Куршумлија – Након више од једног века, потомци настрадалог припадника топличког Гвозденог пука Вукоја Перишића из куршумлијског села Данковића посетили су његов гроб, запалили свећу и прекрили земљом коју су понели из родног села. Гроб је пронађен у Северној Македонији, у селу Орехово, а надгробни споменик је, кажу, и данас добро очуван. Спомен-обележје Перишића је случајно пронашао македонски познавалац тамошњег терена Драгиша Страхињић, водич и логистичар већине српских удружења, група и појединаца који одлазе у Македонију како би истражили, обилазили или чистили војничка гробља. Страхињић је фотографисао споменик, а настала слика је убрзо пронашла пут до потомака јунака Вукоја из Данковића којима је, према сазнању, требало неколико дана да се организују и посете гроб свог претка.
– Ми, његови потомци, праунуци и чукунунуци, први пут смо запалили свеће на гроб нашег храброг претка, окадили тамјаном, обавили скромно опело, а гроб прекрили земљом донетом из родног села – каже праунук Југослав Савић из Куршумлије. Он истиче да су на гроб свог претка отишли само мушкарци, а да ће идући пут доћи и женски део велике Вукојеве породице, те да су га на самом гробу „упознали” по именима са свим члановима породице који су после њега дошли. Миле Копривица, председник куршумлијског Удружења „Коста Пећанац” које се бави очувањем и неговањем историје и традиције српског народа, као и очувањем сећања на јунаке топличког Гвозденог пука, истиче да је Перишић само један од великог броја настрадалих српских бораца током Првог светског рата у борбама на Солунском фронту од 1916. до 1918. године и да је његов гроб пронађен сасвим случајно. – У северномакедонској општини Новаци, где је и место Орехово, према подацима тамошњих мештана, поред сеоске цркве некада је постојало и српско војничко гробље. Ту су сахрањивани јунаци погинули у борби са Швабама за чувену коту 1050. Житељи Орехова тврде да су постојала 34 надгробна споменика ограђена бодљикавом жицом – тврди Копривица. Ипак, он додаје да се данас тамо налази само један добро очувани споменик Куршумличанина Вукоја Перишића. Копривица, који је и сам потомак славних предака, подсећа да је на највећем гробљу настрадалих Срба у селу Скочивир, где има око 500 гробова, пре три године пронашао претка Тодора Р. Копривицу пореклом из села Вукојевац у куршумлијској општини. – Већ 12 година чланови Удружења „Кајмакчалан” из Београда и нашег Удружења „Коста Пећанац” самоиницијативно одлазимо на Кајмакчалан у Македонији, а током неколико дана боравка очистимо на десетине запуштених српских гробаља погинулих војника у Првом светском рату у атарима села Скочивир, Трново, Добровени, Живоино – каже Копривица. Он тврди и да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров.
Аутор: Љ. Митић, Политика.рс
