Повампирио се Лаза камиказа и одмах почео да лаже: Бољи стандард крајем следеће године

БЕОГРАД – Министар финансија Лазар Крстић изјавио је данас да ће се ефекти економских мера које влада спроводи осетити на побољшању животног стандарда грађана крајем наредне и у 2015. години, а да ће истовремено бити промењен начин на који функционише привреда.

„Свакако неће бити повећања запослености у јавном сектору, и било би сулудо то очекивати имајући у виду цифре. Биће повећања запослености у приватном сектору, и тамо где за то постоји економска потреба вођена профитом”, истакао је Крстић у интервјуу Танјугу.

Он је навео да је, према последњим подацима, у јавном сектору у Србији запослено 560.000 људи, а 740.000 рачунајући и јавна предузећа.

Крстић је истакао да је процес прикупљања података о броју запослених у току, и да је тачна евиденција предуслов за подизање транспарентности и повећавање ефикасности државног система.

Према октобарским подацима, просечне плате у јавном сектору, са јавним предузећима, износе око 70.000 динара бруто, односно 55.000 динара нето, што је 26 одсто више од републичког просека и чак 50 одсто више од званичних плата у приватном сектору.

„Када се посматрају просечне плате у појединачним институцијама, ту постоје огромне аномалије”, рекао је он истичухи да је рецимо у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) просечна бруто плата око 250.000 динара.

Крстић је поручио да је неопходно увести корпоративно управљање и у државну управу, и увести платне разреде – тако би неко са истом стручном спремом и истим послом, било где у Србији, зарађивао исто.

„Све друго су политички компромиси и утицаји које себи не можемо да дозволимо”, додао је министар.

Оценио је и да је лоше што су синдикати одлучили да иступе из преговора о Закону о раду и позвао их да се поново укључе у преговоре, како би до краја године био готов текст измењеног закона.

„Закон о раду нам је јако битан, али нам је такође битно да га усвојимо кроз социјални дијалог и онолики консензус колики је могућ између владе, привреде и, пре свега, радника чија су права дефинисана тим законом”, рекао је Крстић.

Према његовим речима, Министарство финансија, иако није директно надлежно за тај закон, спремно је да се укључи у те преговоре „јер је за просперитет земље и реални део привреде, како у државном, али и у приватном власништву, од суштинског значаја да се тај закон модернизује”.

„Ти разговори треба да теку тако што ће сви седети за столом и покушаћемо да усагласимо ставове тамо где је могуће, а тамо где није да на техничком нивоу дефинишемо која су питања и проблеми да бисмо онда на највишем политичком нивоу са руководствима синдиката могли да седнемо и видимо како то решити”, истакао је Крстић.

Он је напоменуо и да је у буџету за наредну годину предвиђено 20 милијарди динара за Транзициони фонд, како за исплату отпремнина за раднике у предузећима реструктурирању, тако и за превремено пензионисање, али и активне мере запошљавања и друге социјалне програме.

Крстић је прецизирао да је фонд направљен на основу предвиђања да ће између 15.000 и 20.000 радника остати без посла, а сагледаваће се индивидуално свако предузеће да би се видело да ли је и колики део предузећа здрав и могао би да функционише када се са тих предузећа скину све обавезе.