Крцати бирои за запошљавање широм Србије никако да се растерете упркос разним програмима које, већ годинама, спроводи Национална служба за запошљавање. У овом тренутку, чак 761.486 грађана чека своју шансу на бироу, али ће је тек сваки десети и добити.
У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике кажу да ће и ове године бити потрошено 3,4 милијарде динара за ”активне мере запошљавања” којима ће бити ”збринуто” најмање 70.000 незапослених са бироа. Конкурси и јавни позиви управо су почели.
– Нема дилеме да са оваквим буџетом не може драстично да се промени слика на тржишту рада и да би ефекти били већи да има више новца – каже Зоран Мартиновић, државни секретар овог Министарства. – Ипак, није реално очекивати да службе за запошљавање саме поправљају стање. Предугачки спискови незапослених могу се скратити тек када се опорави привреда.
ПРЕДНОСТ УГРОЖЕНИМА И СТАРИЈИМА Ове године НСЗ ће приоритет у запошљавању давати социјално угроженом становништву и онима који су без посла остали у периоду транзиције, па већ годинама не могу да се снађу. Ту спадају и дугорочно незапослени без икаквих квалификација, старији од 50 година, Роми, избеглице…
У Националној служби за запошљавање планирају да упосле скоро сваког десетог грађанина са бироа и из тог разлога су саставили 11 различитих програма. Ипак, превелика померања на тржишту рада не очекују, јер им је руке везао буџет:
– У Словенији се за покретање сопственог бизниса даје 4.000, а код нас 1.500 евра – пореди Срђан Андријанић из НСЗ. – А то, пре свега, зависи од државе и од њених могућности. Код нас су издвајања за активне мере скромна, па самим тим ни учинак не може бити исти као у другим земљама. У Мађарској је, на пример, у време кризе кроз јавне радове било ангажовано 100.000 грађана, а код нас 20 пута мање.
Он, међутим, тврди да се ефекти, ипак, не могу потцењивати јер, како каже, осим ових програма постоји и низ ”нефинансијских” метода којима скраћују редове на бироу:
– Директним финансијским подстицајима (потрошено 3,7 милијарди динара) 2010. је упослено 55.000 грађана са бироа, у 2011. години 67.000, у шта је уложено 5,5 милијарди динара, а лане је са 3,4 милијарде динара ангажовано 71.500, колико се очекује и ове године јер је исти и буџет – рачуна Андријанић. – Ипак, сваке године је још најмање толико грађана до посла долазило захваљујући ”нефинансијским” методама НСЗ као што су саветовања, посредовања… Тако је у 2010. са бироа укупно запослено 140.577 грађана, у 2011. години 183.452 грађана, а лане је до посла дошло 205.297 грађана.
ЗА ИСКУСТВО 200 ЕВРА КРОЗ програм ”Стручна пракса” ове године ће проћи 4.000 особа без икаквог радног искуства. Они неће заснивати радни однос већ ће се само стручно оспособљавати. За то време (а најдуже две године) од државе ће добијати ”плату” од 12.000 до 20.000 динара.
У НСЗ кажу да се зато ни овогодишњи програми не разликују превише од оних из 2012.
Незапослени који буду желели да учествују у јавним радовима добијаће плату од 23.000 до 26.000 динара, и ту ће шансу моћи да искористи 5.100 грађана.
Послодавцима ће НСЗ давати од 100.000 до 400.000 динара за свако ново радно место које отворе, чиме се планира збрињавање 2.770 незапослених.
Чек са 160.000 динара добиће 2.500 грађана који планирају да покрену сопствени бизнис, власници фирми ће добијати по 150.000 динара за обучавање сваког шегрта којег ангажују са бироа чиме ће 3.000 незапослених добити прилику да се извеште у одређеним занатима и остану у фирми.
Новости
