У НАСТАВКУ истраге против бивших челника Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), ухапшених у среду, биће саслушани сведоци, најпре они који су закључивали „уговоре о непостојећим ауторским делима“, али и они који су добијали новац! Како „Новости“ сазнају, у процесу против Јасне Матић, бивше директорке Агенције и њених наследника у СИЕПА, Весне Перић и Божидара Лаганина, као и бившег заменика директора Агенције Бојана Јанковића, биће извођени и други докази.
Сви сумњиви послови у СИЕПА, пре свих они који се односе за проневеру око 120 милиона динара, биће предмет економско-финансијског вештачења.
– Засад, истрага обухвата четворо осумњичених – Матићеву, Перићеву, Лаганина и Јанковића, али, у зависности од тога до којих података ће се доћи, видеће се да ли ће се против још некога покренути кривични поступак – наводи извор нашег листа, близак истрази. – Остаје да се види и да ли ће, можда, истрага да се прошири и у односу на оне који су већ ухапшени.
Свим осумњиченим бившим челницима СИЕПА притвор до 30 дана одређен је после вишечасовних саслушања на захтев Тужилаштва. Судија за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду одлуку је донео због, како се наводи, постојања околности да би боравком на слободи могли да утичу на предложене сведоке. Четворки се на терет ставља злоупотреба службеног положаја, јер су од 2006. до 2013. године, како се наводи, неоснованим исплатама по основу уговора о непостојећим ауторским делима оштетили буџет Србије за 119,6 милиона динара, а за себе и друге особе прибавили имовинску корист од око 90 милиона динара.
Иначе, давање првенства страним инвеститорима главна је замерка домаћих привредника упућена на адресу Агенције за страна улагања и промоцију извоза. Иако званични подаци СИЕПА казују да је за 238 пројеката, бесповратне подстицаје добило више домаћих (129) него страних инвеститора (109), када се статистика посматра у количини датог новца, ситуација је значајно другачија.
У 19 јавних позива инвеститорима, за поменуте пројекте, исплаћено је из државне касе укупно 285,6 милиона евра субвенција. Подстицаји су се давали за отварање нових радних места, и могли су „по глави“ новозапосленог да износе максимум 10.000 евра, иако статистика СИЕПА показује да се у просеку исплаћивало 4.558 евра домаћим и 4.611 евра страним инвеститорима, по новоотвореном радном месту.
Управо у начину одобравања субвенција лежи разлог зашто су странци однели примат над домаћим инвеститорима. Овдашња предузећа, наиме, нису могла да инвестирају у велике погоне, нити да упосле много људи, па су самим тим добијали, у збиру, и мање новца кроз ове подстицаје. Више су добијали страни улагачи.
Према земљи порекла улагача, највећи износ субвенција, 26,3 одсто од укупно исплаћеног износа, дат је Италијанима, што је и очекивано с обзиром на инвестицију „Фијата“. Следи Немачка, са 14,6 одсто, па Јужна Кореја 10 одсто. Има и инвеститора из Британије, Француске, Литваније, Израела…
Када се погледа регионални распоред исплаћених субвенција, највећи износ, 46,8 одсто, отишао је за инвестиције у јужну и источну Србију, потом у Војводину, 28,4 одсто, па у Шумадију и западну Србију 22 одсто, и на крају, у регион Београда 2,9 одсто.
РЕГИОНИ
* КАДА се погледа регионални распоред исплаћених субвенција СИЕПА, највећи износ, 46,8 одсто, отишао је за инвестиције у јужну и источну Србију.
* СЛЕДЕ потом Војводина, са 28,4 одсто, па Шумадија и западну Србија по 22 одсто
* НА крају, у регион Београда отишло је 2,9 одсто.
СТРАНЦИ
СРПСКА предузећа, као инвеститори, добила су од СИЕПА свега 22,5 одсто укупно одобрених субвенција, што је у новцу 64,3 милиона евра. Тачно 221,3 милиона евра отишло за пројекте које су Србији нудили страни инвеститори.
Новости
