ПОСЛЕДЊА ИСПОВЕСТ НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ ЗАВЕРЕНИКА: Апис је знао да ће бити стрељан и тада је записао ОВЕ РЕЧИ

Хваљен и куђен, херој и терориста, човек који је страдао од руке исте династије у чијем устоличавању је учестовао, изузетан војник и “завереник по професији”, Драгутин Димитријевић Апис остаје личност о којој до данас трају полемике.

Иако је атентатом освојену власт препустио политичарима и династији Карађорђевић, Драгутин Димитријевић Апис је целу деценију имао водећи утицај у војним пословима Србије.

Најмоћнији човек Србије

Маја 1911. са неколико српских официра и цивила, Драгутин Димитријевић оснива тајну организацију “Уједињење или смрт!”.

Ово друштво у народу је остало много боље познато под називом “Црна рука” а њено језгро формирано је још пре свгравања Обреновића.

Крајем 1913. године потпуковник Апис је постављен за шефа Обавештајног одељења српског Генералштаба. Причало се да је он најмоћнији човек у Србији.

Његови агенти су прикупљали информације о свему и свима, а “црнорукаши” су давали потпору и радили на идеји уједињења свих Срба у једну државу.

Одатле и приче о томе да је управо Апис контролисао рад “Младе Босне” и да је, ако и није учестовао у организацији, онда свакако знао за припреме атентата на надвојводу Франца Фердинанда.

“Пуковник Драгутин Димитријевић био је велики патриота. Био је невин, али су га се српски политичари бојали. Био је неко ко је могао да контролише афере у Србији после рата. Зато су лидери српске владе решили да га елиминишу.”

— записао је касније о Апису хроничар и велики пријатељ српског народа Арчибалд Рајс.

У јуну 1914. године, Александар Карађорђевић постаје регент. Он је знао колика је Аписова моћ и колику опасност овај човек може да представља – и по регента лично и по круну.

Борба њих двојице за превласт постала је легендарна. Принчеви пријатељи и присталице у војсци, образовали су “Белу руку” – пандан ономе што је била група окупљена око Аписа.

Пад

Усред огорчене борбе за превласт, догодио се Први светски рат и највећи егзодус српског народа. Сукоб се из Београда преселио у Грчку. За коначни обрачун, и Апис и регент Александар изабрали су Солун…

Драгутину Димитријевићу се данас преписује одговорност за један мање познат и неуспели атентат – на принца Александра Карађорђевића 11. септембра 1916. код места Острова, у позадини Солунског фронта.

Том приликом је, наводно, на регентов аутомобил испаљено више пушчаних плотуна. Због овога, Апис је заједно са још десеторицом “црнорукаша”, ухапшен у децембру исте године. Случај против њих данас је познат под називом “Солунски процес”.

За време суђења које је трајало пуна два месеца, многи су се окренули против Драгутина Димитријевића. Иронично, главни противник постао му је управо човек чију је династију довео на власт. А против принца се овог пута није могло… казна је била извесна.

Драгутин Димитријевић је осуђен на смрт. Стрељан је заједно са артиљеријским мајором Љубомиром Вуловићем и Радом Малобабићем 26. јуна 1917. године.

Пре стрељања, Апис је, исписујући своју последњу вољу, рекао:

“Нека Србија буде срећна и нека се испуни наш свети завет уједињења целог српства, па ћу и ја после своје смрти бити срећан и блажен…”

Организација “Уједињење или смрт” овим је званично престала да постоји мада је до данашњих дана остала прича о њеном обнављању и деловању које сеже до свих догађаја у новијој српској историји.