Министарка одбране владе у Берлину признала да чланови мисије ОЕБС-а који су били заточени у источној Украјини нису били посматрачи ОЕБС-а „у ужем смислу”

Под притиском јавности, немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен најавила је ресорну истрагу о разлозима и о детаљима учешћа немачких војних обавештајаца у мисији ОЕБС-а, у источној Украјини, коју су утицајни одборници Бундестага – из редова владајућих странака и из опозиције – махом оквалификовали као шпијунажу по налогу НАТО-а.

То је први резултат широке јавне расправе у Немачкој коју је у недељу подстакао Петер Гаувајлер, вицешеф Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), сестринске странке Демохришћанске уније Ангеле Меркел.

Гаувајлер, „трећи човек” у хијерархији владајућег демохришћанског блока – после канцеларке Ангеле Меркел и шефа ЦСУ Хорста Зехофера – изашао је у јавност после пуштања на слободу седам посматрача ОЕБС-а које су побуњеници у Славјанску држали као таоце, међу њима четири високо рангирана обавештајна официра Бундесвера (немачке војске). „Шта су НАТО официри у цивилу тражили у Украјини”, упитао је Гаувајлер и поставио захтев да одговорни у влади преузму одговорност за учешће немачких војника у, како је рекао, сумњивој мисији.

Од Гаувајлера су се, у међувремену, оградили утицајни политичари демохришћана, укључујући ту и његовог шефа странке Зехофера. Министарка Фон дер Лајен, међутим, принуђена је да мења свој став.

За разлику од прве реакције – Лајенова је у суботу лично дочекала повратнике на берлинском аеродрому, а потом их је похвалила, гостујући у информативној емисији „Хојте” Друге немачке телевизије (ЗДФ) – министарка је дан касније, у ТВ емисији ЗДФ-а „Берлин директ”, индиректно признала да чланови мисије нису били посматрачи ОЕБС-а „у ужем смислу”. „Њихова мисија није била у непосредном складу са мандатом који су представници 21 чланице Организације за европску безбедност и сарадњу доделили посматрачима у Украјини на састанку у Бечу, 21. марта ове године”, рекла је Лајенова и додала: „Има више врста мисија и више посматрачких тимова, са специфичним задацима, о којима не могу да говорим у јавности… Нису сви посматрачи директно именовани од ОЕБС-а, тако да су облици њихове сарадње са том организацијом мање или више интензивни… Сажето појашњено, они су у ширем смислу, ипак, посматрачи ОЕБС-а.“

Немачки медији различито су коментарисали овај „заокрет” министарке одбране, зависно од политичке оријентације. Сви су, ипак, истакли да Немачкој предстоји широка расправа о шпијунажи Запада под плаштом међународне организације. У том контексту се постављају три основна питања. Прво, ко су четворица немачких официра из мисије ОЕБС-а који су били таоци у Славјанску? Друго, ко их је именовао и ко им је, уистину, одредио задатке? Треће, зашто су чланови мисије на терену прикривали да су војни посматрачи (затечени су у цивилном оделу)?

Одговор на прво питање „Политика” је добила од извора у парламентарном одбору за надзор рада обавештајних и војнообавештајних служби у Берлину. Реч је о припадницима Центра за верификацију података о наоружању (страних сила) у Гелзенкирхену. Ова секција је под директном управом контраобавештајне службе Бундесвера. Високи чин команданта немачке четворке која је била заточена у Славјанску, пуковника Аксела Шнајдера, указује на важност задатка. Виши чин од пуковника у тој секцији има само командант – бригадни генерал Јирген Бајер.

Одговоре на друго и треће питање требало би да да министарка Урсула фон дер Лајен – посланицима Бундестага, а по завршетку најављене, хитне истраге.

Министарка је, уз најаву истраге, рекла да Немачка убудуће више неће слати војне стручњаке у Украјину, већ само цивилне посматраче, ако то ОЕБС затражи. Овај податак, по мишљењу аналитичара, сведочи да претходно слање контраобавештајних стручњака у посматрачку мисију на исток Украјине није било сасвим у складу са мандатом међународне организације.

Милош Казимировић

Политика

фото: REUTERS/Fabrizio Bensch