Посмртни остаци југословенског краља Петра ИИ Карађорђевића допремљени су данас око 14 часова у Београд, чиме је постхумно окончано седам деценија дуго изгнанство последњег српског монарха.
Посмртне остатке краља Петра, који је преминуо и почивао у САД, на београдском аеродрому “Никола Тесла” дочекали су чланови породице Карађорђевић, члан Комитета за пренос посмртних остатака чланова Краљевске породице и саветник председника Републике Оливер Антић, представници Владе Србије, као и представници Војске Србије.
Испред зграде Аеродрома окупило се мањи број монархиста и поштовалаца породице Карађорђевић, међу којима је и бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић.
Ковчег са остацима краља Петра привремено ће бити похрањен у Цркви Светог Андреја Првозваног у Дворском комплексу на Дедињу, где ће патријарх Српске православне цркве Иринеј данас служити заупокојену литургију.
Датум сахране краља Петра ИИ Карађорђевића у породичној крипти на Опленцу још није утврђен, али ће последњи српски монарх крај својих предака највероватније бити положен до маја, када стигну посмртни остаци још три члана краљевске породице.
Датум сахране биће одређен у договору са СПЦ, председником Србије Томиславом Николићем, Владом Србије и другим краљевским кућама.
Принц Александар Карађорђевић је раније рекао да је повратак остатака његовог оца у Србију веома дирљив догађај од великог историјског значаја и да су он и његова породица веома поносни због тога што се краљ коначно враћа кући.
Влада Србије је у септембру прошле године донела одлуку о образовању Организационог одбора за пренос посмртних остатака чланова породице Карађорђевић у породичну крипту Цркве Светог Ђорђа на Опленцу, а за председника Одбора именован је председник Србије Томислав Николић.
Краљ Петар ИИ био је најстарији син краља Александра И и Краљице Марије од Југославије, рођен је у Београду, 6. септембра 1923. године, образовање је започео у краљевском двору у Београду, после чега је уписао школу Сандроид у Енглеској, одакле се вратио после убиства свога оца у Марсељу, 1934. године.
Пошто је у време атентата краљ Петар ИИ имао само 11 година, краљевско управљање земљом пренето је на намесништво.
Почетком Другог светског рата Краљевина Југославија нашла се окружена земљама које су се придружиле силама осовине, као савезнице нацистичке Немачке, а одлука регента кнеза Павла да потпише уговор о ненападању са нацистичком Немачком изазвала је жестоке протесте у земљи, који су 27. марта 1941. довели до кризе владе и пуча.
Краљ Петар ИИ је, након што је Југославија окупирана, био је приморан да, заједно са владом, емигрира прво у Грчку и Палестину, затим у Египат, а у јуну 1941. године се у Лондону придружио другим монарсима и лидерима европских држава који су избегли пред нацистичком окупацијом.
На Другом заседању АВНОЈ-а је 1943. године краљу и влади у избеглиштву забрањен повратак у земљу до завршетка рата, односно до тренутка када ће о државном уређењу Југославије одлучивати њени грађани, што је и учињено 1945. године када је референдум укинута монархија, а Југославија постала република.
Краљ Петар ИИ није никада абдицирао, у изгнанству је најпре живео у Лондону, а последње године живота провео је у Америци, где је после дуге и тешке болести умро 1970. године, од када су његови остаци почивали у Цркви Светог Саве у Либертвилу у држави Илиноис.
Новости
