За манастир Тршка црква код Жагубице не зна се ни ко га је подигао ни када, али се зна да је манастир најмлађи у браничевској епархији, а има најстарију цркву. Основан је одлуком браничевског епсикопа Хризостома 1985. док је црква подигнута вероватно још у 13. веку. Она се од осталих српских богомоља издваја и по томе што није грађена далеко од путева и путника. Тршка црква је подигнута тик уз стари пут који и данас повезује Пожаревац и Жагубицу.

Као ктитор се најчешће помиње краљ Драгутин Немањић. У цркви, на месту где се обично сахрањује ктитор, пронађен је гроб младе жене са дететом у наручју, што указује на то да је храм можда подигао и неки властелин.

Рашки стил упућује на то да су градитељи били српски поданици. Извесно је ипак да је за време кнеза Лазара, око 1382. године, дозидана спољна припрата од које су данас остали само темељи и камени натпис на западној фасади. Тршка црква је у доба Турака више пута рушена и обнављана, а првобитна архитектура мењана. Крајем 17. века је напуштена.

Митолошка бића

Тршка црква никада није била живописана. Ипак, може да се подичи порталом украшеним каменим рељефом који чине орнаменти у виду плетенице, флорални мотиви и представе митолошких бића.

Обновљена је век касније и служила је као парохијска црква. За Божић и Ускрс службу су држали свештеници из манастира Горњак. Тек од половине 19. века, заслугом једног богатог трговца из Жагубице, дошло је до прве обнове, а рестаурацијом од 1980. до 1990. године цркви је враћен првобитни изглед. Скромних димензија и украса, црква је саграђена од камених блокова и сиге а посвећена је Рођењу Пресвете Богородице, тј. Малој Госпојини

Испред Тршке цркве налази се звоник на дрвеним стубовима али и бројни занимљиви цртежи и натписи уклесани у камење које чини сокл цркве. Натписи су на непознатом језику. Цртежи јелена, неких необичних животиња и прикази људи, као и они на каменим плочама у оближњем селу Суви До, представљају сведочанство које су о свом постојању оставили некадашњи становници ових предела, а који су својевремено заинтересовали и чувеног истраживача Ериха фон Деникена. Он је у њима препознао свемирске летелице и њихове пилоте.