Вашингтон — Криза на Кипру је, како се чини, бајата вест – нова земља око које се треба бринути је Словенија, пише “Вашингтон пост”.
Словенија, мала чланица ЕУ, смештена измедју Италије, Аустрије, Мадјарске и Хрватске, има иза себе прилично лошу недељу, уз скок каматних стопа на обвезнице на 5,4 одсто, услед страховања да ће јој бити потребна медјународна финансијска помоћ, наводи амерички дневник.
“Ниво на ком се тренутно налазе приноси на словеначке државне записе још је доста испод кризног нивоа. Каматне стопе на Кипру се, рецимо, крећу око седам одсто. Међутим, стопе у Словенији свакако потпадају од ‘опасну зону'”, наводи амерички дневник.
Словенија је постала чланица Европске уније 2004, а домаћу валуту, толар, заменила је евром 2007. Та земља има малу и отворену привреду, зависну од извоза, а током већег дела протекле деценије бележила је раст већи од просека еврозоне, додуше уз висок ниво јавног дуга.
За разлику од већине земаља које су се мучиле са кредитима у сектору некретнина, Словенија је имала проблем са компанијама које су пословање финансирале кроз дуг, уместо кроз капитал. Велики корпоративни зајмови финансирали су већи део привредног раста оствареног током деценије почев од 2000.
Подаци ЕУ показују да је само у 2007. дуг приватног сектора порастао за 23,5 одсто, а дуг нефинансијског приватног сектора за чак 40 одсто. Добар део тих кредита проглашен је ненаплативим током кризе из 2008.
У прошлонедељном извештају Међународног монетарног фонда (ММФ) наводи се да су, због огромног броја ризичних зајмова, банке запале у проблеме, па је обим ненаплативних кредита у три највеће словеначке банке порастао са 15,6 одсто из 2011. на 20,5 одсто у 2012. Готово трећина тих кредита одобрена је приватним фирмама.
Вашингтон пост подсећа да је Словенија, као и добар део европских земаља, покренула програм штедње, укључујући кресање плата у јавном сектору, као и социјалних бенефиција у циљу спуштања буџетског дефицита на 3,5 одсто у 2012. Тај циљ је остварен, али само ако се изузму трошкови докапитализације банака.
Након смене власти и одласка премијера Јанеза Јанше, склоног корупцији, на власт је дошла нова влада левог центра, на челу са премијерком Аленком Братушек, која је јасно рекла да јој је важније да покрене привредни раст, него да смањи јавни дуг.
Њен став би, међутим, могао да доведе до пада кредитног рејтинга Љубљане, будући да расту страховања око повећања дужничког терета, што се осликава и у скоку каматних стопа на обвезнице.
ММФ наводи да Словенија треба да, продајом обвезница, ове године прибави 2,92 милијарде евра, од којих би трећина отишла на докапитализацију проблематичних банака. Међутим, уз високе каматне стопе, прибављање те количине новца могло би се показати тешким, наводи лист.
У том случају, Љубљана би морала да се обрати Европској централној банци, Европској комисији, ММФ-у или свима заједно, не би ли добила кредит по стопама нижим од тржишних. Другим речима – Словенији би био потребан пакет спаса, пише “Вашингтон пост”.
Марко Крањец, члан словеначке централне банке и ЕЦБ, сматра да Словенији ипак неће бити потребан међународни спас, будући да је ситуација у тој земљи много лакша него на Кипру.
Кипарски банкарски депозити вреде око 800 одсто бруто домаћег производа (БДП) те земље, у односу на свега 125 одсто у Словенији. Словеначки јавни дуг је прошле године износио само 52,7 одсто БДП-а, а предвиђа се да ће порасти до максималних 69 одсто до краја 2014. У поређењу са земљама са сопственим валутама, као што су САД, а поготово у поређењу са земљама у кризи, као што је Грчка, то је незнатна сума.
Да Словенија има властиту валуту, проблем би било релативно лако решити. Она је, међутим, нема и због тога се налази на ивици провалије, закључује “Вашингтон пост”.
Танјуг
