У пародији вишепартизма , започетој још деведесетих , која је од октобарских „промена“ све учесталије фарса од демократије, „права” и „друга” Србија коначно су се међусобно поништиле. Обавиле су то баш темељно на недавним изборима све до нултe фазе српског друштва, после свега данас потпуне политичке табуле разе
То јеод било какве, па и лажне опозције, пораванат, богомдан амбијент за калемљење било ког од тоталитарних изама. И прихватање изнуђених компрoмиса. Они се смењују у убрзано од 2о12 у атмосфери све јачих и чешћих притисaка и уцена испостављаних званичном Београду од Вашингтона. Само привидно Брисела.
Владајућа гарнитура бивших радикала прихватила је тај данајски дар , унапред губитничку преговарачку позицију као цену доласка на власт, а као још ефикаснији настављач политике „без алтернативе“ преходних постотктобарских гарнитура.
За то време коначно одлазе са сцене и фалш демократе и лажни четници .Заједно са својим вођама. Сви, сви, сви, смештени испод цензуса историје. Споменимо као парадигму тог мучног повлачења у мировину „ оца“ посттитоистичке демократије, олдтајмера Мићуна .
Он се оправдано пита, наводи Илустрована Политика , ко ће у ДС после фајронта угасити светло. Мислећи ваљда на млађаног Шутановца који је за тај чин очито најпогоднији кандидат као председник до ногу потучене му и понижене странке . Па муке „ самлевеног „ војводе Шекија. Још се колеба шта ће надаље,који еликсир подмлађивања , одбачена „барбика“, али су одлуку већ донеле неке мање експониране марионете досистичких влада и прирепака.
Преко механизма спојених судова, преливањем гласачких пребега са свих страна , из свих партија, како то функционише још од рушења Милошевића, па Коштунице, па Тадића, драматично јача позиција новог атлантистичког кључног играча на политичкој сцени.
Он добија нове захтеве испуњенња обећаног и то баш у тренутку када кадровским променама обављеним у Вашнтону одсада спољну политику води доскорањи шеф ЦИЕ . А правац даљих догађања и путоказа у квази унутрашњем дилогу појашњава долазак Мичела , новог изасланика САД за Балкан
Колико се може сазнати наступио је са тврђим ставом и у односу на предхподника, ниже рангираног злогласног Хот Јиа, захтевом о дефинитвном признању Косова, а све под велом „само давања столице у ОУН.“ Што је у наредном кораку званично признање државе Косово без отисака прстију власти у Београду.
Следи, дакле, за поражене вазда у погону бескрајна трака замена потрошених Али и несумњиво и награда, масне синекуре и ослобађање од сваке одговорности такозване опозиције Милошевићу .
И квази патриота и бивших комуњара, грађанистичких октобарских стипендиста.Свих оних који су деведесетих целу деценију лавирали између договарања са режимом али и трошења Сорошевих фондова, само да Милошевић буде оборен. Па ко понуди више. Такви не стварају историју нити стабилну суверену државу.
Иначе, прва жртва те све видније еутаназије запада над својим одбаченим савезницима био је својевремно носилац ДЕПОСА, прпошни Булајићевски „четнички“ разбарушен СПО. Међутим, његов лидер, шездесетосмаш, алиас „Чича“, са стажом од пола века спешног прелетања и промене свести ипак опстаје у свим владајућим окриљима . Наизглед недодирљив. Персона грата..
Вероватно док, како се то упорно захтева још од 1996, када је ДОС заједно са СПС, а под сводом хотела Валдорф Асторије у Њујорку , у присуству Медлин Олбрајт интернационализовао питање Косова, Србија коначно не уђе у НАТО .
Да би се маскирала најновија послушничка стратегија злоупотребе Балкана присуствујемо фузији , обједињавању свих и партија и бирача око Вође. И то без обзира на половину у свему апстинирајуће Србије, која традицинално није код гласачких кутија да каже свој став, онда када је најважније
.Да ли ће бити тако и када Вучић распише референдум , како се најављује у медијима априла, на коме ће народу у вешто упаковано питање о даљој судбини Косова бити понуђена истовремено и сугестија . Онакав одговор који Вашингтон и Брисел очекују .Поготово после најновије „ понуде „ дипломатског пакета“ са детонатором који ће бити даљински активиран ако не буде прихваћен.
Очито , као могући наредио носилац штафете „пута без алтенативе“ и његове цене , дериват „жутих“, Јеремић, закаснио је дефинитивно на недавним изборима са програмом „помирења грађанског и националног“ , платформе Народне партије са којом је, држећи истурену слику Ђиласа Вук изашао на изборе.
Тај , до сада још непотрошени изум капитулатске „слоге“ међу Србима, плод статегије тинк танк деливери јунитс Блер Кембел , претходно је већ у унутрашњем дијалогу, увлачењем у матрицу „напредњаштва, САНУ и СПЦ, па и највиђенијих ликова естраде и разних стручњака, обавио режим . Његови моћни и домишљати екссперти за пропаганду.
У целом том игроказу огромна већина Срба су затечени. Већ деценијама. Ћутљива су али и уплашена као и свака изманипулисана већина. Она, у ствари, нема свог аутетинчног представника у политичком рингу ..
Догађа се то поигравање са Србијом у у све убрзанијем ритму у оквиру геостратешких превирања . Посебно на прилазима Србији где коло отпора тој политици воде земље „Вишеградске групе“, Аустрија, од недавно и Италија, која такође фаворизује повратак к себи. Ногу је повукао још Брегзит аШпанија се чшрсто држи одбијања да призна сецесоните..
И баш у том побуњеничком окружењу Београду је одређено да буде тврди савезник идеологије неолиберализма , монета за поткусуривање управо оних који су је у два светска рата и уочи 21. века готово докрајчили. Као да се ближи време да опет Србија буде ринг за потребе ратоборних слонова. Један је већ у Украјини.
Како ми је у својству дописника Танјуга из Рима маја 1992, два дана пред санкције, прогнозирао министар спољни Италије Винћецо Скоти: „Бићете ви Срби смештени у реторту за експерименте малим прљавим неоколонијалним ратовима. „Уредници Танјуга, одбегли потоњи иоснивачи агеције Бета су коширали су ту процену. Била је очито исувише далеквида .
Србија није до краја схватила ни пророчанске речи Хилари Клинтон упућене у својству државне секретарке Тадићу у Београду „ Ми у САД стојимо на становишту да ће неред у Србији почистити управо они који су га и направили, социјалисти и радикали“ , изјавила је самоуверено. Рекло би се добро упућена .
Пише Драган Милосављевић, бивши коментатор Танјуга за НАТО и Ватикан
ВасељенскаТВ
