Србија

После отказа убила га беда

У Србији је све више бескућника, а према последњим проценама има их више од 18.000. Трагична судбина Небојше П. (43) из београдског насеља Мали Мокри Луг, који је страдао у пожару у магацину капеле на сеоском гробљу, само је једна од многих, коју су забележили српски медији.

Беда, губитак посла и дома, неретко ове људе натерају да дигну и руку на себе или умру у неком напуштеном склоништу или гробљу од глади.

– Небојша је био родом из Врања, није имао посао и спавао је овде на гробљу, заједно са другим бескућницима – прича нам Зоран, власник капелице и цвећаре на гробљу.

Радио је као пекар, а након што је остао без посла остао је и без дома. Како причају радници на гробљу, Небојша се није женио и није имао децу. Волео је да попије, а једини род му је био рођак из Врања, који је такође дошао у Београд у потрази за послом.

У прихватилишту само 104 места

Спас од зиме и глади у београдским прихватилиштима пронашло је 137 бескућника иако располаже са само 104 места. Ипак, многи бескућници у Србији радије склониште проналазе у напуштеним шупама, баракама, приколицама, вагонима, градилиштима. Међу њима има наркомана, алкохоличара, незапослених, али и скитница, који не желе да се прихвате посла.

На жалост, бескућника попут Небојше има још на овом гробљу и ту бораве и дању и ноћу.

– Због беде и очаја одали су се алкохолу, који их полагано убија – прича један од посетилаца на гробљу.

Ово гробље је мало, нема много сахрана, али родбина често на гробове доноси храну и ракију за покој душе, коју бескућници пију.

Поред печалбара са југа Србије, на гробљу, које су за своје свратиште принудно изабрали има и младих, незапослених људи из престонице, као и наркомана.

Првослав Николић, директор Прихватилишта за одрасле и стара лица у Београду каже да иако прихватилиште располаже са скромним средствима на помоћ могу рачунати сви којима је потребна.

– Свако ко нема смештај може доћи код нас у Кумодрашку улицу и ми ћемо му обезбедити лежај и оброк. Нико неће остати на улици, поготово не зими – категоричан је Николић.

Он каже да је из новина чуо за случај несрећног Небојше, али да он никад није потражио помоћ и смештај у прихватилишту.

– На жалост никоме не можемо помоћи на силу, уколико то човек не жели – са жаљењем констатује Николић.

Н. С. Прерадовић – Вести
фото: В.Секулић

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. Људи су постали неосетљиви нажалост а то је и нечија намера да се униште не само појединци већ и породице и цели народи. Власт која не води рачуна о народу не заслужује ни дана опстанка у фотељама. Остаје да довољно њих то схвати пре него што не буде касно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!