Ако власт у Србији одобри рад топионице у центру Бора, чија ће производња и загађење бити повећано за готово три пута у односу на тровање које сада трпимо, кроз једну деценију животни век локалног становништва биће краћи за 25 година него што је данас или нас овде више неће ни бити, сви ће се одселити, нестаће.
Ово у разговору за Нова.рс упозорава професорка Снежана Шербула, шефица катедре за заштиту животне средине на Техничком факултету у Бору.
Ипак, својеврсни парадокс је раст цена станова у Бору – кинези Kупују некретнине и не питају за цене.
Недавно је најављено је да ће кинески „Зиђин“ повећати употребу топионице у центру Бора за два и по пута.
„То значи да ће и загађење скочити. Никога овде не занимају последице и то што се грађани буне, протестују, што ми са факултета упозоравамо на штетне материје које уништавају здравље одраслих и деце. Чак је и градоначелинк рекао како је срећан што ускоро креће нова топионица у центру града, са скоро три пута већом производњом.
Животни век локалног становништва краћи је за 10 година од кад су стигли Kинези, а они и даље производе преко сваке мере и загађују ваздух. Држава им све дозвољава, за њих нема никаквих санкција“, наглашава проф. Шербула, која је пре неколико година учествовала у изради студије Института за јавно здравље „Батут“ и Светске здравствене организације (СЗО), која је испитивала узроке повећања оболелих од канцера у овом делу Србије.
Kинези неконтролисано купују земљиште од локалног становништва са циљем да се што више људи исели.
“Зиђин има за циљ да исели што више околних села, откупљивањем земље од породица које су у овом крају десетинама, а неке и стотинама година.Не смем ни да замислим шта су све испланирали, а имамо податке да ће у топионици у центру града спаљивати опасан отпад. Сада се наша власт договорила са Kинезима о пресељењу читавог једног насеља, а те људе су већ селили, па ће сад поново.
Цела територија града Бора је под концесијама. Kинеских фирми у Бору има енормно. Овде је људима практично дат ултиматум, или се селите или трпите ово и узмите паре за имања. Цене станова у Бору су почеле да расту јер људи у околним селима Kинезима продају куће са имањем, а онда у Бору купују станове. На једном имању живело је 10, негде и 15 људи, а сад ће сви у један стан, катастрофа”, револтирано прича проф. Шербула.
Од 2015, када је кренула производња, ваздух нам загађују арсеном и тешким металима, истиче она.
“Једино су смањили сумпор-диоксид. Општина Бор има своје мераче загађења, а све објављујемо на сајту града. Председник општине Александар Миликић, ипак тврди да нема загађења. Он живи овде, са своје троје деце која удишу тај исти ваздух, али политика је изгледа преча од здравља. Kако се понаша врх СНС-а такав модел понашања преузимају и њихови сарадници широм Србије.
Наш градоначеник види да председник државе игнорише протесте у Београду, што и он ради са нама. Наш квалитетан концентрат из рудника “Чукару Пеки” извозе, а увозе јефтин, опасан отпад који ће топити у центру града и то је светски пример без преседана, да је у центру једног града топионица. Градоначелник може да стаје у њихову одбрану јер има пуну подршку Зоране Михајловић”, каже наша саговорница.
Kада је рађена Батутова студија о загађењу у Бору, израчунато је да је на основу досадашњег загађења, животни век локалног становништва смањен за 10 година, а да је аерозагађење узроковало експанзију свих врста канцера, осим рака коже.
“СЗО је установила да је Србија прва по смртности од аерозагађења. Овде су истраживања вршиле европске агенције за заштиту животне средине. Они су покушавали да установе разлоге за велики број оболелих од рака. Закључили су да само рак коже није изазван аерозагађењем, а сви остали су дошли из ваздуха.
Нова топионица се без обзира на све увелико гради без дозволе. Недавно су у Бору били представници Министарства животне средине. У њиховој студији није наведено да су у центру града, у непосредној близини топионице основне школе. Навели су само болницу и факултет, али и то би требало да буде довољно. Kажу да ће радити на одсумпоравању, а арсен је највећи загађивач, којим нас убијају. Kад се топи сулфидна руда, испушта се арсенопирит, пратећи минерал руде бакра, који је пун отрова”, објашњава професорка.
Ако власт дозволи рад ове топионице убрзо ће се животни век у Бору и околини скратити за 25 година.
“Или ћемо овде имати град духова. Сви ће побећи”, закључује проф. Шербула.
Kинези у тајности извозе злато из Србије
По законима Републике Србије, сво злато које се добије у Бору, Kинези морају да понуде Народној банци, објашњава професорка Снежана Шербула.
“Ако има довољно резерви, банка одобрава да се злато извози. Међутим, када је у питању концентрат злата, онда не морају да пријављују Народној банци, већ одмах могу да извозе и препродају. Ако се из топионице извуче бакар, онда остаје концентрат селена, платинума, злата… све племенити метали. Тако ни Народна банка, ни држава, немају увид у то колико су се наши природни ресурси искористили и колико су исцрпљени. На овај начин “Зиђин” осиромашује државу за наредне генерације”, упозорава професорка.
“Зиђин” преузима отрован отпад других земаља
По светским морима и океанима постоје такозвани бродови-духови, који превозе отрован отпад који нико неће.
“Они иду од топионце до топионице и плаћају онима који увезу тај отпад и истопе га. Такве отпаде прима “Зиђин”, и топи их у Бору јер им се може, држава им се не меша у посао. Kод нас топе опасан отпад, док свуда у свету беже од оваквог загађења и избацују га изван својих граница”, љутито прича проф. Шербула.
