Заједница – друга по важности српска реч косовског лексикона избледела је брже него што се очекивало. Њено значење пресушило је као вештачко Грачаничко језеро, па народ остао и без воде и без обећане слободе. А Заједница српских општина је добила изборе. Она је косовским Србима јужно од Ибра дала наду да се Србија враћа, статусно неозначена, и вешто пролази кроз врата косовске независности.
Данас је све другачије. Они који раде у институцијама које финансира Србија стрепе за посао, питају се да ли ће и како опстати просвета и здравство, а неки размишљају и где би могли да потраже нови дом. Они други, Срби који су осуђени на институције Приштине су у још већој неизвесности. Угрожена им је безбедност, посла за њих нема, а осим права на рад ускраћено им је и право на на језик.
Ћирилице готово да и нема, а натписи на српском се једва могу видети или чути у косовским институцијама, где се често и албанизује.
– Врхунац дискриминације једног народа наступа оног тренутка када он и не примећује да му је неко покварио језик. Ви прихватате тај промењен језик, промену имена места, промену знакова поред пута, промену публикација, промену духа тога језика и прихватате дух неког новог језика – уочио је новинар и песник Живојин Ракочевић. Али, политичари из Београда то слабо виде.
Изборно мучилиште, које практично траје од септембра прошле године, довело је до, за београдске политичаре, “идеалне” ситуације. Срби који су остали да живе на Косову, углавном од њих више ништа не очекују. Можда не умеју да схвате компликовану престоничку политику, али знају шта желе да виде – дела. Доста им је приче.
Узалуд саветник председника Србије Марко Ђурић поручује да ће Београд учинити све да се Заједница што пре формира. Сада је већ март, нико ништа не чини, Београд и Приштина размишљају само о парламентарним изборима.
– Чињеница је да ће изборни процеси у Србији и на Косову утицати на примене споразума из Брисела. Некако се о Заједници српских општина не говори оним жаром и оним тоном као што су то појединци чинили током предизборне кампање. Самим тим поставља се питање како ће та инситуција и њен Статут изгледати? Какве додатне надлежности ће, а да их општине са српском већином на Косову немају, сама ЗСО имати? Очекујем да се формира институција која ће пре свега помирити Србе на Косову јер су они након последњих избора у великој мери посвађани.
– Такође, и да се на транспарентан начин новац који долази из Београда користи равномерно и конкретно, и иде онима који је најпотребнији, а не као досад где су милиони трошени а резултати невидљиви. А да ли ће та опстати ЗСО зависи од самих надлежности и од оних који ће је чинити. Као Србин са Косова, желим да верујем да ће опстати и радити у интересу грађана – каже Далибор Јевтић, министар за заједнице и повратак владе у Приштини.
Његов оптимизам, међутим, нема великог основа. Статистика показује да су Срби јужно од Ибра апсолутно дискриминисани када је реч о запошљавању. Косовске институције и јавна предузећа не поштују ни прописани минимум који је управо усвојен у циљу подстицаја запошљавања Срба у њима.
Недавно је вицепремијер Александар Вучић у Лепосавићу, превасходно у својству лидера Српске напредне странке, позивао Србе да изађу на парламентарне изборе које је Београд расписао. Са читавог Косова сакупило их се једва 2000. Толико о ентузијазму, још више о поверењу.
– И када сам био дочекиван звиждуцима нисам се склањао нити бежао, већ сам ишао на сва места на КиМ, јер сам знао да чиним најбоље за наш народ у Покрајини. И није ми тешко да чујем псовке и тешке речи, јер ћу и даље радити да наш народ буде на КиМ, да не буде сиромашнији и да никада нико неће моћи да каже да КиМ није део Србије – поручио је народу будући премијер Србије. Колико су га слушали и колико му верују сведочи и то да ће митинг, праћен мантричном песмом “Победа, победа, победа”, бити запамћен као скуп који се најбрже разишао.
Последњи кандидат Београда за градоначелника Северне Косовске Митровице Горан Ракић, изабран је пре недељу дана. Грађани од њега очекују пре свега воду и слободу. Прво ће можда и успети да им обезбеди, ако буде довољно новца за градски водовод. Што се слободе тиче, биће тешко. На његов први захтев за ослобађање противкандидата лидера Грађанске иницијативе “Србија, демократија, Правда” Оливера Ивановића, нико од међународних званичника није се ни осврнуо. Џаба му писмо упућено ОЕБС-у, Еулексу и Кфору, као и специјалном представнику ЕУ на Косову Самуелу Жбогару.
Џаба и гаранције Владе Србије. Претпретресни судија Основног суда у Митровици уважио је захтев канцеларије Специјалног тужилаштва Косова и одредио продужење притвора за два месеца. Грађани Митровице прочитали су између редова – ако притварамо човека који је био мост између две заједнице, шта да очекују они који то нису. Не зна се да ли је Влада Србије разумела поруку међународних институција које ведре и блаче Косовом – ваше гаранције не вреде, јер ви овде немате шта да тражите?!
Чини се и да Вучићеве речи да се “боримо једнако за Ивановића и остале Србе”, као и његова најава да ће у новој рунди преговора Београд инсистирати на пуштању ухапшених Срба да се бране са слободе, немају праве тежине. Као ни Вучићево чуђење:
– Некима се мења биће кривичног дела за која морају тобоже да одговарају, некима се мења оптужни акти у потпуности, некима се не мења ништа, тако да није јасно зашто је одређен толики притвор, јер нису у свим случајевима у питању најтежа кривична дела. Очигледно је да се ради о неким чудним политичким стварима – рекао је Вучић.
Метохија најрањивија
Неки не могу, а неки можда и не желе да зауставе последице хапшења Оливера Ивановића које су се прелиле на друге делове Косова. Највише у најрањивију Метохију.
– Краду нам дрва, отимају нам стоку, тракторе, а однедавно, нарочито после хапшења Ивановића, безбедност нам је сто одсто угрожена. Ма, чак су и Албанци добри, колика је пропаганда на њиховим телевизијама – испричао је 60-годишњи Милорад Барјактаревић, мештанин Ђураковца у општини Исток на Косову.
– То је страшно колико се и како подстиче нетрпељивост. С једне стране преговарају и разговарају са Србима, а овамо против нас. А све то се лоше манифестује на младе људе. На то нико не мисли. И ко да се од наше деце врати у овакве услове – пита Барјактаревић.
Сутра – Последњи чин косовске драме (2): Паметан живи где је боље, будала где је рођен
Вести
