На листи обавезних вакцина од понедељка се налази и цепиво против бактерије пнеумококе. Ново цепиво примиће сви малишани рођени од 1. јануара 2018. године, који ће, у складу са календаром имунизације, добијати укупно седам обавезних вакцина. На овај начин деца се штите од најчешћих компликација изазваних пнеумококом, као што су упале уха, плућа и синуса, менингитис, сепса и бронхитис.

Ову вакцину примаће бебе када напуне два месеца, у три дозе са размаком од четири до осам недеља, а ревакцинација ће се обављати у другој години живота.

Министар здравља Златибор Лончар потврдио је пре два дана да је набављено 165.000 доза и да је вакцина дистрибуирана домовима здравља. Ова јавна набавка коштала је државу око 900 милиона динара без ПДВ-а.

Из Института за јавне болести „Др Милан Јовановић Батут” су саопштили да је набављена вакцина високоефикасна у редукцији инвазивних форми обољења која изазива стрептокока пнеумонија, као што су менингитис (запаљење можданица) и пнеумонија (запаљење плућа). Поменута бактерија најчешће изазива запаљење средњег уха код деце млађе од две године.

Стручњаци из „Батута” навели су да ће од увођења ове вакцине имати користи вакцинисани малишани, а корисно је и то што ће бити смањен број клицоноша и извора инфекције. То је посебно значајно за старије особе, чији је имунитет такође ослабљен.

Стигле нове вакцине против дечје парализе

Говорећи за Радио-телевизију Србије о значају вакцинације, министар здравља Златибор Лончар нагласио је да се улажу велики напори да Институт „Торлак” покрене производњу појединих цепива.– Да не бисмо долазили у ситуацију да зависимо од великих произвођача, улажу се напори да се што више вакцина производи у Србији и да се оспособи „Торлак” – изјавио је министар говорећи о залихама ОПВ-а, вакцине против дечје парализе, којима је 29. марта истицао рок трајања. Он је нагласио да су све вакцине са истеклим роком трајања повучене из употребе, а да су већ 30. марта стигле нове количине вакцина, које могу несметано да се дају.

Осим тога, како кажу у „Батуту”, примена вакцине смањиће употребу антибиотика, а самим тим смањује се и могућност да деца развију отпорност на одређену врсту ових лекова.

Педијатар др Стојанка Ђурић, директор Дома здравља Бајина Башта, каже да су лекари изузетно задовољни увођењем ове вакцине на листу обавезних. На наш коментар да се бактеријске инфекције успешно лече антибиотицима, др Ђурић је одговорила да је вакцина ипак најбоља заштита, јер представља превентиву.

– Вакцина штити дете од неке болести, тако да не морамо ни да размишљамо о евентуалним последицама као што су губитак слуха, упала мозга или упала плућа – нагласила је наша саговорница.

Са њом се слаже и колегиница др Невенка Ракетић, педијатар и имунолог, која каже да је вакцина обавезна у већини европских земаља и у САД-у већ више година, пре свега због инвазивних форми болести и компликација када антибиотици не делују. Она је подсетила да је стрептокока пнеумонија бактерија која се најчешће изолује код деце предшколског узраста. Постоји више од 100 сојева ове бактерије, али, како каже, само неки од њих изазивају озбиљне болести.

– На нашем тржишту постоје десетовалентна и тринаестовалентна вакцина. Оне делују на 10, односно на 13 сојева бактерије стрептокока пнеумонија. Не знам која је од ове две вакцине набављена, али обе су добре и корисне – нагласила је др Ракетић и додала да не постоји горња граница кад је о имунизацији реч. Вакцина се препоручује и старијим особама које болују од астме или опструктивних болести плућа.

До јуче су вакцину против стрептококе пнеумоније, о трошку државе, добијала само она деца којима је то препоручио изабрани педијатар, на основу њиховог здравственог стања. Углавном су то били малишани који су често имали респираторне инфекције, неко хронично обољење или им је опала отпорност организма услед заражености ХИВ-ом или хепатитисом Ц.

Остали родитељи који су хтели да заштите своју децу од компликација изазваних пнеумококом могли су да купе ово цепиво које кошта од пет до седам хиљада динара.

Светска здравствена организација још 2012. године препоручила је увођење ове вакцине у националне програме, али њена примена разликује се од земље до земље. Србија је једна од првих земаља у нашем региону ову вакцину уписала на листу обавезних, а то се још није десило у Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији и Румунији.

Према проценама СЗО, сваке године од обољења изазваних бактеријом пнеумокок умре више од 1,6 милиона особа, а готово половина умрлих су деца млађа од пет година. Ова обољења представљају водећи узрок смртности ових малишана на глобалном нивоу.

Према важећем календару вакцинације, деца у Србији примају обавезне вакцине против туберкулозе, дифтерије, тетануса, дечје парализе, великог кашља, малих богиња, рубеоле, заушака, хепатитиса Б и обољења изазвана хемофилусом инфлуенце тип Б.

Аутор: Јелена Попадић, Политика.рс