После 80.000 тона изливеног отрова из јаловишта рудника “Столице” држава се сетила да треба да санира исто!

Костајник – Санација бране јаловишта рудника антимона „Столице”, коју ради РТБ „Бор”, а финансира држава коначно би требало да донесе мир становницима Костајника, села надомак Крупња. Већ шест месеци око 150 од 1.000 житеља овог места, чије се куће налазе одмах испод бране, живи у страху од нових киша које могу довести до изливања милиона тона јаловине из затвореног рудника. Њихов страх је реалан, јер половином маја током обилних падавина попустила је мања од две бране и чак 80 одсто јаловине коју је она задржавала тада се излило у Костајничку реку. Већа брана издржала је налет бујица, али је у њима оштећена и питање је да ли би попустила приликом нових падавина. А прве куће у кланцу који се спушта од бране ка долини, налазе се на само двадесетак метара од јаловишта.

Еколошка катастрофа настала у Костајнику током мајских поплава и изливања јаловине и данас је видљива: речицом уместо чисте воде тече сиво блато. На ивицима речног корита налази се муљ у којем нема живог света. Дрвеће тик уз реку се осушило, а срећа у несрећи је да вода за пиће није загађена, јер су извори који се користе за напајање домаћинстава и школе са сто ђака, у брдима.

Иако су надлежни више пута упозоравали становнике чије су куће надомак реке да се иселе, мало ко је то учиио.

– Цео живот сам се кућио па како сада то да оставим. Без посла смо и ја и жена, школујемо ћерку која је на факултету, како да одемо и оставимо оно мало што имамо? – каже Миливоје Вучетић.

Његову кућу од похода мајске бујице спасла је комшијина викендица која је била директно на удару стихијског таласа. Миливојев дом је био затрпан муљем и водом, али су темељи издржали. Кућа до његове, чији власници живе у Лозници, тада је потпуно разорена.

– Надам се да ће држава да реши проблем и да се овако нешто више не понови. Најгоре је живети у неизвесности. Нарочито је тешко кад падне мрак. Сваке ноћи сам будан, проверавам ниво реке, ослушкујем. Јер, ако брана попусти за минут-два јаловина стиже до нас – прича Вучетић.

Прва кућа испод бране припада Милутину Мијајловићу. Он и његова жена остали су на имању упркос опасности. Муљу који тече у кориту Костајничке реке испод куће не прилазе. И Велика Вучетић остала је у кући тик поред реке којом последњих пола године тече живо блато. Разболела се у међувремену, мисли од стреса, јер страх и брига су огромни: ту су јој муж, синови, снаха, унучићи.

– Звали су да одемо, али како? Па ово је родна кућа мог мужа, ту смо децу изродили, ја овде живим 31 годину. А страх ме је, и даље ми је пред очима ужас који смо доживели у мају. Прво је чувар из рудника викао да бежимо, а онда за минут-два на куће је навалила гомила јаловине, блата и воде и носила све пред собом. Једва смо живу главу спасли и не смем ни да помислим шта би се десило да и већа брана попусти – каже Велика.

Речно корито којим тече сиви муљ вијуга између двадесетак кућа у кланцу, а затим пролази испод пута и наставља каналима ка остатку великог села, трећег по величини у општини Крупањ. Део овог блата покрива оранице у селу и око њега, а према процени Зорана Обрадовића, председника Месне заједнице „Костајник”, око 40 хектара њива покривено је токсичним муљем.

– Рађене су анализе узорака из Костајничке реке и утврђено је да има изузетно отровних и канцерогених материја. Откривени су тешки метали, попут олова, али и жива, антимон, манган. У овом тренутку важно је санирати велику брану – објашњава Обрадовић.

Поред корита мртве реке са обе стране налази се 21 кућа, а свим мештанима у њима препоручено је да напусте домове због опасности од пуцања велике бране која држи огромно јаловиште, каже за „Политику” Раде Грујић, председник општине Крупањ.

– Радове на брани који су почели јуче финансира држава, а њено санирање значиће и отклањање опасности по становнике Костајника. Од 16. маја, када је пробијена мања брана и када је дошло до изливања великих количина јаловине у Костајничку, а из ње и у Кореничку реку разговарали смо више пута са представницима „Фармакома”, чији је рудник „Столице”, о санацији штете и обезбеђивању велике бране јаловишта, али они нису могли да реше проблем. После поправке бране требало би да се очисти и корито реке у којој има тешких метала, али и да се реши питање њива засутих јаловином – каже Грујић.

Подсећамо, премијер Александар Вучић недавно је изјавио да ће држава решити проблем изливања токсичне јаловине из затвореног рудника „Столице” који припада концерну „Фармаком”, чији је власник Мирослав Богићевић. „Схватили смо да морамо да интервенишемо, јер имамо неодговорног приватника и неодговорно понашање”, истакао је тада између осталог председник владе.

„Фармаком”: Не бежимо од одговорности

Јасмина Милутиновић, директор рудника и топионице „Зајача” код Лознице и извршни директор за животну средину концерна „Фармаком”, за „Политику” каже да су екипе ове компаније од тренутка несреће, 16. маја па све до краја септембра биле на терену и да су са постојећом механизацијом учинили све што су могли – санирали локални пут у Костајнику и чистили дворишта и корито реке од наноса.

„Не бежимо од друштвене одговорности: иницирали смо састанак у Министарству животне средине и инсистирали на формирању посебног тела које би решило проблем настао због незапамћених падавина половином маја, које су покренуле клизиште и изазвале изливање јаловине. То је уосталом потврдио и налаз експерата УН који су били у Костајнику. Врло брзо поправили смо колектор који је покидан током падавина, како би се спречило даље изливање воде. Јасно смо одмах рекли да су наше техничке, технолошке и финансијске могућности исувише мале за проблем који је настао”, објашњава Јасмина Милутиновић.

Она напомиње да је рудник „Столице” са јаловиштем изнад Костајника неактиван од 1990. године, да га је концерн „Фармаком” купио 2007, али да ни на који начин није утицао на несрећу која се догодила 16. маја када се излила јаловина, јер ништа нису одлагали на овој локацији.

„Крајем јула речено нам је да ће новац за санацију бране бити обезбеђен из средстава прикупљених на донаторској конференцији”, каже наша саговорница.

Дејана Ивановић, Политика

Фото Раде Крстинић