Поводом режимске репресије према Весни Веизовић и Филипу Гајићу

Као да читам Кафкин „Процес“ ових дана из наслова у новинама. На све стране хапшења људи који говоре истину и који више не могу да трпе лицемерје и глуматање неких људских права у јавности.

Хапшење жена и деце у име неких виших права Ромске популације у Србији просто достиже свој Хамлетовски зенит: ко год каже или напише нешто реално и истинито о понашању Рома у Србији заврши као код Хитлера на СС-овим испитивањима.

Тако се историја преокренула наглавачке: ми Срби који смо чували и бранили своје Јевреје и своје Роме ( до скора „ Цигане“) сада ћемо завршити на ломачи ако као грађани протествујемо против заштићености Рома да могу да раде шта хоће, а да ниједан закон за њих не важи. 

Уз свако право једног грађанина иду руку под руку и обавезе, пре свега поштовања закона. Док за Србе и све остале националности које живе у Србији важе закони који се понекада примењују и слепо и немилосрдно, за Роме више ништа не важи. 

Они су из целе Европе и из целе бивше СФРЈ протерани, као у време нацистичке Немачке, а бeз икаквих захтева за азилом или захтева за емиграцијом, сви су нашли дом у Србији.

 Сада Европска Унија која  је Роме шутнула као кесу ђубрета наводно штити њихова права и тако их ставља изнад закона наше државе. Због тога се посебно у ово време велике беде и немаштине народа у Србији јавља оправдана огорченост и бунт грађана против повлашћенохг положаја Рома у Србији.

Нико не спори право да Роме збринемо тако да живе у нормалним кућама, да децу шаљу у школе, да им се обезбеди било какав посао и помоћ за оне који су немоћни да раде.

Ипак, сви се слажемо да је просто невероватно да Роми могу да граде куће и страћаре где год то пожеле-на приватним или државним земљиштима и да при том гомилају нехигијенски отпад свих врста, чопоре паса, мачке, пацове и домаће животиње усред града. Честе крађе, рецимо у Борчи, где ништа не смете да оставите напољу па ни веш на жици, нису предмет рада полиције-јер кажу да су то ситне крађе. Малтертирање сопствене деце и злоупотреба деце за просјачење, сакаћење и израбљивање малолетника, трговина и проституција Ромских девојчица-то никоме не смета. Требају ли грађани да фотографишу на улазу скоро сваког града у Србији Ромске девојчице које под присилом и уценом, често својих најближих, продају тело па да полиција изврши свој посао?

Наравно, најлакше је похапсити грађане који се само буне против тога да закони не важе за Роме. Роми се никада неће социјализовати и никада неће поправити свој полжај, нити се укључити у друштво све док им држава гледа кроз прсте и опрашта свакакве прекршаје, криминал и безобразлук.

Због чега би сваки други грађанин Србије радио за најбеднији минималац, а не живео од социјалне помоћи и дечијих додатака као многе Ромске породице? Због чега Србија издражава по 12 и више деце у Ромским породицама где ниједан родитељ не ради нити се труди да нађе посао? У Кини и Јапану званичном политиком ограничено је право породица на једно или два детета због немогућности запослених родитеља да имају више деце. У Србији наводне социјално угржене Ромске породице без иједног запосленог имају по буљук деце. При том држава не одузима децу родитељима Ромима коју ту децу подижу у нехуманим и катастрофалним условима. Зато се Србима деца одузимају од центара за социјални рад ако родитељи остану без посла!

Ситан криминал, насиље над сопственом породицом али и околином, и то се Ромима опрашта. Нико се не бави тиме што Роми своју децу не шаљу у државне школе, што их не вакцинишу, што деца у Ромским насељима живе прљава и јадна. 

Протест Весне Веизовић и дечака кога ухапсише због летка само су израз дубоког незадовољства целе Србије због неједнаког односа државе према Ромима и према осталим грађанима.

Бедан положај Рома не може бити разлог да се они ставе изнад закона и изнад осталих грађана. А системско решење њихових проблема добрим делом лежи и у самом понашању Рома: они упорно не желе да прихвате законе и друштвене норме једног цивилизованог друпштва.

Нека за пример послужи ново насеље са новим контејнерима које је Ромима на Обреновачком путу, недалеко од Аде Циганлије поклонио у име ЕУ бивши градоначеник Драган Ђилас. У року од две или три недеље, Ромске породице које су добиле нове стамбене јединице, упропастиле су и продале све што је могло сем металне шкољке контејнера!

 Наравно да не можемо понашање већине генерализовати и за сваког појединца, али држава је просто пустила Роме да раде шта хоће, а када Роми угрожавају све остале грађане Србије, онда држава уместо да решава проблеме, прво применом закона, а онда и социјализацијом Рома- уместо тога, држави је лакше да хапси појединце који говоре истину, а да брани „јадне“ Роме!

Ето, пада ми напамет и тај измишљени назив Ром, а Ада Циганлија је добила име давне пре него што су Цигани постали Роми. Као да је битно како се та етничка група назива и као да ће назив Ром да реши њихове проблеме. Ја бих да сам Ром, да ме радије зову Циганином али да имам она права и полжај који су Цигани имали у Србији пре ове бајне европске демократије у којој Роме депортују из целе ЕУ, а у Србији ти исти неофашисти траже бољи положај Рома и нека екстра посебна права за њих у Србији.

Волео бих да видим како се Немци, Италијани, Французи, Швеђани односе према дивљим насељима, просјачењу, криминалу и насиљу Рома у својим државама?

Решење свих проблема Рома у Србији јесте у опоравку целе државе: не може Ромима да буде боље ако је цела држава у дуговима и у дебелој економској кризи.

Ипак, веома опасна и веома скривена суштина хапшења Весне Веизовић лежи у томе што се сада види јасна и отворена политичка тортура која полако поприма размере диктатуре и забране слободе говора.

Наиме, Весна Веизовић је ухапшена без основа, али само зато што је пријаву поднела повереница Невена Петрушић. Друга чињеница за велику забринутост и критику па и за покретање питања одговорности у МУП-у јесте хапшење Весне Веизовић у само свитање, пред малолетном децом, као да је она најгори убица, злочинац или нарко-дилер! По важећем закону, привођење ради саслушања не сме да се извшава пре 6 часова ујутру. Опет није ми јасно ни то зашто су Весну Веизовић привели одмах , без тога да јој упуте писмени позив, јер чланак који је написала (сем тога што не садржи никакав основ за гоњење) жена је написала пре две године!!!

Дакле, очигледно је да уместо решавања проблема Рома у Србији, држава примењује прекомерну силу и ућуткава друштво које устаје против неравноправности обичног грађанина у поређењу са Ромима. 

Зато је неопходна велика друштвена акција, да се покрене једна озбољна дискусија о Ромском питању и о томе када ће се поред поправљања положаја Рома успоставити и њихове подједнаке обавезе према друштву, држави и законима као што то важи и за све нас остале.

Недозвољиво је да се појединци који имају право на слободу мисли и говора при том лажно оптужују за расизам, говор мржње и ко зна шта већ и да се хапсе по хитном поступку, док Србијом харају жуте хорде које су Србију опљачкале и уништиле, тако да хлеба нема ни за кога па ни за Роме.

Србијом хара нарко мафија, ножеви севају на све стране, насиље у породицама цвета, нетрпељивост и туче на сваком кораку, деца се туку по школама, самоубице падају са зграда чешће од кише-али они који желе да Роми поштују законе и да нису изнад закона, ти људи се хапсе као највећи злочинци.

Никаква беда, необразовање или било који други разлог не смеју бити оправдање да се Роми стављају изнад закона ове државе, јер онда ниједан закон више никога не обавезује ни на шта ако се било која етничка група стави изнад закона.

То је захтев Весне Веизовић, то је захтев са летка Србске Акције и ништа више.У супротном хоћу и ја да саградим кућицу на Дедињу, на туђем или државном плацу, без грађевинске дозволе, хоћу да примам социјално и дечији додатак,јер ме мрзи да радим. Хоћу да крадем у маркету сваки дан без казне, хоћу да се шверцујем у ГСП, а да ме не дирају контролори. Хоћу да не водим децу у школу, а да ми децу не одузимају, а деца би могла мало да просе и да им рецимо поломим руку ради уверљивости.Хоћу и ја да дивљам, галамим и целу ноћ лудим, а да ми полиција не дође на врата. Хоћу да гомилам ђубре и да паркирам ауто где хоћу-треба ли још да набрајам да бисмо схватили куда води ово лицемерно фаворизовање Рома? 

Ако се тако настави, порука државе грађанима је да нема закона и да нема никаквих обавеза, па кад крене да свако ради шта хоће, онда ће бити касно.

Или ћемо сви бити једнаки прво у обавезама и поштовању закона, а онда једнаки и у правима које произилазе из поштовања обавеза, или шта – тотални хаос и држава без закона, јер шта ће нам закони ако их сви не поштују?

Гурање истине под тепих никоме неће помоћи. Заправо Весна Веизовић је учинила више за Ромска права, јер је у јавности покренула Ромско питање, него они који Роме наводно бране, а не чине ништа да поправе њихов положај. И сваки грађанин који поштује законе државе Србије има право да пита власти зашто би Роми били изнад закона?

Бобан Гајућ, Српски Културни Клуб