Dow Jones потонуо је 507 бодова или 2,11 одсто, на 23.592 бода, док је S&P 500 склизнуо 2,08 одсто, на 2.545 бодова, а Nasdaq индекс 2,27 одсто, на 6.753 бода.
S&P 500 нашао се након јучерашњег пада на најнижи ниво од октобра 2017. године и, као и Dow Jones, заронио дубље у подручју корекције, односно 10 одсто испод свог рекордног нивоа достигнутог пре нешто више од два месеца. Russell 2000 индекс мањих компанија заронио је, у подручје ‘медведа’, 20 одсто испод свог претходног најнижег нивоа.
Последица је то низа слабијих него што се очекивало података који показују да се раст највећих светских привреда, од кинеског и јапанског до еурозоне, успорава.
Дизање каматне стопе
Улагачи су нервозни и због тога што у уторак почиње дводневна седница челника америчке средње банке. Очекује се да ће Фед још једном, по четврти пут ове године, подићи каматне стопе за 0,25 одстотних бодова.
Ипак важније ће бити поруке Феда о томе шта планира убудуће. Улагачи се надају сигналима о успоравању темпа повећања каматних стопа, с обзиром на успоравање раста глобалне, па и америчке привреде, али и због слабљења инфлацијских притисака након оштрог пада цена нафте последњих месеци.
Донедавно се очекивало да ће Фед у следећој години повећати камате у три наврата, али сада се улагачи надају да ће тих повећања бити мање, што би подржало тржиште дионица.
„Улагачи задржавају дах пре одлука Феда. Ако Фед подигне ногу с папучице гаса у првој половини следеће године, с тржишта ће бити уклоњена једна велика несигурност”, каже Рyан Детрик, стратег у фирми LPL Finacial.
Осим због Феда и успоравања раста глобалне привреде, улагачи су, кажу аналитичари, забринути због негативних сигнала с тржишта обвезница који најављују приближавање рецесије у САД, несигурности у вези Брегзита…
Због тога је јуче ВИX ‘индекс страха’ Чикашке берзе опција скочио за 2,9 бодова, на 24,52 бода, највиши ниво у седам недеља. То показује да улагачи појачано осигуравају своје портфеље од могућег даљњег пада цена деоница.
Пад на европским и азијским берзама
И на европским су берзама цене деоница јуче пале. Лондонски FTSE индекс потонуо је 1,05 одст , на 6.773 бода, док је франкфуртски DAH склизнуо 0,86 одсто, на 10.772 бода, а паришки CAC 1,11 одсто, на 4.799 бодова.
На азијским су берзама у уторак цене деоница пале, као и дан пре на Волстриту, јер улагачи нису склони ризичнијим инвестицијама због успоравања раста глобалне привреде, али и неизвесности уочи седнице америчког Феда.
МСЦИ индекс азијско-пацифичких деоница, без јапанских, био је око 7,30 сати у минусу 0,3 одсто.
Притом је на Токијској берзи Никеи индекс потонуо 1,6 одсто, док су цене деоница у Јужној Кореји, Хонг Конгу, Шангају, Сингапуру и Аустралији пале између 0,5 и 1,2 одсто.
Ослабио долар
А премда се ових дана очекује још једно повећање каматних стопа Феда, долар је јутрос ослабио. Његов индекс, који показује вредност америчке у односу на осталих шест најважнијих светских валута, креће се јутрос око 97,08 бодова, док је јуче у ово доба износио 97,45 бодова.
Притом је кура долара према јапанској валути пао с јучерашњих 113,40 на 112,70 јена. Америчка је валута ослабила и у односу на европску, па је цена еура досегнула 1,1355 долара, док је јуче у ово доба износила 1,1305 долара.
Притисак на долар последица је очекивања да ће Фед сигнализирати успоравање темпа повећања камата. Тим више што се његова политика монетарног заоштравања нашла под салвом критика председника САД Доналда Трампа и његових економских саветника.
А цене су нафте под притиском јер се улагачи плаше да ће успоравање раста глобалне привреде изазвати слабљење потражње за енергентима.
На америчком је тржишту цена барела јутрос пала 1 одсто, на 49,40 долара, недалеко од најнижег нивоа у лето прошле године. На лондонском је тржишту,, барел појефтинио 1,1 одсто, на 58,95 долара.
Извор: Хина
