ДРУШТВО Србије за борбу против рака, после пуних 88 година постојања, пред гашењем је јер је остало без прихода. Председник Друштва професор др Слободан Чикарић тврди да им држава за прошлу годину није уплатила ни скромних 750.000 динара, на колико се после две и по деценије издржавања од доплатне поштанске маркице, свео приход, који деле са Савезом друштава за борбу против рака Војводине. А, ове године, дефинитивно, не могу да очекују ни динар из буџета, јер ни њихови програми нису добили “зелено светло” надлежних.
Звог финансијских проблема, упозорава проф. Чикарић, за прошлу и ову годину није плаћена ни чланарина Међународној унији за борбу против рака:
– Без икаквих прихода нисмо могли да издвојимо 3.000 швајцарских франака, колика је годишња чланарина у Унији, од које смо добијали важне нормативе за класификацију рака и пар наврата их преводили и бесплатно делили нашим онколозима – каже проф. Чикарић. – Из садашње позиције не можемо да рачунамо као некад ни на повољности за учешће на конгресима, а морали смо, нажалост, да одбијемо и понуду Уније да 2020. године ми организујемо Светски онколошки конгрес, што би било значајно и за нашу земљу, и за здравство.
Од 1991. године, када је на нивоу тадашње Федерације донет закон о доплатној поштанској маркици, Друштво је имало обезбеђен годишњи приход. До 2002. године је, на основу програма које је усвајало Министарство здравља, и одлуке Владе о доплатној поштанској маркици, Друштво приходовало од пет милиона тиража поштанске маркице, које је делило са Савезом друштава за борбу против рака Војводине према броју становника: 75 одсто прихода Србији, 25 одсто Војводини. Наредне године закон је измењен, а тираж маркице смањен.
– До 2014. године добијали смо најмање 1,5 милиона маркица, а те године је тираж био два милиона – објашњава професор Чикарић. – То је нама обезбедило 15, а Војводини пет милиона динара, које смо из Трезора НБС подизали за реализацију пројеката, јер су све функције у Друштву волонтерске. Пошта је већ тада почела да “затеже” и да тражи 10 одсто од продаје маркице и пет одсто за креирање маркице.
Прошле године, према речима проф. Чикарића, тираж маркице је смањен на свега 100.000, и поред тога што се на тај начин не би обезбедила ни половина материјалних трошкова Друштва са 14 подружница, као ни рад Савеза у Војводини, предат је програм који је усвојен, али одлука о штампању маркице није донета, јер се, наводно, пошти не исплати тираж од 100.000 комада.
– Тако смо остали без прихода, али су доплатну маркицу добили црква, Црвени крст и Ватерполо савез Србије – наводи проф. Чикарић. – У ситуацији кад је за годину дана у Србији регистрован 34.791 оболели од рака, а 21.091 умро, Друштво које ради на превенцији и едукацији изгледа никоме не треба.
НЕМА НИ ЗА ОТВОРЕНИ ТЕЛЕФОН
ПРОШЛУ годину Друштво је, каже проф. Слободан Чикарић, некако “изгурало” јер су продали стан од 45 метара квадратних, који је једна пацијенткиња оставила Друштву.
– Сада је, међутим, доведен у питање и опстанак отвореног телефона за оболеле од рака и чланове њихових породица, крај којег дежурају онколози. Та дежурства смо по сату плаћали 500 динара, а отворена линија ће “преживети” само ако онколози убудуће буду дежурали волонтерски. Тираж часописа “Рак”, који је био 40.000, свели смо на 5.000, а превентивна предавања по домовима здравља смо зауставили јер не можемо да платимо путне трошкове лекарима.
Новости
