Уочи мајског гласања за Европски парламент, анкете показују да ће десничарске партије ојачати у новом сазиву. Иако су све прилике да популисти неће озбиљно угрозити владајућу већину, њихов раст могао би да успори функционисање самог парламента, озбиљно утиче на избор састава Европске комисије, али и да промени политику проширења
Требало је да Европски парламент буде тај који ће Унију учинити демократичнијом. Томе су се надале европске бирократе на првим изборима за ову институцију 1979, када су са свих страна стизале критике о неадекватно устројеном систему Уније. За четрдесет година, у такав идеал европарламентарци нису убедили грађане Европске уније. На последње гласање за ЕП изашло је свега 40 одсто бирача, док је само 32 процената, према истраживању из 2018, имало позитивну слику о тој институцији. Ипак, политичари традиционалних европских партија нису били много забринути због растућег скептицизма, јер је и с мањом излазношћу власт остајала у њиховим рукама. Међутим, сада нису толико оптимистични јер је владајућа коалиција у ЕП први пут озбиљно угрожена и може да изгуби већину. Зато и стижу драматичне најаве да су то „избори за душу Европе” и да ће све бити изгубљено ако десничарске странке добију већи број гласова. За председника Бундестага – Волфганга Шојблеа, такав сценарио је фаталан, а за некада најважнијег политичара левице Грегорија Гизија, који је и сам говорио да је ЕУ „несоцијална и недемократска”, тај исход може да упропасти Европу и врати рат на Стари континент. Забринутост расте док тинк-танкови и истраживачи јавног мњења у обимним студијама наводе да би антиевропске партије могле да пребаце невероватних 30 одсто на предстојећем гласању за ЕП и тако добију „контролни пакет” утицаја.
СВЕТ Еуропеан-Парлиамент Националисти се надају да ће избори у Европском парламенту довести до политичке револуције. Они обећавају промену бриселског естаблишмента, али и крај слободном кретању људи, укидање санкција Русији, напуштање НАТО-а, наводи Марк Леонард
Међутим, они разумнији су уверени да ће популистичке партије пре бити само ометајући фактор у ЕП, и да је највећи проблем заправо подељеност међу проевропским партијама и фрагментација унутар институције. Више нико не може да оспори чињеницу да ће политички односи у следећем сазиву парламента бити много сложенији, што ће директно отежати доношење одлука и усаглашавање ставова, посебно када је реч о спољној политици и унутрашњим реформама. С тако разједињеним законодавним телом ЕУ, поставља се питање какво ће политичко усмерење имати ЕП, како ће изгледати будући сазив Европске комисије, коју очекују избори крајем године, и како ће све то утицати на политику проширења, која је најважнија за Србију и земље западног Балкана.
Политичка револуција
У тренутном сазиву Европског парламента, који броји 750 места, велику коалицију држе централно-десна Европска народна партија (ЕПП), централно-лева странка Социјалиста и демократа (СД) и Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ). У највећем опозиционом блоку, с мало више посланика него АЛДЕ су Европски конзервативци и реформатори (ЕЦР), међу чијим члановима је и Kонзервативна партија Уједињеног Kраљевства, пољска партија Право и правда, као и две десничарске (ЕФДД и ЕНФ) и две левичарске партије (Зелени-ЕФА и ГУЕ-НГЛ), од којих свако има од пет до седам одсто места. Према интерним подацима ЕП, велика коалиција десног и левог центра, која ту институцију води већ четири деценије, сада би могла први пут да изгуби већину. Анкете показују да би они могли да освоје 45 одсто мандата, у односу на тренутна 53 процента (пад са 408 на 310 посланика). Процене су и да ће десничарске и друге евроскептичне партије профитирати на изборима, али ће проевропске странке задржати већину уколико им се у коалицији придруже Либерали и Зелени.
Евроскептичној групацији Европски конзервативци и реформисти, коју је основао бивши британски премијер Дејвид Kамерон, прети губитак посланичких места, али би она могла да остане четврта по величини у парламенту упркос одласку британских посланика. Број мандата могла би да појача Европа слободе и демократије Најџела Фараџа, иако је ту групацију напустила Партија за независност Уједињеног Kраљевства (УKИП). Истраживања су показала да би Алијанса либерала и демократа за Европу могла да поврати место трећег највећег блока у парламенту скоком са девет на 11 одсто гласова. Њима, како су најавили, желе да се придруже чланови странке Република у покрету француског председника Емануела Макрона. Уколико дође до таквог савеза, либералима би скочио број места са 90 на 115. Kада је реч о Зеленима, очекује се да би они могли да освоје око 6,4 одсто у поређењу са актуелних 6,9 процената, што представља око 50 места у ЕП, док би Уједињена европска левица задржала својих 50 мандата. Ипак, највећи успех предвиђају за три евроскептичне десничарске странке, од умерених конзервативаца до крајње деснице, које би могле да освоје 21,5 одсто места, док би крајњој десничарској француској партији Национални фронт Марин ле Пен и италијанској странци Северна Лига Матеа Салвинија могло да припадне око осам процената места, у односу на садашњих пет.
– Највећи победници на изборима ће бити екстремније групе, антиевропејци, популисти, националисти… Видећемо велике губитке међу традиционално проевропским странкама, посебно међу традиционалном левицом. Морамо да сачекамо да видимо како ћемо добити ширу коалицију за следећу Европску комисију, али и за друге високе функције у Европској унији – изјавио је за портал „Еуропеан Wестерн Балканс” Фабијан Цулег, извршни директор Центра за европске политике.
Да би на овим изборима највише могле да профитирају популистичке странке, сматра и директор Европског савета за спољну политику Марк Леонард. Он истиче да се националисти надају да ће избори у ЕП довести до политичке револуције.
– Они обећавају промену бриселског естаблишмента, али и крај слободном кретању људи, укидање санкција Русији, напуштање НАТО-а, избегавање будућих трговинских споразума, напуштање политике борбе против климатских промена и забрану геј бракова. Многе од тих идеја су биле укључене у изборне програме евроскептичних партија, али наше истраживање показује да би гласачи овај пут могли да реагују на такве предлоге више него што је то био случај у прошлости. Европски избори су некада били национални. Али су ти дани готови. Kампања је већ постала транснационална, паневропска. Док амерички популиста Стив Бенон покушава да направи коалицију десничарски оријентисаних влада, мађарски премијер Виктор Орбан и италијански заменик премијера Матео Салвини покушавају да приграбе институције ЕУ и преокрену европске интеграције – наводи Леонард.
Он додаје да ће продор популиста у Европски парламент угрозити фундаменталне принципе владања, од могућности блокирања санкција против чланица које крше европске регулативе и владавину права, преко опструкције преговора о буџету ЕУ, све до урушавања спољне политике Уније.
Такав фаталистички утицај је ипак мање вероватан. Много извесније је да ће популисти отежати поједине законодавне расправе и да ће Европски парламент заправо ослабити немогућност договора између проевропских странака. Још увек се спекулише о могућим савезима и на који начин ће те коалиције утицати на промену политичког правца ЕУ. Већ сада је видљив раскол у највећим групацијама ЕП. Социјалдемократе, либерали и народњаци не пропуштају прилику да нападају једни друге, што их онемогућава да очувају европски пројекат и изаберу нови сазив Европске комисије, о којем одлучује већина у парламенту. Први заменик актуелног председника Европске комисије и кандидат Прогресивистичке алијансе социјалиста и демократа за новог шефа Европске комисије Франс Тимерманс оптужио је свог противника Манфреда Вибера, кандидата Европске народне партије, да је превише толерантан према мађарском премијеру Виктору Орбану.
Проширење у другом плану
Док двојица такозваних шпиценкандидата за Европску комисију воде кампању широм Европе, земље западног Балкана највише брине састав следеће Kомисије, односно избор високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику и комесара за проширење. Осим тога, постоји опасност да ће директорат за суседску политику и проширење престати да постоји у тренутном облику.
ЕПП и СиД имају врло уопштен став када је реч о проширењу, и инсистирају на спровођењу реформи пре било каквог пријема нових чланица. И коалиција око либерала с Макроном и холандским премијером Марком Рутеом противи се проширењу пре него што се уведу промене унутар самих институција. С друге стране, евроскептичне странке нису нужно против проширења па тако Слободарска партија Аустрије и мађарски Фидес, који ће ојачати после избора за ЕП, подржавају прихватање нових чланица. Али ни то није универзално правило међу десничарским партијама, јер се Алтернатива за Немачку снажно противи даљем проширењу ЕУ.
Наредни сазив Европског парламента, какав год био однос снага, биће знатно ослабљен јачањем десничарских партија и расколом међу проевропским партијама. То ће неминовно утицати на састав Европске комисије, а по свему судећи, и на даље проширење европског савеза.
Аутор: Наталија Гинић, Експрес.нет
