Фирма ГИМ, чији је представник Бранко Стефановић долазио у фабрику, и компаније које контролише Слободан Тешић, до пре годину дана нису имале повлашћени статус у Застави оружју.
Напротив, пешадијско наоружање за извоз куповале су по ценама по којима су их у Застави пазарили и Југоимпорт СДПР, али и остали трговци оружјем. Да ли је тако и од краја прошле године, односно од смене пословодства у Застави оружју, не зна се, пошто је пословање предузећа, од тада, изван било какве контроле не само јавности, него и запослених и њихових представника, кажу данас за наш лист у Застави оружју, најстаријој и јединој домаћој фабрици пешадијског наоружања, те ловачко –спортског и оружја за личну одбрану.
Подсетимо да је крајем прошле године, са места генералног директора Заставе оружја, без икаквог образложења, смењен пуковник Милојко Брзаковић, и на његово место доведен Младен Петковић из ваљевског „Kрушика“, фабрике која је у произвоидно – финансијском колапсу, а за који узбуњивач из Ваљева Александар Обрадовић и предсравници „Kрушикових“ радника оптужују управо Петковића. Обрадовић наводи да се пропадање „Kрушика“ и повлашћени статус приватних компанија, пре свих фирме ГИМ и компанија Слободана Тешића, везује за име Младена Петковића који је на чело „Kрушика доведен 2014. године.
Међу познаваоцима оружарског бизниса се још од краја прошле године шпекулише да је Младен Петковић из Kрушика доведен у Заставу да би у крагујевачкој фабрици „накалемио“ праксу која је „ојадила“ Kрушик, али донела и те како велику корист компанији ГИМ, на пример, коју је заступао отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића – Бранко (Стефановић), који је 27. октобра, на Свету Петку, прошле године, на прослави 165 година од основања Застава оружја јавно твдио да смене пословодства у тој фабрици наводно неће бити и тиме демонстрирао ко кадрује у домаћим војним фабрикама.
Индикативно је и да председник Србије Александар Вучић, који је, свега неколико месеци пре смене, претходном Заставином менаџменту честитао на томе што је куповином Застава ковачнице, спасио најстарију фабрику отковака на Балкану од сигурне пропасти, и обећао да ће држава да рефундира три милиона евра, колико су оружари платили Kовачницу.
Та три милиона евра никада нису стигла у Заставу оружје, али јесте Младен Петковоић из Kрушика, након чијег доласка је у крагујевачкој фабрици прорадила кадровска вртешка, са које су отпали готово истакнути стручњаци који су руководили производњом, маркетингом, финансијама, свакако – и пласманом. Пре месец дана, оставку је поднео и извршни директор за финансије, правне и економске послове Рајто Танасијевић, у чијој надлежности су били и комерцијани и послови маркетинга. Kо данас ради те послове, пошто Танасијевићев наследник још није именован – не зна се.
Оно што се зна, а што је Синдикат Заставе оружја, уплашен за будућност фабрике и егзистенцију запослених, недавно саопштио, јесте да су порески и остали дугови фабрике достигли 17 милијарди динара, а да су губици близу 30 милиона евра, те да су дугови и губици премашили вредност капитала птредузећа, да је фабрички систем, сталним кадровским преметачинама, урушен, и да је снабдевање репроматеријалом и производном опремом (резним алатима, на пример) све нередовније.
Оружарски Синдикат се, због тога, обратио Влади и Министарству одбране, и затражио смену комплетног фабричког Надзорног одбора.
Министарство одбране реаговало је тако што је пуковника Ивицу Марјановића поново именовало за председника НО Заставе оружја, у којој се, према доступним информацијама, проблеми и даље гомилају.
Пратећи потезе актуелне власти у домаћој наменској производњи, познаваоци ове проблематике упозоравају председника Александра Вучића и Владу Србије да војном индустријом не може да се управља на начин на који се то тренутно ради.
-Не могу политички комесари и официри без индустријског искуства да се постављају за директоре и да се именују у надзорне одборе војних фабрика. Војна индустрија је специфична и тражи кадрове који познају технологију, производњу и пласман оружја имуниције. Довођење партијских кадрова на чело предузећа наменске индустрије води њиховој пропасти, и са таквом праксом би морало одмах да се опрестане. Наравно, под условом да су су намере оних који одлучују часне. Уколико нису, онда је то друга прича, и онда ћемо и у Застави оружју, вероватно и у осталим фабрикама имати проблеме са којима се данас суочава Kрушик – поручују наши саговорници, који слове за најбоље познаваоце оружарског бизниса у Србији и шире.
Пише: Зоран Радовановић, Данас.рс
