Добро познато платно са ликовима убијених Срба на Косову и Метохији током 1998. и у годинама после тога, од сада ће се звати Српски зид плача, истине и правде, рекао је данас Симо Спасић, председник Удружења породица жртава са КиМ.
 |
| Постављање паноа на металне држаче које је ЈКП уступила Удрућењу за ову прилику / фото: Стево Мрђен |
По најављеном доласку на плато исред Народне Скупштине Спасић је поставио платна са ликовима жртава између два јарбола али му је обезбеђење скренуло пажњу да то не може да стоји тако.
Након тога Спасића је у Скупштини примио шеф посланичке групе СНС, Зоран Бабић, који му је обећао да ће ЈКП Београд за ову прилику Удружењу уступити металне држаче за “Зид плача”. После неколико сати то је и испуњено и док ово јављамо држачи се монтирају.
На краткој конференцији за штампу коју је одржао испред Скупштине данас, Спасић је медијима представио три циља која у овом тренутку Удружење има а који су задати са намером да се жртвама ода пошта за њихово страдање а да чланови породица српских страдалника коначно сазнају истину о њиовим судбинама и да они, евентуално преживели, буду ослобођени.
Ово Удружење захтева:
1. да се платно на коме су одштампани ликови преко 2000 убијених Срба и један број неалбанаца од сада зове “Српски зид плача, истине и правде”.
2. Захтев за локацију и пројекат изградње музеја геноцида над Србима током последњих ратова али и раније.
3. Инсистира се на коначној и свеобухватној правди за све српске жртве са Косова и Метохије.
Конференција за новинаре је било изузетно добро посећена и присуствовали су јој представници Танјуга, Студија Б, други домаћи као и приметан број страних новинара и екипа.
 |
| Лозанка Радоичић, мајка српског војника страдалог на Кошарама / Фото: Срђан Крунић |
 |
| Симо Спасић, председник удружења чија су два брата киднапована / Фото: Срђан Крунић |
 |
| У разговору са новинарима / Фото: Срђан Крунић |
Александар Вучић најавио потписивање захтева за изградњу музеја геноцида над Србима
Удружење убијених и киднапованих полицајаца, војника и цивила са Косова и Метохије током сукоба 1998. године, затим у рату 1999. као и периоду окупације од стране НАТО-а и Међународне заједнице, добило је дозволу за одржавање скупа од надлежних органа и то у трајању од данас, 08. па све до 15. јула.
Сходно са тим и ликови српских жртава биће изложени све време па и токомантидржавне акције #7000 када се очекује окупљање неколицине западних плаћеника у форми новинара и наводних бораца за људска права, који заступају једнострани став да су Срби геноцидни, игноришу све српске жртве а туђе истичу и углавном бројеве преувеличавају.
Спасићу је, испред Удружења породица жртава, једна од намера и та да укаже на страдање српског народа и истакне и разобличи антикампању која се води деценијама против државе Србије и свих Срба.
 |
| Фото: Стево Мрђен / КМ Новине |
Зато ће све време на овом месту бити прикупљани потписи којима се жели издејствовати локација за музеј геноцида над Србима. Како Спасић тврди, потпис и подршку за овај пројекат најавио је и Председник Владе Србије, Александар Вучић.
Удружење је организовало стражу која ће изложене предмете чувати непрекидно 24 часа током читавог трајања овог скупа а њу ће чинити чланови удружења, породице жртава као и волонтери.
Истовремено, споменик који би указивао на страдање српских цивила, ратника и државе захтевају и српска дијаспора као и удружења ветерана и бораца протеклих ратова.
Фото: Срђан Крунић, Стево Мрђен / КМ Новине
Текст: Иван Максимовић
Read more: http://www.kmnovine.com/2015/07/t82.html?utm_source=dlvr.it&utm_medium=facebook#ixzz3fJqJ3ZbA
https://www.youtube.com/watch?v=qStVcPMS_7o
НЕКА ИДЕ И НЕК СЕ НЕ ВРАЋА
Највише боли и вређа то игнорисање српских жртава. Та бешћутност према српским страдалницима указује на праве злочинце и њихове сатрапе, на њихово лицемерје са којим се спремају да поново развију барјаке заваде. Они који не спомињу Кравице, немају морално право да говоре о Поточарима… Они који ослобађају Nasera Orića не би смели да доведу у питање моралност и одговорност Радована Караџића. Они који скривају “жуте куће“ не смеју да причају о ратним злочинима. Србији не требају удворице окупатора који народ терају да “гробару љуби лопату“! Народима на Балкану не требају саветници из Лондона, Брисела, Вашингтона и Берлина (Беча) који припремају терен да поново развију барјаке заваде и крвопролића. Ми смо им само “монета за поткусур“. Ако друге народе не можемо у то да уверимо, требамо и морамо Србију да ослободимо ове вучићијаде која нас уводи у најгоре страдање. Оно што је почело отимањем фабрика, сада се наставља губљењем станова, кућа и имања, отимањем достојанства, здравља и живота. Прошле године у Србији се јавило преко 40.000 нових пацијената оболелих од карцинома. Од 2000. г. тај број се увећао 400% и стално расте. То је карцином Рокфелеровог “Милосрдног анђела“, Ротшилдове ГМО хране, Сорошеве политичке камариле инсталиране пре 15 година на чело ове државе. Не постоји други пут, други излаз већ да се директно сукобимо са овом марионетском влашћу. Не постоје избори који ће их скинути. Овде су још `45 патентиране “ћораве кутије“, а са њима и слепци који следе наметнутог им вођу. Још фали `48, па да онај који каже Путин нестане без трага. Тренутно вежбају са комуналном полицијом, али ускоро доводе FBI i hrvatske obaveštajce (они су иначе већ ликвидирали она два наша војника у Топчидеру). Доводе Kurde, Sirijce, Libijce (оне што су “мајку за сису ујели“ убијајући највећег либијског патриоту, Моамера Гадафија) Доводе терор и тероризам… Избори су провера или смена власти у слободним земљама. У окупираним земљама, као што је наша, избори су позоришна представа којом се учвршћује власт окупатора. Нема нам друге, ако нас има браћо, морамо бити сложни, не као један за све, већ као сви ЗА-ЈЕДНО!