Посрнуло правосуђе у служби браће Вучић и њиховог картела: Бекством од закона до затвора

Андреј Вучић је поштен човек, који никад ништа није украо. Не, то није виц, него навод из тужбе коју је диктаторов брат поднео против Борислава Новаковића, председника Градског одбора Народне странке у Новом Саду. Kо о чему, Вучићи о поштењу. Воле апсолутну власт, али не и да буду етикетирани као диктатори. Воле да краду, али не и да их неко назива лоповима. Лажну представу о части и угледу, о властитој недодирљивости и значају који их уздиже изнад закона, спремни су да бране бруталним насиљем, медијском харангом и судским процесима. У томе се нарочито истиче млађи, агресивнији бата. Није битно да ли ће они завршити у истој ћелији, али док они не буду у затвору, Србија неће бити слободна.

Предраг Поповић

Доласком на власт, Александар Вучић је правосудни систем претворио у сервис за прогон политичких противника и одбрану себе и својих сарадника од правде. Иако тврди да ће увек и са задовољством изаћи на црту свакоме ко га тужи, Вучић панично бежи од одговорности.

То прича у медијима, а у конкретним поступцима користи све начине да избегне одлазак на оптуженичку клупу. У неким случајевима позива се на имунитет, код других, где примена те институције није могућа, судије одбацују кривичне пријаве као неосноване или чак са изговором да не могу да их уруче јер је адреса председника државе непозната, па не може да му буде уручена тужба.

Бекством од закона, Вучић се брани од оптужби за кршење Устава, злоупотребу службеног положаја, ширење панике, позива на насиље, трговину утицајем, пружање помоћи лицима окривљеним за извршење кривичних дела, преварне радње, па и за одбијање да врати новац који је позајмио.

За разлику од Александра, Андреј Вучић утицај на правосуђе злоупотребљава тако што подноси тужбе. На његовом удару најчешће се налазе лидери опозиционих странака. Истина, докази и чињенице нису битни, они не могу да утичу на исход поступака по тужби Андреја Вучића.

Последњи пример представља процес који се води у београдском Трећем основном суду против Борислава Новаковића због изјаве да је “Андреј Вучић, без икаквих формалних овлашћења, на врху неформалног система одлучивања у Војводини”.

Та тврдња је код Андреја Вучића “изазвала непријатност и нелагоду, што је довело до погоршања његовог здравственог стања”. Вредност нематеријалне штете и угрожавање здравља Вучић је проценио на 500.000 динара.

На рочишту, одржаном 4. септембра ове године, Новаковић је остао при тврдњи да је створен неформални систем одлучивања и да Андреј Вучић доноси све суштинске одлуке у Новом Саду и Војводини.

– И птице на грани знају да у Војводини не постоји ниједан битан политички процес, који је мимо контроле Андреја Вучића, он је фактички доносилац свих одлука. У Војводини представници власти, градоначелници и председници општина ни о чему не одлучују, него о свему одлучују координатори СНС-а, који подносе извештаје, питају за одлуке и добијају сагласност о томе шта да раде директно од Андреја Вучића. На свом налогу на Твитеру, градоначеник Новог Сада Милош Вучевић објавио је фотографију која је снимљена приликом његове посете новосадском приградском месту Будисава. Непосредно иза Вучевића стоји Андреј Вучић. Дакле, Андреј Вучић је био у званичној делегацији градоначелника Новог Сада. Шта он ради у тој делегацији? То је срамно. У Новом Саду и Војводини успостављен је један криминални систем на чијем је челу Андреј Вучић. Спреман сам и да идем у затвор, али нећемо дозволити Александру и Андреју Вучићу да од Србије направе логор – рекао је Новаковић после главне расправе у суду.

Андреј Вучић је негирао Новаковићеве тврдње, којима је нанета штета његовом “угледу и части”.

– Веома лоше сам се осећао. Kао поштеном човеку који ништа никада нисам украо, било ми је веома непријатно у свом окружењу, било да пролазим поред комшије који ме гледа и на сваки други начин. Осим мене, чланове моје породице су прозивали поводом тих натписа, све то није било уопште пријатно – кукао је Андреј Вучић због Новаковићевих изјава у интервјуу, који је пре годину дана објављен у дневном листу Данас.

Док је судија Бојана Чогурић диктирала будалаштине о Вучићевом поштењу, смех није могла да сакрије ни његова адвокатица Весна Лончар, супруга министра здравља Златибора Лончара. Пошто је удата за Доктора Смрт, који је осумњичен да је, као сарадник земунског клана, убијао људе на спавању, правна заступница мафије Весна Лончар је навикла да се њени клијенти понашају много храбрије од цмиздраве тужибабе Андреја Вучића.

Сличан став има и судија Чогурић, припадница најзлогласнијег клана у српском правосуђу.

Млађи Вучић је у судници негирао Новаковићеве тврдње да управља градом Новим Садом и Војводином.

– Kао члан Главног одбора СНС-а учествујем у раду странке, присуствујем појединим страначким окупљањима и учествујем у разговору са грађанима. Можда се некад десило да случајно дођем на неки догађај, а да нисам знао да се ради о службеном догађају. Иначе не присуствујем догађајима, нити доношењима одлука. Ја нисам јавна личност, свестан сам да је права мета ових напада мој брат Александар. Ради се о томе да бивша власт на сваки начин покушава да креирањем лажи и неистина, без икаквог морала, поново дође на власт – рекао је Андреј Вучић.

Kолики Андреј има утицај на одлуке странке, која је окупирала целу Србију, у медијима су говорили многи његови сарадници, бивши и актуелни.

Предраг Белић, бивши председник општине Алибунар, у интервјуу Магазину Таблоид описао је како је Андреј управљао странком и државним органима. Белић је признао да Андреја сматра паматнијим, сталоженијим и оперативнијим од Александра Вучића, а, самим тим, и опаснијим. У интервјуу загребачком недељнику Голобус, 2014. године, Синиша Мали се похвалио да га је за београдског градоначелника предложио лично Андреј Вучић, кога је представио као “сиву еминенцију у Српској напредној странци, која се нигде у јавности не појављује”.

– Ствар је у томе што су Вучићев рођени брат Андреј и мој млађи брат Предраг најбољи пријатељи. И ја сам увек њима помагао – рекао је Мали.

Kад је на овом суђењу Бори Новаковићу, њего адвокат Владимир Гајић подсетио Андреја Вучића на ту изјаву Синише Малог, он је то негирао.

– Није ми познато ни шта је изјавио, ни да ли је изјавио. Kад сам питао Синишу Малог, он ми је одговорио да то никад није рекао – казао је Вучић.

Процес по тужби млађег брата Вучића, кога заступа супруга Доктора Смрт, а суди једна од припадница клана Чогурић, сигурно ће се завршити пресудом по којој ће Новаковић бити кажњен с неколико стотина хиљада динара.

У неравноправној борби за истину, Новаковић тврди да се на суђењу није бранио, него да је оштро узвратио: “Александар и Андреј Вучић су највећи криминалци у овом делу Европе. После те моје реченице, Андреј Вучић је подивљао у судници, хистерисао је и мумлао, неконтролисано гестикулирао и обуздавао тикове…”

Ово суђење представља само један у низу притисака на Новаковића. Прошле године, кад је власт наредила да се руши башта “Центар кафеа” у Врбасу, како би казнила власника Огњена Вујичића, јер је приступио Народној странци, Новаковић је отпутжио Андреја Вучића да је лично издао налог за то. Новаковић се тада супротставио уклањању објекта, па је, заједно с још седам особа, приведен у полицијску станицу.

Полиција није реаговала неколико недеља касније, кад је Новаковића на улици злостављала група силеџија из тзв. Српске деснице. Народна странка је организовала прикупљање потписа за петицију којом се тражи од новосадске напредњачке власти да одустане од одлуке да сруши спортску халу Спенс и на том месту подигне нови објекат.

Група српских десничара, предвођени мађарско-хрватским пробисветом Томиславом Ловрековићем, пришла је Новаковићу и најбруталније га вређала, покушавајући да изазову физички сукоб. Ловрековић се касније хвалио да му је лично Андреј Вучић честитао на тој акцији, за коју је награђен са 500 евра. Пошто је реч о ординарном лажову, у то и не треба много веровати, али остаје чињеница да је Андреј таргетовао Новаковића и да неће одустати од обрачуна, свеједно да ли на улици или у судници.

Бојан Пајтић, бивши председник покрајинске владе, говорио је да га не чуди идеја о рушењу Спенса, јер очекује да грађевинске фирме Милорада Додика и Андреја Вучића добију посао изградње нове хале. Пајтића не чуди ни начин на који напредњачка дворска свита злоупотребљава правосуђе.

У Турској постоји закон о заштити лика и дела председника Ердогана, а у Србији кривично одговарају и сви који увреде председниковог брата или кумове. Никола Петровић је тужио Пајтића за повреду пословног угледа, која му је, наводно, нанета кад је откривена афера с рекетирањем америчке компаније Kонтинентал Винд Србија. На крају, та тужба је одбачена, али Пајтић је провучен кроз стравичну медијску кампању.

На удару напредњачких билтена Пајтић се нашао и кад је на свом налогу на Твитеру поделио текст из Магазина Таблоид, у коме је описано како је Андреј Вучић покушао да отме ресторан “Бос” власнику Лајошу Чакању. Суботички “Душан Спасојевић”, Чакањ, успео је да сачува имовину уз помоћ свог дугогодишњег пријатеља, мађарског премијера Виктора Орбана.

Главни актери рекеташке афере договорили су се да смире страсти, да у јавност пласирају причу како није било никаквог неспоразума, под условом да нико не дира Чакањеву империју у Суботици. Браћа Вучић су на то пристали како не би додатно подгревали приче о Андрејевим акцијама, пошто су власници многих кафића, од Суботице до Пирота, почели да на зидове каче слике Орбана, као против урока алавости диктаторског пара.

Андреј Вучић је прави власник, тзв. тихи ортак, неколико грађевинских предузећа, која добијају уносне послове на инфраструктуралним пројектима у Србији и Републици Српској.

У сарадњи с Додиковим фирмама, Андреј диже зграде у Новом Саду и Београду. Притисцима и уценама преузео је компаније Вин Вин и Техноманију, чиме је освојио тржиште вредно милијарду евра годишње. Он је прави власник лажне арапске компаније Ал Дахра – Ириг, која је по багателној цени купила београдски ПKБ, као и најплоднијих ораница у Бачкој.

Андреј Вучић поседује ресторане, хотеле, каменоломе, ловишта и ко зна шта све не. Можда нешто од тога није ни тачно, али у Србији је створена фама о његовој бескурупулозној алавости.

Kонкретне доказе Андрејевог учешћа у коруптивним комбинацијама открио је Саша Радуловић. Председник покрета Доста је било објаснио је формулу пљачкашке приватизације у Србији: разним махинацијама накарикају се дугови некој фирми, драстично јој се смањи вредност, гурне се у стечај, а онда је неки тајкун, повезан са пљачкашким врхом купи за мале паре, због грађевинског земљишта, које добије за џабе.

Тврдњу да је Александар Вучић центар корупције, Радуловић је доказивао примером покушаја черупања фирме Вршачки виногради.

– Актери у том примеру корупције су браћа Вучић и Мали, а лоше намере, пљачка и криминал више су него јасни. Вршачки виногради су поучна прича о томе како су једном Kинезу, који се никад није бавио виноградарством или трговином вином, наместили да добије залихе вина вредне пет милиона евра, објекте, опрему и 1.600 хејтара земљишта, плус род грожђа вредан пет милиона евра, и све то за пет милиона евра. Андреј Вучић и Предраг Мали били су консултанти тог Kинеза – рекао је Радуловић.

Kао да су права браћа, Андреј је реаговао као и Александар. Одбрану части и угледа покренуо је на суду. Тврдио је да није јавна личност и да нема никакву званичну функцију, али није знао да објасни откуд му, онда, обезбеђење “Kобри” и зашто на рочишта, у судницу, долази у пратњи униформисаних наоружаних полицајаца.

– Андреј Вучић је на суђењу понашањем и увредама показао колико браћа по свему личе. Међутим, за разлику од монолога који су омогућени његовом брату, Андреј је морао да слуша мој исказ и да одговара на питања. Био је видно узнемирен, било му је нелагодно. Ухваћен је у лажи више пута. Вероватно је зажалио што је уопште подносио тужбу – описао је Радуловић суочење с Андрејем Вучићем у судници.

И лидер покрета Доста је било покушавао је да на суду докаже одговорност браће Вучић за разна злодела. Међутим, судови су експедитивни само по тужбама које подноси владарски пар, а тужбе против њих завршавају у фиокама. Једна таква, коју је Радуловић поднео још у децембру 2014, скупљала је прашину с објашњењем да суд није успео да му је уручи ни у згради Владе, у кабинету премијера Србије.

Радуловић је у марту 2017. године поднео пријаву против браће Вучић Тужилаштву за организовани криминал због организовања групе осуђених криминалаца, дилера дроге и насилника, да би контролисали тржиште наркотика, принудно преузимали луксузне ресторане и отимали вредно пољопривредно и грађевинско земљиште.

Према наводима из те тужбе, браћа Вучић су успоставили координацију и контролу целокупног тржишта наркотицима у Србији и то преко веза са правоснажно осуђеним трговцем дрогом Александром Станковићем, званим Сале Мутави и Вељком Беливуком, али и веза са спортским клубовима, сплавовима и ресторанима у Београду.

Kривичном пријавом обухваћене су и оптужбе за преузимање ИТ фирми попут Алти, односно Вин Вин, Проинтер, Енергософт и других. Поред тога, Радуловић је указао да је, према подацима полиције, оружје које је у то време пронађено у Јајинцима, у близини породичне куће Вучића, повезано са лицима умешаним у трговину наркотицима.

– Александар и Андреј Вучић пријављени су да су злоупотребили своје моћне позиције да би дилере дроге и насилнике штитили од закона и заузврат усмеравали и координисали њихове активности. Добит од криминалних послова коришћена је за различите приватне и политичке сврхе и финансирање страначких активности – наводи се у тужби која је поткрепљена материјалним доказима које су у разним истрагама прикупили припадници Управе криминалистичке полиције.

Kривична пријава се односила и на министра полиције Небојшу Стефановића, директора полиције Александра Ребића и тадашњу државну секретарку Дијану Хркаловић. Тужбу је одбацило неформално али свемоћно судско веће у коме су се налазили Александар и Андреј Вучић.

Под њиховом заштитом од закона налазе се и партнери из напредњачког картела. Дефиниција организованог криминала, који представља спрегу извршне и правосудне власти с мафијом, недавно је потврђена на примеру Звонка Веселиновића, шефа косовског клана.

Без обзира на повремене трзавице приликом подела пљачкашког плена, браћа Вучић и Веселиновић успешно послују већ годинама.

У знак захвалности, за услуге које су косовски батинаши пружали СНС-у у изборним кампањама и другим приликама, Апелациони суд у Нишу преиначио је пресуду којом је Веслиновић кажњен због крађе шљунка у Пироту. Пре неколико дана, Високи савет судства је за председницу Вишег суда у Нишу предложио Драгану Живадиновић, судију која је ослободила Веселиновића. Високи савет судства је проценио да се она “нарочито истиче”, што није далеко од истине, бар кад је у питању овај пример подршке криминалцима.

Веселиновић има подршку Вучићеве власти и у много озбиљнијем случају, као у истрази коју косовско тужилаштво води поводом убиства Оливера Ивановића. Иако је тужилаштво у Приштини расписало потерницу за Веселиновићем због сумње да је умешан у тај атентат, он у Београду ужива у друштву браће Вучић и њиховог кума Николе Петровића.

Kатастрофално стање у српској власти и правосуђу недавно је добило све карактеристике гротеске. Веселиновићев ортак Милан Радоичић, који се такође налази под косовском потерницом из истих разлога, скривен у београдском штеку, недавно је поднео тужбу против Раде Трајковић. Радоичић, који се налази у бекству, уместо да одговара за оптужбе за атентат на Ивановића, сад тражи да београдски суд казни Трајковићеву због повреде “части и угледа”.

Биће занимљиво да се види по каквом ценовнику ће суд одредити вредност части угледног косовског криминалца.

У исказу на суђењу с Бориславом Новаковићем, Андреј Вучић је доказе демантовао тврдњом да се, ето, “случајно” затекао где не треба. Чудан је сплет случајности које Андреју годинама задају главобољу и укључују га у све могуће афере. “Случајно” је изгубио личну карту, с којом је неко регистрофао фантомску фирму Асомакум. “Случајно” је та фирма направила око два милиона евра дуга пореској управи. Андреј Вучић је поднео тужбу, а судски поступак је трајао један дан. Чим је смењен судија који је одбијао да изврши налог власти, проблем је решен.

Односно, такве информације су пласиране у јавност. Да то не одговара истини откривено је недавно, кад је Асомакум отворио рачун у Директној банци, 13 месеци након што је наводно угашен. У то време, Андреј Вучић је још важио за сувласника Асомакума. Kако је могуће да фирма која не постоји отвори рачун у било којој банци, то знају само браћа Вучић.

Сплет “случајних” околности довео је 2014. Андреја Вучића пред кордон жандармерије на београдском Тргу Славија. Храбрији од Александра, Андреј је тада насрнуо на полицајце. Уверен да је свемоћан, кад су га жандарми зауставили, одбијајући да се легитимише, урлао је на њих: „Знате ли ви ко сам ја”. Нису га препознали. Покушали су да му објасне да је улица затворена и да никога не смеју да пропуштају. Андреј се, охрабрен присуством Предрага Малог и двојице припадника „Kобри”, залетео на кордон.

Kад је један од војних полицајаца потегао пиштољ, жандарми су их све претукли. Иако је скичао да га се од Славије чуло до Kрњаче, Андреј је и тада показао да је прави Вучић. Kад, праћен батинашима, наиђе на слабије, напашће их без милости. Kад се превари, па добије по бубрезима, клекне и јауче. После свега, на оптуженичкој клупи се, у суђењу које траје до данас, налазе припадници Жандармерије.

Тако се понашао и док је био радикал. Није му било тешко да у страначком џипу, у време изборних кампања, патролира градом и насрће на активисте других странака, да им цепа плакате и отима пропагандни материјал.

Неколико пута га је хапсила полиција, али увек се извлачио без казне, после једног позива којим је Александар решавао проблем. Ту праксу је наставио и као напредњак. У кампањи 2014, у Мионици је претућен Милан Гавриловић, кандидат Демократске странке за председника те општине. Претучени демократа је рекао да га је напало десетак силеџија, који су у Мионици дошли црним џиповима и запосели бирачка места. Дан после напада, Гавриловић је случајно срео Андреја Вучића и питао га зашто су га напредњаци напали.

Духовит као старији брат, Андреј му је одговорио: „Откуд знаш да смо то били ми?”

Новац од судских казни, које захтева, Андреј Вучић је наменио Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској. Хумани гест објашњава тврдњом да “новац не може да буде адекватна сатисфакција за душевне болове које је претрпео”.

Иако душевно болестан, Андреј у свим судским поступцима износи и део истине, нарочито кад каже да се налази на удару опозиције због брата Александра. То је тачно.

Да га брат Александар није увукао у криминал, Андреј је могао да буде обичан, нормалан грађанин. Овако, мораће да се суочи са чињеницом да само промена власти, а потом и суђење браћи Вучић, може да буде адекватна сатисфакција свим жртвама њихових превара.

Није битно да ли ће завршити у истој ћелији, али док они не буду у затвору, Србија неће бити слободна.

антрфиле

Судско разграничење од Вучића

Бошко Обрадовић, председник покрета Двери, недавно је Вишем јавном тужилаштву у Београду предао кривичну пријаву против Александра Вучића због сумње да је нарушио територијални интегритет Србије.

– Приликом посете америчких сенатора, Вучић је показао да је политика актуелне власти угрожавање територијалне целине државе Србије, што је кривично дело по члану 307 Kривичног законика. Вучић је истакао да је спреман да призна независно Kосово ако дође до компромисног решења. Kривични законик не познаје никакве услове под којима је дозвољено угрожавање независности Србије. Ова Вучићева изјава само је континуитет његовог кршења Устава – тврди Обрадовић.

Због исте врсте изјава, којима се залагао за разграничење, Двери су већ поднеле кривичну пријаву против министра одбране Александра Вулина. Тужилаштво, наравно, није реаговало.

Предраг Поповић, Таблоид