Последњи Вучићев рат: Где год је Вођа бранио Србе, њих више нема

Нормалним људима рат је рат. Александру Вучићу је рат брат. Све што има, стекао је ратујући против српског и свих комшијских народа. Где год је бранио Србе, њих више нема. Сад, кад опет звецка оружјем, дошао је ред на преостале Србе са Косова и Метохије да пакују пинкле и крећу на пут без повратка.Само на крви он и његов картел профитирају. Али, сваки рат има и свој крај, макар био и сурови пораз. Шта ће од нас остати после Вучићевих изугубљених ратова

Трагикомична представа с понижавањем Марка Ђурића врло реално илуструје Вучићев однос према свим Србима. Као данас Ђурића, тако ће сутра да пред албанске цеви потури сваког другог. Кад до тога дође, биће касно. Игроказ од 26. марта био је добро организован, под строгом контролом Вучићевих марионета из „Српске листе”, локалних криминалаца и убачених припадника српске Жандармерије, прерушених у цивиле. Ипак, у узаврелој атмосфери мало је недостајало да падне крв. На срећу, Тачијеви и Вучићеви професионалци држали су се договореног сценарија, нико није искорачио из додељене улоге и препустио се страстима.

Режија је успела – Срби ће добити тзв. Заједницу српских општина, Албанци потпуну власт на северу Космета и потпис који ће им омогућити учлањење у Уједињене нације, а Америка и Европска унија ће смирити жариште, које им тренутно није у фокусу. Губитници су само Срби који су остали на Косову и Метохији, али они никоме нису битни. Добро ће проћи и партнерски тројац, браћа по туђој крви Тачи-Харадинај-Вучић. Тачи је демонстрирао снагу и спремност да оружјем понизи Србе, а успут је угрозио Харадинајеву владу. Харадинај је привремено изгубио подршку „Српске листе”, али код страних господара се показао као „фактор мира и стабилности”, што ће му значајно поправити позиције пред следеће изборе. Вучић се пред својим гласачима опет представио као патриота, који је спреман на све начине да штити српске интересе, па ће му сви лакше опростити кад овери „споразум о добросуседским односима” и дефинитивно реши косовско питање.

Тако то изгледа свима који занемарују искуства из прошлости која траје, а чији фатални фактор се зове Александар Вучић.

Неопрезно је и погрешно претпоставити да Вучић не сме или, чак, не жели да заоштрава ситуацију, већ да само глуми строгоћу како би добио неки политички поен. Та оптимистична теорија пада у воду пред чињеницом да Вучићу истиче употребна вредност оног часа кад обави прљави посао на учвршћивању косовске државности. Он то зна, тога се и плаши. Пад с власти неминовно га води на оптуженичку клупу, а онда у одговарајућу васпитно-поправну установу затвореног типа. Зато ће свој трон бранити по сваку цену, па и изазивањем новог рата.

Зашто не би? Током крвавог распада СФРЈ убијено је око 100.000 људи, обогаљено пет пута више, око два милиона је протерано из својих домова, опљачкана је и уништена несагледива имовина, а Вучић је стекао све што је желео – власт, станове, куће, аутомобиле, паре, жене… Његови саборци су осетили сву горчину пораза. Слободан Милошевић је умро у хашкој ћелији, Војислав Шешељ је одробијао 12 година и још стрепи од могућег повратка у ћелију. Страдали су многи официри и државници, чија политичка одговорност је била неупоредиво мања од Вучићеве. О обичним, анонимним, жртвама да се не говори.

Упркос утиску који ствара бесмисленим изјавама, Вучић није глуп, само је аморалан. Зарад партијског и личног интереса учинио је све што је могао како би саботирао план З-4, којим је Србима понуђена могућност да добију аутономију у Хрватској с прерогативима који се граниче с овлашћењима какве има Република Српска. Да је то прихваћено, не би било „Бљеска” и „Олује” и више од 250.000 Срба остало би у Крајини. Без имало одговорности према туђем животу, радикали су, предвођени Шешељем, Николићем и Вучићем организовали пролећну митингашку турнеју 1995. по Крајини, како би уверили Србе да наставе са самоубилачком борбом. У августу те године, кад је стигао рачун њиховог авантуризма, неколико хиљада Крајишника је убијено, а преживели срећници су тракторима стигли у Србији. Радикали су их дочекали ћутањем. Ниједан врли радикал није прихватио ниједног избеглицу, ниједно сироче. „Шта да радим, нећу да се спалим јер је Крајина пропала”, рекао је Шешељ. Вучић је кукао над судбином свог брата Андреја, који се потукао у трамвају, „испровоцирале га београдске усташе”. Томислав Николић се сакрио у Крагујевац, љут на Шешеља, који му је наместио два месеца робијања у Гњилану. На исти начин дочекали су дејтонски мир у Босни и Херцеговини.

Вучић је добро знао какав ће бити исход ратова. Знао је да горљиви простачки национализам неће донети ништа добро. Без моралних дилема заговорнике мира називао је фукарама, позивао је Србе да гину и убијају, а непријатељима је претио елиптоном, невидиљивим оружјем које ће им поклонити Руси. Радикали су приредили свечани дочек свом руском брату Владимиру Волфовичу Жириновском, организовали су митинг у Београду, одвели га код патријарха Павла и приредили коктел у Интерконтиненталу у његову част. Вучић је јавно рецитовао радикалске пароле о сасвим извесној ратној победи, а тајно се спрдао, причајући како је Жириновски фамозни елиптон донео под језиком и, да нико не види, предао га Шешељу док су се љубили.

Ратнохушкачки пољупци још скупље су плаћени на Косову. Радикали су предводили Милошевићеву ратну машинерију у време НАТО бомбардовања. Вучић се није двоумио око употребе оружја. „Ако је Велика Британија послала целу војну армаду на Фокландска острва, на којима нема ниједног Енглеза, Србија мора да поступи на исти начин како би одбранила Косово”, тврдио је шеф црно-црвене ратне пропаганде. Успут, клетвом цара Лазара претио је сваком Србину који је упозоравао на последице које ће задесити државу и народ.

Поред елиптона, Шешељ је америчким маринцима претио и бејзбол палицама, Николић је говорио да ће две четничке дивизије саме протерати све Албанце преко Проклетија, а Вучић се заклињао да ће НАТО авиони попадати с неба ако прелете изнад Милешеве, обориће их Бели анђео. На њихову иницијативу парламент СР Југославије је изгласао одлуку о учлањењу у државни савез Русије и Белорусије. Чим се то реализује, Русија ће имати обавезу да и војно, не само дипломатски, стане у заштиту Србије, послаће минимум три ескадриле „мигова”, ракете земља-ваздух и, наравно, Козаке, који ће се обрачунати с НАТО пешадијом. Резултат је познат.

Због свега тога не треба потцењивати Вучићеве актуелне претње ратом. Албанци су ослободили Ђурића чим је Вучић, како се сам хвали, запретио Тачију. Сутрадан је послао војне авионе да у бришућем лету плаше Албанце у Прешеву. Два дана касније приредио је војну вежбу на полигону на Пасуљанским ливадама. Авиони, хеликоптери и тенкови, хиљаду војника и официра, под будним оком владара презентовало је борбене могућности. Ратни профитер Вучић, дезертер Вулин, пензионер Диковић и Гашић задовољни су показном вежбом, којом су узнемирили газде из Вашингтона и Брисела. Истовремено, централним београдским улицама кружили су војни транспортери, нико не зна зашто.

Колико су истренирани, доказале су и медијске бузунџије. Режимски билтени данима „охрабрују” Србе насловима попут „Путинови авиони за два сата на Косову”, „Лукашенко: Србији хитно шаљем С-300″, „Војска ће одбранити Србију”… Учеснике Пинковог ријалити програма „Задруга” Жељко Митровић је обукао у униформе, а звезда те телевизије, млади Лав Пајкић, позирао је с пушком у руци, с осмехом као да на стрељање води Марка Видојковића.

– Председниче Александре Вучићу, прогласи ратно стање и позови све Србе у одлучни бој на Косову. Добровољци из „Србске части” чекају као запете пушке да с Вама, својим врховним командантом, Војском Србије и полицијом кренемо на Косово – поручио је Бојан Стојковић, председник хуманитарне организације „Србска част”.

У одбрану команданта Вучића стао је и војвода Шешељ. Хапшење Ђурића представио је као „покушај Американаца да подрију ауторитет председника Вучића”. Дирљиво је кад Шешељ говори о ауторитету свог ученика, кога је доскора, пре него што је подвио реп, називао пудлицом, страним плаћеником и похлепном будалом.

Иза медијске психозе, коју је проширио преко разних несрећника, Вучић повлачи и много озбиљније потезе. И пре инцидента у Косовској Митровици, сви припадници Војске Србије добили су наредбу да потпишу сагласност да се изврши привремено одузимање њихових приватних мобилних телефона на неодређено време и оствари увид у њихов садржај. Акција је, наводно, покренута како би се заштитили тајни војни подаци, иако Кривични законик јасно одређује начин на који се то ради. На страну што је министар Вулин опет злоупотребио службени положај и искорачио преко граница својих овлашћења, овим поступком власт је показала да не верује официрима и војницима, које сутра намерава да пошаље у борбу.

Утопистима, који се надају да ће се Вучић призвати памети и одустати од игре ватром, управо он разбија те илузије. Под његовом контролом, Александар Вулин је привео крају преговоре са Сергејом Чемезовом, шефом руске компаније „Ростек” о куповини још четири „мига 29″, шест војних хеликоптера и ракетног система С-300. Посао је договорен, а кад „играчке” стигну, Вучића ни НАТО неће моћи да заустави.

– Довољно је да Русима дамо три војне базе у Србији, па да заувек отклонимо опасност од новог бомбардовања, више нико неће смети да нападне Србе – рекао је Вучић недавно, препуштајући се старим страстима.

Да то нису празне приче упозорава и његова спремност да у пропагандној ратнохушкачкој кампањи употреби и Владимира Владимировича Путина. Крајње увредљиво, незабележено у дипломатској пракси, Вучић је телефонски разговор с Путином приказао као руску решеност да оружјем бране њега и Србију.

– Председник Путин је истакао да Русија једино прихвата провођење у дело Резолуције СБ УН 1244 и да само оно што се одиграва у оквирима Резолуције 1244 може имати међународно правно дејство и међународно правни ефекат. Председник Путин је нагласио да је Србија кључни партнер Русије на Балкану, али и у Европи, и да ће Руска Федерација подржавати Републику Србију и њену борбу за очување независности и територијалног интегритета. Председник Путин је нагласио да је свестан притисака који се врше на председника Вучића и Србију, и да ће, у складу с тим, предузимати даље мере и реаговати на време, и истакао да ће двојица председника остати у контакту – наводи се у саопштењу Александра Вучића, а његови билтени додали су гас и на насловне стране пласирали неистините тврдње да је Путин поручио како је „напад на Србију – напад на Русију”.

Руски амбасадор у Београду, Александар Чепурин, да би зауставио лавину лажи, поделио је саопштење у коме нема ни трага Вучићевим политикантским халуцинацијама.

– На иницијативу српске стране, Владимир Путин је имао телефонски разговор са председником Републике Србије Александром Вучићем. Александар Вучић је изразио искрено саучешће у вези са трагедијом у Кемерову. Проблем косовског решења је разматран у контексту покушаја власти Приштине да у Косовској Митровици покрену провокативну акцију против шефа Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије Марка Ђурића. Руска страна је истакла да су такви поступци у супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН-а. Наглашено је да се косовско решење строго примењује кроз ту Резолуцију. Дотакнути су актуелни проблеми вишеструког руско-српског стратешког партнерства. Александар Вучић је упутио честитке Владимиру Путину поводом победе на председничким изборима – наводи се у саопштењу које је објављено на руском и енглеском, не и на српском језику.

Патетичним бесмислицама о Путиновој забринутости због „притисака на Вучића” и уверавања да је за Русију „Србија кључни партнер на Балкану и у Европи”, Вучић је послао поруку двема циљним групама. Прво, својим гласачима, лаковерним мученицима с израженијим националним нервом и, друго, много битније, својим газдама из Вашингтона и Брисела. Србе је охрабрио, нека не брину, ако пригусти стићи ће помоћ из Москве, обећао је Путин. Американцима и Европљанима је показао спремност да из изневери и направи заокрет према Русији, Путин то једва чека.

Како би појачао утисак, похвалио се подршком коју су му, такође у телефонском разговору, дали Лукашенко и Ердоган. Вероватно ће ускоро, чим нађе његов број, позвати и Ким Џонг Уна, само му још он недостаје да би комплетирао колекцију антизападних лидера.

Као некад Жириновског, Вучић сада користи Путина. То не говори ништа о њима, нарочито о Путину, али разоткрива његов бахати дилетантизам. Ма колико претио силом и заклањао се иза туђих леђа, неће успети да се измигољи и изврда обавезе које је преузео и због којих му Запад шест година дозвољава да спроводи тиранију над грађанима Србије.

Упозорења с таквим садржајем обасула су га са свих страна. На то га је подсетила европска комесарка Федерика Могерини. Без увијања, Могерини му је дала до знања да не изазива немире, лоше ће проћи.

Амерички изасланик Вес Мичел, који је добио задатак да спречи Вучића да се отргне с ланца, није хтео ни да разговара с њим. Уместо да слуша кукумавчење, Мичел је телефонски разговор прекратио тврдњом да „договор постоји и он мора да се реализује”. За сваки случај, америчка амбасада у Приштини упозорила је своје грађане на повећани ризик од терористичких напада, посебно за време ускршњих празника.

Српски председник је добио и посредно упозорење на непријатности које ће га задесети ако се не држи договора. Радио Слободна Европа емитовао је интервју са Иљиром Битићијем, који тврди да му је Вучић лично признао да је за убиство његова три брата одговоран полицијски генерал Горан Радосављевић Гури. Према тим наводима, Битићи је с Вучићем разговарао 2015. године у амбасади Србије у Вашингтону, у присуству бившег америчког амбасадора у Београду Мајкла Кирбија.

– Вучић је обећао америчком Конгресу, обећао је Стејт департменту да ће решити случај убиства моје браће Мехмета, Илија и Агрона. Чак је и на Универзитету Хопкинс рекао да ће тај случај бити решен ускоро. То обећање је дао и мом саветнику, некадашњем америчком амбасадору Бобу Берију и ништа се није догодило. Зашто није, то само он зна. Он зна шта се и где догодило и ко је одговоран. Сто одсто сам сигуран да зна. Вучић одлази на састанке у Брисел, не знам како одлази тамо знајући да су му ратни злочинци део власти, а поготово чланови његове странке. Зашто је ту Горан Радосављевић Гури? Вучић зна да је он убио моју браћу. Он зна. Он је тај који нам је рекао који људи су то учинили – рекао је Иљир Битићи.

Управо док се Вучић хвалио подршком Путина и жалио на притисак Запада, Битићи је дошао у Београд и састао се с министарком правде Нелом Кубуровић и тужитељком за ратне злочине Снежаном Станојковић. Тужитељка га је уверила да ће пажљиво проучити цео предмет и размотрити како да охрабри неколико потенцијалних сведока, чији искази би помогли да случај коначно добије судски епилог.

Вучића није брига за Гурија, не штити га зато што је члан Српске напредне странке, већ нема храбрости да нареди хапшење бившег команданта Жандармерије. Американци су вршили притисак на Зорана Ђинђића да ухапси Милорада Улемека Легију. Сад гурају Вучића против Легијиног саборца Гурија. Само та застрашујућа паралела кочи Вучића у намери да ухапси Гурија, монтира суђење и оконча случај браће Битићи.

Заокрету према Русији противе се и многи Вучићеви блиски сарадници, предвођени Аном Брнабић. Иако се тренутно налази на функцији председнице Владе Србије, њени политички и пословни интереси одавно су дефинисани кроз припадност Трилатералној комисији, рад у америчкој агенцији УСАИД и нарочито директорским стажом у компанији Континентал Винд Србија.

– Србија има емоционалне везе с Русијом, због традиције, вере и културе, али ако буде морала да бира између ближих односа с Русијом и уласка у Европску унију, изабраће ово друго – тврди Брнабићка, која без колебања истиче да ће Србија, кад постане чланица ЕУ или кад ЕУ то од ње затражи, да у потпуности усклади спољну политику с интересима Брисела чак и око увођења санкција Русији.

Разапет својим страховима, Вучић се потпуно погубио, па тумара на све стране. Замерио се и Западу и Истоку, свима је све обећавао, ништа није до краја испунио. Тренутно најискреније савезнике има у Тачију и Харадинају. То је и логично, из истог су ратног и криминалног миљеа потекли, а чека их и иста робијашка будућност. Само њима тројици одговара звецкање оружјем и дизање тензија. Бар док се несрећа не отме контроли и не дође до новог сукоба.

Ако процени да опстанак на власти може да продужи само изазивањем рата, Вучић неће пропустити прилику да крене у свој последњи ратни поход и да опет цео регион завије у црно. Опасност од те варијанте расплета постаће сасвим реална ако заиста купи С-300. Наравно, и тај руски рулет завршиће се његовим поразом. Међутим, то ће подићи цену којом ће Србија морати да плати ослобођење од Вучићеве диктатуре.

Предраг Поповић, Таблоид