Није бивао редак случај да моћници, војсковође или политичари стварају привид којим би хтели да засене владаре или прост народ својим тобожњим великим успесима. Познат је по томе био Григорије Александрович Потемкин, који је градио фасаде непостојећих насеља дуж путева јужне Русије, како би царици Катарини Другој показао своје тобожње успехе у напретку Русије. Познат је био и Валтер Улбрихт, председник некадашње Демократске Републике Немачке (Источна Немачка) у 20. веку, који је дуж главних улица Источног Берлина наложио да се граде фасаде непостојећих објеката, како би народу и Западу приказао тобожњу моћ своје (комунистичке) власти у поређењу са Западним Берлином.
Ево прилике да то данас видимо и у Београду. Не помињући више несразмерни, примитивни гигантизам мега пројекта на реци Сави, којим би се приказала свемоћ државног владара, видимо у „Политици” слику нове фонтане на јадној Славији којом власти града Београда желе да прикажу (не)моћ главног града Србије, музиком и кич-парадом. Поглед на фотографију на Славији јасно показује утицај тактике Потемкина и Улбрихта. Град Београд са буџетом од непуних 800 милиона евра, скоро двадесет пута мањим од буџета града Беча, града сличне величине, улаже милионе евра у фонтану на Славији, што Бечлијама на памет не би пало. Притом, Град не води, пре и изнад свега рачуна о: јачању градске економије (индустрије пре свега), обнови и модернизацији градске инфраструктуре која је око Славије у нарочито јадном стању, целовитом решењу саобраћаја и нивелацији витоперне саобраћајне површине на овој осетљивој градској раскрсници, обнови грађевинског фонда у окружењу, култури и другим примарним интересима у развоју Београда и уређењу простора Славије и око ње.
Ако градоначелнику Београда и његовим сарадницима није јасно о чему је реч, нека се мало удубе у постојеће стање овог централног градског подручја, мизерну градску економску ситуацију и, уколико им дође под руку, и једини целовити урбанистички план Славије, који је рађен и усвојен крајем седамдесетих година 20. века, који је за ове проблеме понудио за оно време, а богме и за данашње, савремена решења саобраћаја и комуналних система. Можда би се та решења данас допала и државном руководству и њиховим саветницима за урбанистичка решења главног града Србије (Белгрејд Вотерфронт, Тесла-град, реплика средњовековног града испод Калемегдана, рушење старог моста на Сави и др.), која однекуд лепршаво долећу, на опште изненађење, и стручњака и грађана, а на којима би им завидели и Потемкин и Улбрихт.
Аутор: Проф. др Борислав Стојков, руководилац урбанистичког плана Славије 1979.
Фото Д. Јевремовић
Nije im ni na kraj pameti da najzad kompletiraju kanalizacionu mrežu glavnog grada i preradu otpadnih voda. Čak ni mnogi Beogradjani ne znaju da mnogi delovi Beograda, medju njima i elitna četvrt Dedinje, još uvek nemaju kanalizacionu infrastrukturu. Ali kanalizacija se ne vidi, sa njom ne može da se šepuri ni Mali ni Vučić. Pa šta će im onda? A gradjanin, šta će on? Šta to beše gradjanin?
Био сам забринут да неко није случајно заборавио да омасти брке.
Лакнуло ми је када сам сазнао да овакву фонтану кинези продају за 10 пута мању суму.
Није ово због београђана већ због законитог чишћења буџета наивних/глупих београђана.
Напред у нове лоповске победе.
Живео СНС.
Живео АВ.
Друже Ацо ми ти се кунемо да ће у сваком граду бити иста фонтана.
Један једини трг не могадоше да ураде како треба, исто као што ама баш ништа нису урадили ваљано, домаћински.
И тако ће наставити да се понашају расипнички, све док им неко не набије лудачку кошуљу на главу и тако заустави.
Прођох кроз Г.Милановац од БГ према Чачку кроз сред града и на крају има један неупадљив кружни ток.Унутрашњи простор је засађен берберисом (црвене боје) и све то дизајнирано са каменом белутком, милина погледати, а никоме не смета, а није коштало више од 50.000 динара.
Замислите да је на Славији само посејана енглеска трава и уредно шишана, како би то било лепо.
Међутим, њима је изгледа била главна поента да склоне бисту Д.Туцовића, да би се сада, у најгорем случају, преклапало о фонтали, а не :”Где је Туцовић?”
Док су планирали да га склоне, свима је могло да буде јасно да ће Дража, Калабић, Недић,… бити рехабилитовани, јер, Боже мој, не иде Туцовић у то “фино” друштво.
И све ове и друге вишегодишње глупости, пропаст, уништавање и распарчавање Србије, да би три главна четника имали мирну будућност.
Какви четници, јадан не био! Све што њих занима јесу њихови џепови.