Суседи траже бољу заштиту мањина у Србији, док Немачка најављује да ће остала преговарачка поглавља бити отворена када напредује нормализација са Косовом. То произилази из једног документа у који ДW има увид.
Дуго је деловало немогуће да Србија још до краја јуна отвори преговарачка поглавља 23 и 24 у процесу приступања ЕУ. Међутим, то је постало могуће након што је Хрватска пре десетак дана дала зелено светло за отварање поглавља 23. Ипак, у Бриселу се иза затворених врата и даље воде жустре дебате о томе каква треба да буде заједничка преговарачка позиција према Београду. Како сазнаје ДW, различите мање или веће захтеве имају суседне земље Румунија, Бугарска и Мађарска, али и Немачка и Финска.
Напредак са Приштином, па поглавља
Током састанка радне групе Европског савета задужене за питања проширења представници Немачке су претходне седмице остали на позицији да се преговарачка поглавља могу отварати само уколико дође до даљих помака у нормализацији односа са Косовом. То не важи за већ отворена поглавља 35 (управо односи са Косовом), 32 (финансијска контрола) као ни 23 и 24 (правосуђе, слобода, безбедност, људска права) која би требало да буду отворена ускоро.
Међутим, отварање осталих поглавља ће Немачка подржати тек „у светлу напретка у затварању преосталих рупа у примени Споразума о нормализацији из априла 2013“.
Шта захтева Берлин?
Берлин захтева да Београд и Приштина наставе технички дијалог, али и разговоре високих политичких представника чим се формира српска влада. То произилази из једног поверљивог документа немачког Министарства спољних послова у који ДW има увид.
Берлин инсистира и да се европска преговарачка позиција прошири тако да се помену и „забрињавајући“ гласови током српске предизборне кампање. Према ставу немачких дипломата, пречесто су у први план током дебате истицани „национални интереси Србије на Косову и у Републици Српској“ уместо „амбиција за приступ ЕУ“. У документу се не наводи поближе на чије се изјаве мисли.
Шта траже комшије?
У радној групи задуженој за проширење седе представници Европске комисије и свих чланица. Из протокола се види да хрватски представник није више имао посебних примедби, али зато су представници Мађарске, Румуније и Бугарске нагласили значај мониторинга и затражили да Брисел проверава да ли ће се Србија држати задатих рокова за испуњавање акционог плана.
Став Румуније је да Брисел од Србије јасније треба да тражи боље омогућавање божијих служби на језику мањина.
Недавно је шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић рекла да је свесна могућности нових затезања на основу билатералних тема.
„На почетку процеса смо направили преглед потенцијалних билатералних питања са свим државама, не само са суседним, и о томе се веома води рачуна“, рекла она.
Чини се ипак да у овој фази неће бити даљих затезања ни блокада. Јер став Европске комисије о румунском захтеву је да је акциони план Србије о заштити мањина довољан, да не треба тражити више јер су испуњени стандарди Оквирног споразума за заштиту националних мањина Савета Европе.
Тај документ је донет 1995. а Србија га је потписала 2001. године. На примедбе да строго треба контролисати темпо којим Београд испуњава оно што је зацртано у акционом плану за поглавља 23 и 24, у Европској комисији понављају да је „квалитет важнији од брзине“.
И Финска има захтеве…
Из документа у који наша редакција има увид произилази да је посебно представник Финске нагласио значај независног правосуђа, примереног трајања процеса, побољшања образовања судија и тужилаца, спровођење акционог плана за борбу против корупције и побољшања закона о заштити података. Хелсинки није тражио да се у заједничку преговарачку позицију сада уводе нови елементи, али је јасно да ће током преговора инсистирати на побројаним темама.
Дојче веле, Блиц
