Београд – Наши повртари не могу да продају своје производе
Лоше временске прилике овог пролећа никако нису ишле на руку повртарима. Међутим, много више од времена наштетиле су им ниске откупне цене, преноси Н1.
Која је разлика између српског и македонског парадајза? Звучи као виц, иако српским повртарима свакако није до шале. Јер разлика је у цени.
Тако се македонски или албански парадајз продаје по цени од 90 динара, док цена домаћег иде и до 160. Нешто је мања разлика између шпанске и домаће паприке, 100 према 120 динара, а драстична је кад је реч о увозном белом луку.
Када је куповна моћ ниска, цена диктира потражњу – каже економски закон. Пољопривредници кажу да су им зато тезге крцате, а кантари најчешће празни. Баш као и џепови.
„Ми који производимо нешто или ови што више производе од мене овде људи немају неки економски интерес кад дођу на пијацу овде, нема овде неке велике добити зараде, ово је преживљавање чисто“, каже Зоран, повртар из Обреновца.
„Јел видите ви боју коју ово мора да има. То је домаће“.
А домаће се бере сваки дан, док конкуренција данима путује до српских тезги.
Н1
Па нек извине господа сељаци, али нико им није крив!!! Они су први (са студентима) подржали рушење социјализма и стварање нео-либералне капиталистичке државе. Није им било добро онда кад су знали откупне цене својих производа и пре него што их посеју, а сад не знају цену ни кад их предају откупљивачу. Што каже једна новокомпонована песма “…ђавола сте тражили, ђавола сте добили…”