СВЕТ је громогласно поздравио историјску одлуку о успостављању дипломатских односа земаља које су, иако их дели свега 150 километара мореуза, више од пола века одвојене гвозденом завесом санкција. Председник САД, рођен неколико месеци пошто је Вашингтон увео ембарго Куби, обзнанио је крај “застарелог приступа” остатака Хладног рата према овом карипском осрву. Његов наговештај ублажавања економских санкција и рестрикције путовања на Кубу ипак није дочекан општим одушевљењем, ни у Америци, а ни на Куби.
Наложивши државном секретару САД Џону Керију да ради на отварању америчке амбасаде у Хавани, Обама је признао да се за више од 50 година показало да “изолација није вредела”:
– Ни амерички ни кубански народ нису уживали благодети круте политике укорењене у догађајима који су се збили пре рођења већине нас. Верујем да можемо да учинимо више да подржимо кубански народ и кроз ангажовање промовишемо наше вредности – рекао је Обама.
Истовремено је и кубански председник Раул Кастро поздравио нове тенденције у односима са САД, чији израз је била и размена затвореника оптужених за шпијунажу. Из кубанског затвора пуштен је Американац Алан Грос, док су тројица Кубанаца пуштена из заточеништва у САД.
Сада, међутим, предстоји тежи део изградње односа које је у дубоко замрзнутом стању држало чак 10 америчких председника. Куба је, и после пада Берлинског зида, који је довео до колапса главног савезника Хаване, Совјетског Савеза, остала међу неколико држава, које нису, као комунистичка Кина и Вијетнам, успоставиле дипломатске односе са Вашингтоном.
Колико ће лед бити тешко отопити, показала је реакција у Конгресу владајућих републиканаца, као и неких виђенијих Обаминих демократа, који су већ најавили да им не пада на памет да укину вишедеценијски ембарго комунистичкој Куби. Сличне реакције имао је и део кубанске имиграције у САД:
– Цео политички заокрет је заснован на илузији, лажи, да ће пораст трговине и бољи приступ новцу и добрима да се претвори у политичку слободу за кубански народ – коментарисао је сенатор са Флориде, кубански имигрант Марко Рубио, тврдећи да ће користи од свега имати само Кастров режим.
И власти у Хавани наступају опрезно, истичући наставак револуционарног пута великог вође Фидела Кастра. Кубански председник је подсетио да кључна тачка у односима Вашингтона и Хаване није постигнута:
– Економска, трговинска и финансијска блокада, која изазива огромне људске и економске штете нашој земљи, мора да се заврши – категоричан је Кастро.
Укидање санкција Куби ужива у САД подршку Католичке цркве, Америчке привредне коморе, Хјуман рајтс воча, компанија из области пољопривреде. Аналитичари верују да ће они бити покретачка маса притиска на Конгрес. Исти тај Конгрес треба да укине и забрану путовања Американцима на Кубу.
Нове олакшице “пробраним” путницима дозвољавају да у САД донесу робу вредну 400 долара, од тога 100 у виду пића и цигара. То ће добро доћи острву где је плата лекара двадесетак долара, али и Американцима, који су одавно заборавили какво уживање пружа добра кубанска цигара.
ВАТИКАН
КАО папа Јован 23, који је посредништвом допринео смиривању односа између САД и СССР током кубанске кризе 1961. године, тако је сада Папа Фрања одиграо кључну улогу у приближавању Вашингтона и Хаване. Папа Фрања је летос писао председницима Бараку Обами и Раулу Кастру, позивајући их да нађу решење за несугласице и понудио да Ватикан буде посредник у преговорима. Споразум је “искован” у Ватикану у октобру.
Д. Савић, Новости
