ИАКО њихова власт узима, боље рећи отима сваког месеца сваком запосленом већ четири године 10 одсто од плате и једном делу пензионера ставља руку у џеп и плени им од зарађене пензије у просеку око 10 одсто примања – Вучић и листа СНС су врло убедљиво победили на управо одржаним изборима за Скупштину Београда.

Била је то борба Голијата са много Лилипутанаца, које је он одувао као торнадо. Коначан епилог је тежак пораз многих партија и странака из опозиције (СРС, ДС, ЛДП, ДСС…) од којих ће се неке тешко, а неке никада неће опоравити. Једноставно, оне више немају озбиљнију подршку у бирачком телу.

Понижавајући порази

Ова надмоћна победа СНС и њеног лидера Вучића је већ постала пракса, она је већ трећа-четврта тријумфална победа у низу у последњих 4-5 година било на председничким или парламентарним редовним и ванредним изборима.

Ко год му се супротставио од партија или лидера једноставно је био збрисан са политичког ринга и то тако да се углавном више није опоравио и појавио као равноправан партнер на следећим изборима. То су потврдили и ови локални избори у Београду, који су били много више од избора за градску власт.

Не губећи време у констатацијама оног што је скоро свима видљиво и јасно о односу снага и стварном стању јачине партија на политичкој сцени главно питање је: има ли изгледа да се у догледно време партије и лидери губитници опораве, промене, или „чак и замене“ и да се тако реконструисани, промењени или чак „нови“ поново појаве на политичкој сцени као равноправни ривали владајућој СНС и њеном лидеру Вучићу?

Поражене политичке странке и покрети из опозиције, који врло убедљиво губе изборе последњих 5-6 година од СНС, до сада се нису довољно промениле у свом начину рада и пропагандном деловању, па и даље губе са скоро понижавајућим резултатима. Нису извршили потребне и значајне реформе и кадровске промене.

Да ли је крајње време да највећи део лидера опозиције оде заувек са политичке сцене, јер је политички потрошен, нема више поверења грађана и остао је без утицаја на бираче?

Ваљда је ово сада свима јасно.

Због ранијих афера, коруптивних послова, али и оног што је највидљивије за грађане – ти лидери су се брзо и бесрамно (на сумњив начин) обогатили, већина су постали милионери. И, грађани су то доживели као шамар и понижење.

Грађани су преварени обећањима о бољем стандарду, сигурнијем и перспективнијем животу. Тога после силних обећања није било у значајнијем облику од 2001. године. И, док су грађани живели и живе као просјаци, бедно, сиромашни и једва преживљавају – на политичкој сцени гледају целу плејаду лидера и политичара из ДС и УРС (Г17), и других партија које су владале до 2012. године и које су настале из ДС и УРС (Г17). А виде како живе лагодно, удобно, богато… и обећавају им и даље нова Елдорада, куле и долине пуне блага…

Ти несавесни и у ствари незрели људи и политичари би да се и даље баве политиком, да буду фактори у јавном животу, утицајне личности, а кредибилитет код грађана им је велика нула! У томе лежи разлог главни њихове пропасти.

Узалуд ови из врха ДС и даље мантрају да у Србији без ДС нема демократије!

Други разлог политичке пропасти досадашњих вођа су и континуиране међусобне свађе, сукоби, увреде које износе у јавност и тако се додатно компромитују. Наравно, власт те свађе и омаловажавања подржава, храбри, јер јој одговара пад угледа и рејтинга политичких противника.

Потрошени лидери опозиције

Потрошени лидери садашњих опозиционих странака постали су највећи проблем на српској политичкој сцени. Иако су их звали „лидери из круга двојке“ они ни у том уском простору више немају значајнијег утицаја!

Они су својим себичним и неразумним останком на функцијама већ деценију-две скоро потпуно угрозили било какав смисао вишестраначког система. Зарад себичности и личних бенефита не одлазе са функција после толиких дебакала и тешких пораза и тако са собом у амбис све више повлаче и своје партије. Ради се о Борису Тадићу, Драгану Шутановцу, Чедомиру Јовановићу, Зорану Живковићу, Војиславу Шешељу….

Ни Драган Ђилас са освојених 18 одсто гласова нема много шанси да се врати, чак и да поново преузме ДС.

О томе треба посебно писати.

Показали су да немају политички капацитет и потенцијале да се супротставе Вучићу.

Самозаљубљеност српских политичких Доријана Греја удружена са неодговорношћу стална је карактеристика политичара код нас. Никоме не пада на памет да поднесе оставку, да оде и уступи место неком новом и млађем, јер сам себе сматра незаменљивим, чак и када изгуби са 9:0. Минимум одговорности то налаже, али узалуд!

Зато у Србији данас замире вишестраначки систем у правом смислу речи. Треба истаћи да су за то највише одговорни они лидери (и партије) које су се некада, на почетку вишестраначког система за то залагале. Својим предугим опстанком на кормилу они су и ту, као и друге демократске идеје, компромитовали. И своје странке претворили у „комби странке“.

Зато у Србији и нема здравог вишестраначја, надметања, политичких ривалитета и демократских дебата. Такво стање одговора СНС-у, победнику ових избора, јер влада лакше. Наравно да ће партије на власти увек користити такве и сличне ситуације да ојачају и дуже и лакше владају.

Само нови лидери јачају Србију

Не буде ли велике и потпуне, темељне чистке у пораженим странкама које су са понижавајућим резултатом изгубиле не само ове последње градске изборе него и претходне парламентарне, председничке, покрајинске и локалне – неће бити опоравка партија опозиције, било на левици, центру или десници. Ако не буде хитних оставки или смена биће бесперспективно стање у тим партијама.

Што касније уследе те неопходне кадровске промене и истрошени лидери оду у пензију и „заслужену анонимност и заборав“ утолико ће дуже грађани Србије чекати да се створи здрава политичка конкуренција на српској политичкој сцени. Уистину, једна од последица ће бити да грађани неће имати за кога да гласају.

Шансу треба дати младим људима, зрелим личностима који годинама чаме и чекају да се склоне вечити „лидери“, а дрски губитници, како иначе сами себе зову „бардови (барони) демократије“.

Људима са новим идејама и програмима и уз то и некомпромитованим јер само такви могу оживети партије и ојачати политичку сцену Србије.

Они треба да сами уклоне своје метузалеме и вечите губитнике!

Знајући менталитет и инат неких лидера, до радикалних промена неће доћи брзо и лако. А било би опасно за политички живот Србије да до промена не дође, јер ће агонија трајати годинама.

То ће за последицу имати да садашња владајућа партија СНС и даље лако и угодно влада и управља, таман колико јој буде одговарало и док јој не досади. На жалост, није много познато да је неком власт досадила.

А треба се подсетити да свака власт квари, а апсолутна власт, какву већ дуже време имају СНС и њен лидер Вучић, квари апсолутно, како опомиње стара максима. Зато и са те стране Србији и њеним грађанима прети велика опасност.

Пише: Јово ВУКЕЛИЋ, факти