постсовјетске државе (осим балтичких). И у догледно време, колико ја схватам, Европска унија не намерава то да учини.

Уједно треба истаћи да се у Европској унији на званичном нивоу испољава сасвим природно интересовање за интеграционе процесена постсовјетском простору, поготово за стварање Евроазијског економског простора (ЕЕП). Ово друго се у Бриселу све чешће доживљава као објективна реалност. Очигледно је да ће јачање интеграције у овом формату допринети да се у одређеној мери коригује и рад са Европском унијом. Рецимо, појава наднационалних структура у оквиру евроазијске интеграције унела је нови фактор у наше преговоре са Европском унијом о Новом базном споразуму.Мораћемо да узмемо у обзир чињеницу да ће известан обим компетенција са националног нивоа бити пренет на ниво Евроазијске економске комисије. Могу рећи да нама као преговарачима такав развој ситуације није олакшао посао, али ја ту не видим никакве непремостиве препреке и уверен сам (у сваком случају, рачунам нато) да ће и моји партнери из преговарачке делегације Европске уније имати исти такав приступ.

Аутор је ам­ба­са­дор Ру­ске Фе­де­ра­ци­је при Европ­ској уни­ји.

Руска реч