Грађани Србије имаће прилику да у ноћи између суботе и недеље, 27. на 28. јула, посматрају помрачење Месеца, које ће уз стручне коментаре моћи да се посматра и са Народне опсерваторије на Калемегдану, саопштено је данас из Астрономског друштва „Руђер Бошковић”.
Све фазе помрачења Месеца ће бити видљиве из области Индијског океана, Индије, Источне Африке, Арабијског полуострава и подручја Каспијског мора.
Из Србије ће појава моћи да се прати од изласка Месеца у 20:01 (у Београду) па до његовог изласка из полусенке 28. јула у 01:29.
Како је очима видљив само пролазак Месеца кроз Земљину сенку, према саопштењу Астрономског друштва Месец ће почети да улаз у Земљину сенку у 20.24, 21:30 ће цео уронити, што је истовремено и почетак потпуног помрачења.
У 22:22 је средина помрачења, а тамно црвене боје Месец ће бити у 23:13, када ће почети да излази из сенке и то ће бити крај тоталитета.
Последњи Месечев контакт са Земљином сенком догодиће се у 00:19 (субота, 28. јули).
У објашњењу се наводи да је Сунце, нама најближа звезда, обасјава све своје хладне пратиоце, па зато они имају сенке и полусенке иза себе.
Посматрач Сунца из полусенке види само део Сунца.
Са његовим приближавањем сенци видљиви део Сунчеве површине је све мањи, да би оно из сенке постало потпуно невидљиво.
Земљина сенка је дуга око 1,5 милион километара. Када Месец у свом кретању око Земље уђе у њену полусенку, односно сенку говори се о помрачењима Месеца полусенком или сенком, која могу бити делимична или потпуна (тотална).
Уобичајено је да се једно време пре првог контакта Месеца са Земљином сенком као и после последњег на Месечевој површини у близини додира види руменило изазвано Земљином полусенком.
Како је 27. јула Месец близу хоризонта при првом контакту са сенком ова игра „руменила” је пре првог контакта искључена.
И уопште све време помрачења Месец ће бити близу хоризонта, највише два педља сасвим испружене руке.
Иако је у сенци Месечев диск је видљив и обично има тамно црвену боју.
Разлог је у томе што се од беле Сунчеве светлости кроз Земљину атмосферу после савијања у њој до Месечеве површине пробија само дуготаласна црвена светлост.
У случају повољних метеоролошких услова (ведро небо) грађани ће ову појаву моћи да посматрају голим оком, двогледом, а у Београду уз стручне коментаре и са Народне опсерваторије на Калемегдану.
Уз помрачење Месеца биће могуће посматрати и планете Венеру (на почетку ноћи), Јупитер, Сатурн и Марс. Марс је ових дана погодан за посматрање јер је близу Земље (у опозицији), поручили су из Астрономског друштва.
Танјуг
