У Србији је све више бескућника, а према последњим проценама има их више од 18.000. Трагична судбина Небојше П. (43) из београдског насеља Мали Мокри Луг, који је страдао у пожару у магацину капеле на сеоском гробљу, само је једна од многих, коју су забележили српски медији.
Беда, губитак посла и дома, неретко ове људе натерају да дигну и руку на себе или умру у неком напуштеном склоништу или гробљу од глади.
– Небојша је био родом из Врања, није имао посао и спавао је овде на гробљу, заједно са другим бескућницима – прича нам Зоран, власник капелице и цвећаре на гробљу.
Радио је као пекар, а након што је остао без посла остао је и без дома. Како причају радници на гробљу, Небојша се није женио и није имао децу. Волео је да попије, а једини род му је био рођак из Врања, који је такође дошао у Београд у потрази за послом.
У прихватилишту само 104 места
Спас од зиме и глади у београдским прихватилиштима пронашло је 137 бескућника иако располаже са само 104 места. Ипак, многи бескућници у Србији радије склониште проналазе у напуштеним шупама, баракама, приколицама, вагонима, градилиштима. Међу њима има наркомана, алкохоличара, незапослених, али и скитница, који не желе да се прихвате посла.
На жалост, бескућника попут Небојше има још на овом гробљу и ту бораве и дању и ноћу.
– Због беде и очаја одали су се алкохолу, који их полагано убија – прича један од посетилаца на гробљу.
Ово гробље је мало, нема много сахрана, али родбина често на гробове доноси храну и ракију за покој душе, коју бескућници пију.
Поред печалбара са југа Србије, на гробљу, које су за своје свратиште принудно изабрали има и младих, незапослених људи из престонице, као и наркомана.
Првослав Николић, директор Прихватилишта за одрасле и стара лица у Београду каже да иако прихватилиште располаже са скромним средствима на помоћ могу рачунати сви којима је потребна.
– Свако ко нема смештај може доћи код нас у Кумодрашку улицу и ми ћемо му обезбедити лежај и оброк. Нико неће остати на улици, поготово не зими – категоричан је Николић.
Он каже да је из новина чуо за случај несрећног Небојше, али да он никад није потражио помоћ и смештај у прихватилишту.
– На жалост никоме не можемо помоћи на силу, уколико то човек не жели – са жаљењем констатује Николић.
Н. С. Прерадовић – Вести
фото: В.Секулић
Ako se nastavi ovakva politika 90% Srba ce postati beskucnici i klosari!
Људи су постали неосетљиви нажалост а то је и нечија намера да се униште не само појединци већ и породице и цели народи. Власт која не води рачуна о народу не заслужује ни дана опстанка у фотељама. Остаје да довољно њих то схвати пре него што не буде касно.