У Србији је до 1945. године према проценама Агенције за реституцију Србије било око пола милиона Немаца, такозваних фолксдојчера. Одлуком АВНОЈ-а из новембра 1944. њима је одузета сва имовина. Последњих година поднето је тек око 2.000 захтева за реституцију имовине “српских Немаца”.

– Уколико узмемо у обзир да је највећи број њих напустио Србију после те одлуке, 2.000 захтева је реална цифра. Међу Немцима који су проглашени народним непријатељима било је и оних који нису били део окупационих снага, али је и њима одузета имовина. Велики број њих је страдао у нашим логорима, велики број се иселио, тако да је у Србији остало свега око 4.000 њихових наследника. Одређени број обештећен је на основу међународних уговора, па они сада немају право на реституцију – објаснио је за “Вести” Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Фолксдојчери потражују поврат око 7.000 хектара земљишта. Како наводи Секулић, да би захтеви били прихваћени, потребно је да постоји и одређени реципроцитет од Немачке.

– Агенција за реституцију труди се да ради савесно, детаљно, и да будемо што ефикаснији. То је и у циљу наследника који потражују имовину, али и државе Србије. Они се третирају овде са пуним поштовањем, и имају једнака права као и наши грађани када су овакве ситуације у питању. Протекције нема – рекао је Секулић.

Он истиче да је и Европска унија похвалила однос државе Србије према странцима, а поготово Немцима. Постоји десетак случајева где је захтев одбијен или повучен.

– Сваки власник мора појединачно бити рехабилитован, а постојали су случајеви где рехабилитација или није могућа па смо повукли захтев, или је суд одбио рехабилитацију – рекао је за РТС адвокат Никола Божић.

Фолксдојчери су се населили у Србији у 18. веку, а бавили су се углавном занатством и пољопривредом. У производњи пива није им било равних.

Измишљотине о броју

Миле Антић, координатор Мреже за реституцију, сматра да не постоји ни 2.000 пријава.

– Много је у ту више злонамерних пљачкаша, који царују Војводином, продају измишљотине о пола милиона Немаца. Можда да, али у Краљевини Југославији. Заборављају да су неки Немци досељени и почетком рата, нарочито у Банат и потом завршили каријеру на Источном фронту. Ако се гледа укупна слика, није власт само Агенција за реституцију. Без изузетка, кад год се помене прича о подунавским Швабама, и то као проблем, сакрива се нека велика или мања пљачка. Мислим да је до сада један захтев усвојен, што нас чини државом у којој нема дискриминације – каже Антић.

А. Вучићевић – Вести