Посрнула Мадона са великим рејтингом

И док Шешељ срећом није лично обилазио новинаре који се не презивају на “ић”, његов најбољи ђак је лично обишао изложбу новинара који се не презивају на “вучићевић”.

Тамо је питао окупљене: “Да ли вам ја личим на Хитлера?

-Не личите! Немате бркове – викнули су окупљени.

-А да ли вам ја личим на Џихади Џона?

-Не личите! Носите цвикере! – викали су окупљени.

-А да ли вам ја личим на проститутку?

-Не личите! Ви сте мушко! – викали су окупљени.

-Па на кога вам личим? – питао је најбољи ђак рачунајући да га посетиоци изложбе доживљавају другачије од злочестог Коракса који га једанпут нацртао као Чарлија Чаплина (“Да ли вам ја личим на Хитлера?”), а једном као стриптизету (“Да ли вам ја личим на проститутку?”).

Слутио је да ће се одговори окупљених кретати у опсегу од “личите на човека са визијом” до “личите на човека са телевизије”. Одговори су, међутим, били сасвим другачији.

-Мени највише личите на “Посрнулу Мадону са великим дудама” – коначно се окуражио један посетилац да му каже на кога личи, јер је посетиоцу од почетка било сумњиво што је мандатаров стилиста за обилазак изложбе изабрао уску белу мајицу која је мандатару више истицала стечено попрсје него урођену интелигенцију.

-Какву “Посрнулу Мадону…”? – питао је мандатар, шокиран.

-Па “Посрнулу Мадону са великим дудама” од Ван Кломпа – казао је онај.

-Шта бре!!! – викнуо је мандатар.

-“Тхе Фаллен Мадонна wитх тхе Биг Бообиес” бy Ван Кломп – покушао је онај и на енглеском, а мандатару је постало јасно како је, због глупог стилисте који је инсистирао на оној уској белој мајици, веома кратак пут од “лидера демократских промена” до “Посрнуле Мадоне са великим дудама”.

Ван Кломпова “Посрнула Мадона са великим дудама” је слика која представља главни заплет ТВ серије “Ало, ало”, а слике и јесу за изложбе, а не за телевизију. Док мандатар сматра да новинари јесу за изложбу, али нису за телевизију. Чудан неки човек.

-За следећи обилазак изложбе обући црну мајицу, ширу – записао ја мандатар у подсетник, јербо му никако не прија да грађанима личи на “Посрнулу Мадону са великим дудама” од Ван Кломпа.

Можда би пристао да личи на “Посрнулу Мадону са великим рејтингом”, ако баш мора.

Мандатар је онда одустао од питања на кога личи, посебно јер је први следећи посетилац рекао:

-Мени највише личите на Мишел Обаму!

Па је мандатар прешао на логичке заврзламе – у дневнику Пинка изјавио је да деведесет одсто текстова на изложби никада раније није видео, да би десет минута касније новинарима изјавио: “Овде нисам видео ниједан озбиљан аргумент ни о чему и ни по једном озбиљном питању”.

Из тога се да заклучити да је мандатар за пола сата боравка на изложби успео да прочита око 2.000 текстова које никада раније није видео. Што је нови светски рекорд у брзом читању зидних новина.

Највише је коментарисао карикатуре што указује да ће се следећа СНС изложба звати или “Карика која недостаје” или “Карикатуриста који недостаје”. Пошто ће неки од заступљених карикатуриста сигурно у међувремену макар привремено нестати из читалачког видокруга.

-Погледајте то: ја као Хитлер, ја као Џихади Џон, ја као проститутка… Ја како бежим низ степениште… – набрајао је мандатар гледајући карикатуре.

-Али премијеру, овај човечуљак што бежи низ степениште нисте ви, то је уобичајен знак који показује пут за евакуацију у случају пожара! – упозорили су га посетиоци.

-Знам ја боље од вас да сам ту приказан како бежим из Владе низ степенице… Али нека, то је доказ слободе медија – објаснио је мандатар загледан у таблу “Пут за евакуацију” у Галерији “Прогрес”.

Основна предност напредњака је што схватају једино апстрактну уметност, а да би уопште нешто схватили то мора да им се нацрта. Али никако не би ваљало да им то нацрта Коракс, јер онда ништа не схватају.

Апстрактно сликарство одавно збуњује већину човечанства, пошто људи мисле да нека слика по којој је размазана црвена боја са љубичастим линијама и плавим туфнама не представља ништа. И могу пред њом да стоје три сата али никада неће докучити зашто се слика зове “Поље кукуруза у сутон” и кошта 20 милиона долара.

И реформе у Србији су један вид апстрактног сликарства – бар пет милиона људи гледа у то чудо, по ком су размазани обриси Вулина, Вучића, Бабића, Тасовца и Марјана Ристићевића, мислећи да то не представља ништа.

Једино напредњак стоји усхићен пред том сликом која се зове “Реформе у сутон” и спреман је за њу да плати 20 милиона долара у кешу. Које, истина, тренутно нема, али ће их набавити за две, најкасније три године.

Док остатак Србије за ту слику мисли да су се сликару случајно разлиле темпере.

Међутим, за разлику од апстракне уметности напредњак не схвата лако схватљиве ствари видљиве голим оком, па ако Коракс нацрта Чарлија Чаплина који личи на Вучића, напредњак ће одмах викнути: “Хитлер!”

А ако Коракс нацрта Вучића како са себе скида мрежасте чарапе, фантомку и црвене ципеле са високим потпетицама, што је метафорички приказ скидања одговорности за Савамалу, напредњак ће одмах викнути: “Проститутка!”

Тако да је Кораксу боље да пређе на апстрактно сликарство. Мада ту тек ништа не разумеју. Али се праве да им је све савршено јасно.

Н1