Миодраг Мирчетић, саветник Управног одбора у компанији Ассецо СЕЕ, од прошле године је нови власник фирме W&W Енергy која поседује две мале хидроелектране. Један од директора српског огранка Ассецо-а је и премијеркин брат Игор Брнабић. Мирчетић у разговору за ЦИНС објашњава зашто је ушао у посао са МХЕ и како је он делом заслужан за запошљавање Брнабића у Ассецо-у.
Ова фирма се бави консултантским активностима, а преко ње је већински власник две МХЕ постао Миодраг Мирчетић. Мањи део, тачније 49,5 одсто, и директорско место у W&W Енергy задржао је некадашњи једини власник Бојан Миловановић.
У време када је ушао у бизнис са МХЕ, Мирчетић је напустио директорско место у српском огранку компаније Ассецо СЕЕ где је до 2012. био и председник Управног одбора. Тренутно је саветник Управног одбора у Asseco South Eastern Europe у Варшави.
У разговору за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), Мирчетић је објаснио како је дошао на идеју да уђе у нови посао. Каже да се иначе бави инвестицијама, да је до сада инвестирао у различите „стартапове“, а да је пре две, три године почео да се интересује за енергетски сектор. Према његовим речима, ту је доста лоша ситуација и није лако наћи потенцијалне кандидате за инвестиције. На W&W Energy је наишао јер целог живота углавном ради са банкарским сектором па му је главни извор информација тамо где су банке, инвеститори и кредитори.
„Наишао сам на W&W који је подигнут уз помоћ тих кредитних линија за зелену енергију од Светске банке и ЕБРД-а, то је мислим Ерсте банка директно финансирала. Ту је било неких мањинских акционара који нису могли да прате следеће кораке у инвестицијама и то је нешто што ми је било, да тако кажем, најприхватљивије, да направим неку диверсификацију портфолија и да један део новца ставим и у енергетски сектор”, објашњава Мирчетић.
Брата премијерке Ане Брнабић, Игора Брнабића, једног од директора у Ассецо-у, зна веома добро годинама. Према Мирчетићевим речима, Игор Брнабић је као млад продавац започео каријеру у фирми Пеxим коју су формирали он као мањиски партнер и оснивач Михаил Петрески. Ова фирма се, како каже, бавила развојем софтвера и решења за банкарску индустрију и током деведесетих и двехиљадитих су постали доминантна ИТ кућа у овој области. Већинско власништво Пеxим-а, око 60 одсто, су касније продали пољском Ассецо-у.
Миодраг Мирчетић је поред И4-Инвентион власник и компаније Дехим Инвестментс која се бави некретнинама, а са Михаилом Петреским пословни је партнер у три фирме – иПаy Сее, српској верзији ПаyПал-а, затим фирми за некретнине МХМ д.о.о, али и у Пеxим Инвестментс-у, инвестиционој фирми која је, према речима Мирчетића, била активна пре десет година када су преко ње куповали хартије од вредности и разне акције. Фирма иПаy Сее је иначе прва која је 2016. године од Народне банке Србије добила дозволу за издавање електронског новца. Како се у саопштењу Народне банке тада истицало, посебан значај те дозволе је био у томе што је реч о „првој институцији електронског новца која може да обавља послове у домаћем платном промету”. Ова дозвола је поред иПаy Сее дата још само Телекому 2019. године. О односу са Петреским, Мирчетић је казао да су „јако повезани и пријатељски и пословно и на сваки други начин“. Мирчетић поседује власнички удео и у предузећу за трговину на велико – Ел Беqаа, које је у поступку затварања, и програмерској компанији Цомпутер Еyе Цонтрол. А према његовим речима, од инвестиција у иностранству у Хрватској има две фирме – И4-Инвентион Адриа, Традетицитy д.о.о, у Уједињеном Краљевству Страwберрy Енергy, и САД-у Фресх Агрицултуре Технологиес.
„У том тренутку они су купили већински пакет у нашој фирми и од те неке 2008/2009. године, када је формирана Ассецо Соутх Еастерн Еуропе као посебан огранак Ассецо корпорације, ја сам као бивши сувласник у једној од фирми (…) постао члан борда (Управног одбора) Ассецо СЕЕ.”
Мирчетић додаје да је, док је био директор Ассецо-а, он практично и запослио Игора Брнабића.
„Када је Ассецо појачавао број људи, (…) кад се Игор појавио Миша и ја смо га препоручили Ассецо-у јер смо га знали од раније и био је добар продавац”, објашњава Мирчетић и додаје: „Стицајем околности, након тога је његова сестра направила тај, да тако кажем, отклон у политику и нашла се на овом месту где је сада, што је, по мени, једна вероватно отежавајућа околност за Ассецо. Али боже мој, шта да радимо”.
Иначе Михаил Петрески је оснивач Фондације Пеxим која се бави стипендирањем студената на Универзитету у Кембриџу. У тој фондацији је до 2016. године, као директорка а касније чланица Управног одбора, била и садашња премијерка Ана Брнабић. Те године, у августу, Брнабић је постала министарка државне управе и локалне самоуправе.
Мање новца за власнике хидроелектрана
Уз Електропривреду Србије (ЕПС) и фирму Ецо Енерго Гроуп, W&W Енергy је претходних година била у врху по добијеном новцу од државе за произведену струју. У 2019. години јој је у ту сврху исплаћено укупно око 854 хиљаде евра.
Бојан Миловановић, сада мањински власник ове фирме, за ЦИНС каже да овај посао и није толико профитабилан и да нико није сео да израчуна „обавезе према банци, према кредиту, обавезе према држави и локалној самоуправи”.
„За време ванредног стања нам се електрична енергија плаћа 3,2 динара и то је океј. Значи не плаћа нам се пуна цена јер је наступила виша сила по уговору са ЕПС-ом. (…) Иако смо имали понуде приватних трговаца да продамо за већи износ ми смо апсолутно на нивоу удружења одлучили да продамо за 3,2 динара ЕПС-у, по најјефтинијој цени, иако смо добијали 4,2-4,3 и тако”, објашњава Миловановић.
За разлику од 2018. године, када је држава од 100 малих хидроелектрана откупила електричну енергију у вредности од скоро 25 милиона евра, прошле године је од 113 МХЕ откупљено мање струје па је и новац грађана издвојен за њене произвођаче мањи – нешто више од 21,7 милиона евра.
Фирма Дринско-лимске хидроелектране, која је у власништву ЕПС-а, и даље је на челу када је у питању државни откуп струје произведене у МХЕ. Њихове хидроелектране, Овчар Бања, Међувршје и Радаљска бања, у 2019. тако су зарадиле више од 3,9 милиона евра.
Као и ранијих година, фирме повезане са Николом Петровићем и његовим партнерима, заузимају друго место на листи исплаћених произвођача, са зарадом у висини око 2,3 милиона евра, о чему је јуче и КРИК писао. Реч је о малим хидроелектранама које се већином налазе у општини Црна Трава – њих осам, Тегошница, Горње Гаре 1 и 2, као и Доње Гаре 1, 2 и 3, на реци Власини док су у близини, на њеним притокама, смештене Ливађе и Јабуковик. Међу њима је и МХЕ Жупањ која је, за разлику од осталих, смештена подно Копаоника на реци Јошаници. Од ових хидроелектрана највише прихода прошле године остварила је Горње Гаре 2, око 411.000 евра, а најмање Тегошница, око 102.000 евра.
Од девет мини хидроелектрана, чије се власништво доводи у везу са Петровићем, кумом председника Србије Александра Вучића, седам припада компанији Ецо Енерго Гроуп. О настанку и пословима ове компаније ЦИНС је већ писао.
У Ецо Енерго Гроуп власништво поред Еко Власине, чији је Петровић власник и директор, имају и Ецо Глобал односно Вера Ристић, мајка Јелене Ђоковић, супруге тенисера Новака, затим Роаминг Елецтроницс Ненада Ковача, познатог под надимком Неша Роминг, и Драган Клисура. Клисура, иначе власник фирме Хидро-Тан која се бави изградњом хидроелектрана, раније је у разговору за ЦИНС рекао да му кум председника државе у пословном смислу само смета.
Фирма Мини Хyдро Инвестментс – Пројецтс, која држи малу хидроелектрану Видњиште, у октобру 2019. променила је власничку структуру. Поред до тада јединог власника Ненада Михајловића, власници су постали Марина Николић, Мирјана Милановић-Деспотовић, Славиша Млађеновић, Слободан Станић па сада сви они имају по 20 одсто ове фирме.
И мини хидроелектрани Вировци чији је прошле године власник и директор био Славко Пандрц, отац Милоша Пандрца осуђеног за шверц дроге као припадник клана Дарка Шарића, исплаћено је мање новца за произведену електричну енергију – око 85 хиљада евра. Иначе, Пандрц је од марта ове године остао само као директор у Вировцима, док је власништво преузела Видосава Пандрц. Милош је и сам био заступник фирме у чијем је власништву МХЕ Вировци д.о.о, ВС Енергy 2015 о чему више можете прочитати овде.
У Србији фирме које се баве МХЕ имају статус повлашћених произвођача струје због обећања државе Енергетској заједници да ће до 2020. године 27% струје производити из обновљивих извора. То значи да држава електричну енергију произведену радом МХЕ откупљује по вишим ценама не би ли подстакла инвеститоре да још више улажу у тај посао. Стручњаци попут декана београдског Шумарског факултета Ратка Ристића пак сматрају да оне производе мало струје насупрот еколошкој штети коју узрокују. У местима на чијим рекама се већ налазе или се граде МХЕ грађани годинама протестују због штете коју трпи околина – пресушивање река, уништавање вегетације, угрожавање опстанка водоземаца и слично.
ЦИНС
