Разлог су најављене више цене енергената и рудне ренте, што на крају значи и веће издатке на име пореза.
Како произвођачи материјала већ дуже имају проблем са пласманом својих производа, како на домаћем тако и на иностраном тржишту, очекује се да половина сада “живих” фабрика до краја године стави катанац на браве.
Без посла ће тако остати око 5.000 радника. ПКС тражи хитан састанак са представницима ресорних министарстава, како би се нашло решење.
“Енергенти учествују у цени црепа или цигле са око 50 одсто. Исто важи и за цемент. Цементаре ће највероватније капацитете у знатној мери смањити за домаће тржиште”, каже Горан Родић из ПКС.
Произвођачи осталих грађевинских материјала, а то су претежно мала и средња предузећа, имаће велике проблеме са пласманом производа, па се и у том сегменту може очекивати значајна редукција радне снаге. Без активирања високоградње, нема опстанка за произвођаче грађевинских материјала и грађевинску индустрију у целини.
Све оно што држава предвиђа да ради у станоградњи није довољно да се покрене тржиште. Држава мора да нађе начин да се у изградњу квадрата укључе приватни сектор и стамбене задруге. Такође, да би се покренула производња, а тиме и пунио буџет, порез за репроматеријал, који се користи искључиво за стамбену изградњу, треба да се сведе на разумну меру. Некада је био четири одсто, а сада је 20.
Уз министра Велимира Илића и неимари подржавају иницијативу Грађевинске дирекције Србије да се обавезе према држави измирују квадратима. Једна од мера је и да се обавезе грађевинске индустрије према банкама репрограмирају, исто као и дуговања према јавним предузећима.
Према Родићевим речима, излаз је активирање наше грађевинске оперативе у иностранству а за то је потребно обезбедити валидне гаранције домаћих банака, као и референтне послове у земљи, како би могли да наступимо на трећим тржиштима. Под хитно треба усвојити закон о лиценцирању фирми, што је једини начин да се избегне велико црно тржиште.
